Da li ste dinosaurus ili delfin

Ovi ljudi tvrde da imaju ključ briljantnog razmišljanja i naveli su milione ljudi da njihovim tehnikama uče druge ljude. Da li oni mogu osloboditi Ajnštajna u vama? Pogledajte šta imaju da vam kažu neki od najvećih svetskih mozgova.

Podela ljudi

U očima Marka Brauna svi ljudi spadaju u dve kategorije: dinosauruse i delfine.
Dinosaurusi su oni koji se drže rutine dok se jednog dana ne pokvare i ne postanu suvišni.
Delfini su kreativna i maštovita bića, koji se kreću ka ili po autoputu uspeha.

Braun kaže da ljudi često greše u vezi sa tim kojoj kategoriji pripadaju. "Naravno da većina ljudi misle da su delfini, a moj posao je da ih ubedim da, koliko god da si bistar, i dalje možeš da budeš dinosaurus".
Braun, osnivač Evropskog inovativnog centra, sarađivao je sa firmama kao što su Barkli banka, Nestle i Rejltrek (deo britanske železnice). On direktorima dinosaurusima pomaže da postanu delfini. Kao veliku prepreku na tom putu vidi posao: Mnogi ljudi su prezauzeti, trude se da ispune rokove i ne stižu da sagledaju kompletnu sliku. "Pretvaraju sebe i svoje podređene u homo mekanikuse, ne homo sapijense".

Neki od Braunovih predloga su uvođenje "plave sobe" ili "plave crte" u dnevni plan, kad zaposleni odu da obiđu galeriju, drugu kompaniju ili, prosto, dignu noge na sto. On pokušava da uveri kompanije da, ako svojim zaposlenima ne daju vremena za razmišljanje, njihova firma neće napredovati.

"Kreativnost često nastaje slučajnim spajanjem dveju ideja. U jednoj organizaciji to se najčešće dešava kod aparata za vodu ili kafu. U neformalnom razgovoru dolazi do razmene ideja od koje nastane nešto kreativno"

"U plavom svemiru možete se igrati s nemogućim, nijedna ideja nije loša ideja", kaže Braun.


Životni put


Poput Tonija Buzana, Entoni Viloubi veruje u moć pravljenja nelinearnih beleški. NJegova omiljena tehnika je "mapiranje teritorije", odnosno iscrtavanje problema i ideja u vidu mapa. "Svako može nacrtati mapu svog životnog puta: reke koje ste prešli, planinske vrhove koje ste osvojili, kao i mesto na koje pokušavate da stignete", kaže on. Koristi od toga mogu biti spektakularne, naročito ako prenebregnete konvencije zapadne civilizacije.

Viloubijeva kompanija poslednjih šest godina vodi radnike iz Sitija, poslovnog centra Londona, na nekoliko dana u sela plemena Masai u Keniji. "Kad se sretnu biznismeni i Masai, oni misle da nemaju ništa zajedničko", kaže Viloubi. Ali, kad jednom nacrtaju svoje životne puteve, pokažu gde su pokupili znanje, veštine i iskustvo koja ih čine time što jesu, postaje im jasno da su veoma slični.

Afrički ratnici i evropske računovođe pokupe slične veštine i iskustva otprilike u istom peridou svog života, bez obzira na to što jedni čuvaju goveda u savani, a drugi jure devojke po kafićima. Na ideju mapiranja Viloubi je došao kada je u jednom selu na Novoj Gvineji zapazio koliko su lokalni stanovnici srećni i puni samopouzdanja.

Rešen da otkrije sreću njihovog mirnog uma, Viloubi je jednog Afrikanca upitao šta mu je najvažnije u životu, a ovaj je odgovorio da je to njegova teritorija. Odatle ideja da se život i posao prikažu kao fizička mapa. NJegove ideje prihvatili su Glakso Smit Klajn i Londonska škola biznisa.

Da bi napravili mapu, Viloubi traži od biznismena da zamisle da su u godini 10.000 pre nove ere i da izazove sa kojima se suočavaju u 21. veku predstave onako kako bi ih razumeo preistorijski čovek. Predložene metafore uključuju reke, planine, kamene sekire, neprijateljske horde i, što je najvažnije, kosmatog mamuta. Taj mamut predstavlja cilj, najveću nagradu za kojom tragate. Iscrtavanjem ovih mapa čovek dobija novi pogled na svoj život i jasno vidi gde je i kuda ide.

Mape uma

"Razlika između genija i običnog čoveka nije u genetskom potencijalu, već u mogućnosti usmeravanja sanjarenja", kaže Toni Buzan. Buzan je izmislio mape uma - dijagrame u obliku paukove mreže, koji se danas koriste u mnogim svetskim učionicama i bordovima. Napisao je 90 knjiga o oslobađanju potencijala uma i koristi od razmišljanja o plavom nebu.

Kreativno razmišljanje skroz je drugačije od tradicionalnog linearnog i logičkog razmišljanja. Kreativno razmišljanje omogućava vam da sagledate čitavu sliku, da doživite otkrovenja i viknete "Eureka", kaže Buzan. Najveća ljudska otkrića nisu se dogodila za stolom. "Ajnštajn i NJutn gledali su u nebo kad su došli do najvećih istina o svemiru".

Dobra okruženja za oslobađanje genija u vama jesu kupatilo, tuš, ve-ce i krevet, smatra Buzan. "Ja učim ljude da nauče da kontrolišu sposobnost za maštanje", kaže Buzan. "Jedna od glavnih vežbi jeste mapiranje uma. To je pravljenje beleški koje ocrtava prirodne procese mozga. Jezik mozga jesu mašta i asocijacije". Mapa uma nastaje tako što ideju o kojoj želite da razmišljate nacrtate kao sliku na sredini strane. "Odatle pravite asocijacije u obliku zrakastih linija koje polaze od centralne slike", kaže Buzan.

Buzan je ovoj tehnici učio školsku decu, olimpijske atletičare, biznismene i šahovske šampione. NJegova ideja vodilja je da ne moramo ceo život da zaglavimo sa istim koeficijentom inteligencije. Veštine razmišljanja nam nisu bogom dane, već se mogu naučiti.

Učenje razmišljanja

"Ljudska rasa još nije stvarno naučila kako da razmišlja", kaže Edvard de Bono, kreator "lateralnog razmišljanja". "Dobri smo u davanju sudova, što je dobro u nauci koja operiše sa predvidljivim i stalnim. Ali, ljudi su nepredvidivi, tako da je uobičajeno razmišljanje očigledno neuspešno kad je o njima reč".

Do ovoga nije došlo slučajno. "U renesansi učenja Aristotela, Platona i Sokrata raširila su se preko Evrope. Tada su crkvena lica upravljala školama i univerzitetima, a njima nije trebalo kreativno razmišljanje, čak ni zapažanje. Jedino im je trebao logičan argument kojim bi pobili jeres. Zato je obrazovanje postalo analiza, logika i argument, prema grčkom modelu".

Kao univerzitetski profesor koji je radio na Oksfordu, Kembridžu, Harvardu i Londonskom univerzitetu, De Bono je život posvetio odbacivanju ovakve tradicije. Autor je 67 knjiga, a najčuveniji je po delu "Upotreba lateralnog razmišljanja - beg od ustanovljenih ideja i percepcija, kako bi se pronašle nove".

Jedna od njegovih omiljenih vežbi je provokacija, tj. predlaganje ideje za koju znate da je apsurdna kako biste napravili pomak.
Ovu tehniku koristio je kad je razgovarao sa ekolozima u Kaliforniji. Oni su bili zabrinuti zbog fabrika na rekama, koje su izbacivale smeće i uništavali floru nizvodno. De Bono je predložio da fabrike izgrade nizvodno od sebe samih. Tako nešto je očigledno nemoguće, ali je dovelo do zakona koji određuje da ako izgradiš fabriku na reci, voda koju uzimaš mora biti nizvodno od tvog ispusta u reku, kako bi prvi dobio sopstveno zagađenje.
Priredila Slađana Ilić

jako interesantan tekst. cini mi se samo da svet nij spreman za povece jao delfina.

a jel ima neki test za utvrditi svoju pripadnost dinosaurusima, tj. delfinima?