Žene na talasima, muškarci na motoru

- Meni je orgazam kao talas - rekla mi je moja Nada još odavno. - Kako kao talas? Opiši mi to? - nastavila sam. - Mirno more, onda dune vetar. Vetar je prvo uzbuđenje, ono što me pali. Onda iz daleka vidim da se voda komeša, mali nedefinisani oblici se valjaju, slutnja da nešto ide ka meni, ali ne znam šta. Ispuštam prvi uzdah. Talas raste, sve je bliže, moćan je, pokušavam da uhvatim vazduh, poklopiće me, znam šta je. Sada ga prepoznajem. I tu vetar dune jače, sledi udar, talas se razbija o obalu, znaš kako je kada se u njemu izgubiš, treba ti vazduh i plavo nebo, ali gubiš pojam o tome gde se nalaziš i kako isplivati. Vetar može iznenada i da prestane da duva, a ti razočarano gledaš kako je talas došao sasvim blizu i - pljuć! Odjednom ga nema.

- Uuu, to je baš gadno - konstatujem. - Ali, meni sve to više liči na plimu, talasi mi nekako idu, pa nestaju, valjaju se, a plima sigurno samo nadolazi.

Moj muški prijatelj bio je nešto egzaktniji:
- To je nama muškarcima kao vožnja motorom. Vladaš njime, menjaš brzine, dodaješ gas, mašina zuji, adrenalinski šok kada dostigneš 200 na sat i to je to - vrhunac - kaže, a ja zlurado dodajem - Da, a svi koji ih voze bar jednom u životu se rascopaju. Mislim, padnu. Pa, ko preživi, pričaće.

Podstaknuta različitim tumačenjima mojih prijatelja, pravim anketu. Uspešan trening, nirvana, muzika, zemljotres, droga, letenje, smrt u malom, to su samo neke od asocijacija koje sam dobila. Pa opisi izraza lica, od grča, preko smeha, poigravanja usta ili oka, onda onomatopeja uzdaha - tiho, glasno, stenjanje, režanje, dahtanje, cviljenje... Telesni sokovi, intenzivni mirisi, sa ili bez pogleda... Pitam se da li je moguće da se muškarci i žene toliko razlikuju čak i u tome? Odjednom mi se javlja želja da se uvučem u muško telo, bar na kratko, bar kada taj motor dostigne brzinu od 200 na sat, bez kacige, naravno. Onda bih možda znala zašto sledeći put stvarno treba da ga pustim da, kad isključi mašinu, odmah zaspi, a u mom olujnom moru posle valovite plime isključila bih vetar, i sa samo jednim zagrljajem prizvala bonacu. Šta? Ponovo je vruće?
Ivana Stojanov

Žene na talasima, muškarci na motoru

Posle nekoliko nedelja upoznavanja, manuli smo se uzdržavanja i verbalne igrarije zamenili strasnim dodirima. Krevet, tepih, kuhinjski sto, radni sto, kada, ležaljke na terasi, lift, kabina u robnoj kući... bili su kulise za razmenu sladostrašća u kojoj je nagon potisnuo razum. Iako nisam znao ime njene najbolje drugarice i zanimanja njenih roditelja, zatvorenih očiju prošao bih mapom njenih erogenih zona.

Često nam je bilo neprijatno jer su komšije i posetioci robnih kuća mogli da čuju uzvike i dahtanje. Kao strujni udari, orgazmi bi tresli naša tela. Naučnici su utvrdili da tih desetak sekundi radosti i zadovoljstva potpuno regeneriše organizam. Dakle, orgazmom do zdravog organizma.

Nekoliko meseci kasnije, pošto smo izmenili tečnosti, mirise, gomilu informacija i planove za budućnost, sve teže smo ulazili u priliku da orgazam doživimo zajedno. Psihologija je potisnula nagon i sve češće smo gledali televiziju umesto da izazivamo kontrakcije mišića. I kad bismo probali, dnevne razmirice, strahovi i sumnje pretvorili bi orgazam u vrh Mont Everesta. Umesto da razgovaramo, pogledali smo neki pornić, eksperimentisali smo sa novim mestima i raznobojnim vešom, ležali smo i ćutali na krevetu kao najbolji drugari.

Naravno, izlaz je uvek u oralnom seksu, ali perverzija ne može da zameni ljubav na dug vremenski period. Muškima je potrebna nežnost da bi energijom parne lokomotive odgurali partnerku sa kreveta i naterali da se oproba u operskim arijama. Prestao sam da je gledam u oči dok tela počinju da nam vibriraju i sve češće sam, bez obaziranja na njen "trenutak", žmureći žurio ka orgazmu zamišljajući Moniku Beluči, Naomi Kembl, kasirku iz "Ce marketa", komšinicu s drugog sprata.

Ona je lakonski izgovarala "To, sad, ah.... " samo da stigne na početak serije. Kad bi ujutru nešto ranije ustala, u kupatilu bi zatekla mene u epizodi "Sam svoj majstor". Bili smo očajni. Izostalo je posvećivanje i vera u zajedničku budućnost, pa nam je i orgazam utekao. Kad nekog stvarno voliš i želiš, priroda se pobrine za "struju".
Aleksandar Nikolić