Pre neki dan, vracam se ja umorna sa posla i posto sam sisla sa prvog busa i docekala drugi, udjem unutra i vidim u njemu jedna crnkinja, vidi se da joj nije lako i da je iz najnizeg sloja drustva, prica sama sa sobom..i to ne da sapuce, nego bukvalno, kao da se raspravlja sa nekom imaginarnom osobom. iza mene udje jedan covek koji se onako podsmehljivo nasmeja, sto je, naravno, duboko uvredilo doticnu crnkinju (a crnci, dao ih Bog, sve onako mutave, nece da se svadjaju  ) na sta mu je ona odgovorila, citiram: "ti mislis da je ovo smesno? imas ti, ortak, jos dosta mleka da se nasisas ako mislis da je ovo smesno...sam si sebi najbolji sagovornik! niko o tebi ne brine vise nego sto sam brines, niko te vise ne voli od samog sebe niti ti iko zeli bolje" tada sam bas razmislila o tome sto je gospoja rekla i mogu reci da ima pravo...
Sad, pitanje, sta vi mislite o tome i da li i vi nekad u nekom tamnom kutku gde znate da vas niko ne moze ni cuti ni videti, razgovarate sami sa sobom?

Istina ponekad pricam ali da na javnim mestima to radim ne ima vremena kad ostarim 

da. kad naidjem na neki problem i potrebno mi je resenje zatvorim se u svoju radnu sobu, sednem za pisaci sto, zatvorim oci krenem da pravim skicu/shemu problema i ponekad glasno komentarisem  svoje misli.  pre neki dan sam restaurirao stari pistolj i imao sam problem jer je rizicno da ga rasklapam na silu a mehanizam mi je bio apsolutno nepoznat i posto je u pitanju redak model nigde pomoci nije bilo. sklopio sam ga i rasklopio milion puta u mislima. na kraju sam sam sebe iznervirao jer sam mislio da resenja nema i...... odjednom  neophodna je bila kombinacija 2 mehanizma 

isto tako sam i resio "slucaj izgubljenog maceta" od pre koji dan

naravno, razgovor sa samim sobom u javnosti predstavlja znak nekog dusevnog oboljenja ili duboke traume. to je cesto kod depresivnih i usamljenih osoba koje ponekad izgube kontakt sa stvarnoscu pa ne mogu da razuce kad je podesno vreme za autokonverzaciju


sve u svemu razgovor sa samim sobom je ucestao kod kreativnih osoba, naklonjenih umetnosti, razvijene logike i moci dedukcije. bujna masta je ovde presudan faktor.
Tesla je za oca rekao da je znao da se zatvori u radnu sobu i diskutuje sam sa sobom tako zucno da se cinilo kao  da 12 osoba unutra vodi neku raspravu

drago mi je da je slucaj "izgubljenog maceta" resen 

ja razgovaram sama sa sobom, ne bas u javnosti ali kada sam negde sama....... sto bi rekao Gandalaf iz LOTR "navika mudrih, izaberu najpametniju osobu u prostoriji pa sa njom razgovaraju" 

Nemam ja ništa protiv onih koji razgovaraju sami sa sobom i slažem se uglavnom sa onim što su napisali colossus1167 i lignjoslavka, ali ja nikada nisam razgovarala sama sa sobom... možda nemam o čemu... 

uopste ne ne cudi da lignjoslavka citira LOTR

sve u svemu, ponekad je to dobar nacin da se oslobodimo psiholoskog pritiska i podstaknemo uspavanu kreativnost.

doduse, ponasanje u autobusu tipa Golum "we need's it, my precious  :evil_laugh:" sigurno nece naici na blagonaklon stav okoline

salu na stranu, puno je usamljenih ljudi koji prosto vape za paznjom, recju utehe. neciji mehanizam odbrane je da razgovaraju sami sa sobom.

najbolje se ispričam i posvađam sa samom sobom

je l' ti krivo sto ja znam skoro celu knjigu napamet i na srpskom i na engleskom, a ti ne znas 

ne, bas naprotiv, vrlo mi je drago ti si moja LOTR enciklopedija
kako bih nasao prsten da tebe nije bilo
"we need's it, my precious  :evil_laugh:"

 
cemu zastoj?
nemoguce da samo par osoba na ovom forumu pricaju sami sa sobom

p.s. sorry za dupli post