Pricanje sa sobom nije nista toliko cudno,jako mnogo ljudi to radi.Konkretno,desavalo se da na ispitu dobar deo ljudi mumla i prica sa sobom.Verovatno kao mehanizam oslobadanja od strasa,ili mozda podrske samom sebi....

kod mene na poslu svi redom pricaju sami sa sobom....sto je najgore ubace me u trip, ne znam da l' se meni obracaju ili ne 

u USA po poslednjem istrazivanju ima registrovanih 50 miliona ljudi sa nekim vidom psihijatrijskog oboljenja. interesantna stvar je da vecina ima posao vezan za prodaju ili proizvodnju prehrambenih produkata

ja sam sam sebi najbolji sagovornik 

ja mislim da je obracanje dnevniku(ne bukvalno), u stvari neka pricha same sa sobom. ja nekad pricham sama sa sobom u vezi nekog problema ali u sebi... na dodatnoj iz fize i matisha chesto mi se chini da imam otprilike 15 osoba u glavi...

e i ja sam imala taj trip dok sam isla u skolu...kad god resavam neki zadatak iz matematike obavezno se u glavi preslisavam sama sa sobom ali kao da pricam sa nekom drugom osobom..gadan je trip samo kad se toliko udubim pa pocnem da "razmisljam" naglas 

Pa, ja volim da sedim iza onih koji pričaju sami sa sobom, ako imamo kontrolni... može to da bude i korisno. 
Mada sam na mnogim časovima ja ta koja nesvesno diktira sve što piše...

ja sam u osnovnoj "problem matematike" resavao tako sto bih se skoncentrisao, uzeo papir i olovku, okrenuo glavu na levu stranu i sapnuo mantru  "Ljiljo, je'l znas treci?"

u srednjoj sam mantru malko modifikovao i umesto Ljilje bila Suzana

Не изгледа ми, превише, нормално причати са самим собом тако да не причам сам са собом. 

verujem da ovo nije istina. potrebno je malo bolje poznavati psihologiju i psihijatriju da bi se olako tako kvalifikovali ljudi koji autokonverzaciju povremeno koriste.

ili ti jednostavno nisi razumeo ostale- niko ovde ne kaze da se seta ulicom i prica sam sa sobom.

ono sto nije sigurno normalno jeste kad neko sve emocije drzi u sebi, cekajuci da se nakupe i onda jednog dana dodje na posao sa automatskom puskom i krene od jedne kancelarije do druge

ako pricamo sa presumcijom da je neko psihicki oboleo, i da ima teske probleme, za njega je autokonverzacija "lekovita" jer mu omogucava da se prazni u sredini gde nema ko da ga saslusa. na taj nacin "pritisak" popusta i on ne oseca potrebu da "kazni" one koji ga ponizavaju ili rade ono sto on smatra da ga vredja.

a cinjenica je da tako nesto ipak ne treba identifikovati sa ljudima koji su psihicki oboleli- kod njih autokonverzacija nije uzrok, vec simptom bolesti- pokazatelj da sa tom osobom nesto nije u redu jer ide ulicom i prica glasno. isto kao sto stucanje (lat. singultus)  moze biti znak gastritisa, ali i pocetak infarkta miokarda, a najcesce je uzrok niska koncentracija ugljen dioksida u krvi sto dovodi do stimulacije nerva lutalice ili nervus vagus -a   nesto veoma bezopasno.  jednostavno disanje u vrecu, ili zadrzavanje daha vracaju koncentraciju CO2 na potrebni nivo, ili sa kockom leda stimulisati n.vagus i stucanje prestaje

autokonverzacija u svom izvornom, psihijatrijski benignom znacenju, predstavlja "nusefekat" kreativnosti, mastovitosti i predstavlja svojevrsni "ventil" za sve bili usamljeni ili non stop okruzeni gomilom ljudi, bez razlike.