Izuzetno visoke temperature negativno utiču na ponašanje ljudi, pa su i konflikti češći. Odlazak na letovanje stavka. Moguća vanredna situacija. Radnici rade i na vrelini



NESNOSNE vrućine donose niz neprijatnosti celom našem organizmu. Ali, ekstremno visoke temperature koje su zahvatile Srbiju, ali i čitav region, donose i neprilike po našu psihu. Kada živa u termometru dostigne 40. podeljak, dramatično se menja i ljudski psihički bioritam.

Nervoza, razdražljivost, agresivnost uzrokovani tropskim temperaturama, utiču na to da u svakodnevnim situacijama, od čekanja u redovima u bankama i poštama do saobraćajnih gužvi, ljudi reaguju naglo i češće prave incidente. Samo jedna sitnica, prek pogled ili nezgodna reč, može predstavljati okidač za agresiju. Posebnu opasnost ekstremne temperature predstavljaju za osobe sa suicidnim namerama i one nervno labilne.
Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature „tanje“ živce, a njihovu tvrdnju potkrepljuju i podaci iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.


- Ljudi ne mogu da spavaju zbog vrućine i unervoze se - objašnjava dr Nada Macura, portparolka Hitne pomoći. - Ako još i popiju, lakše dolazi do sukoba sa porodicom ili komšijama. Vrućina traje danima i ljudi su iscrpljeni. Znoje se, gube koncentraciju i postaju nepažljivi ili agresivni. Imali smo nekoliko padova sa visine, iako stalno apelujemo na građane da se pripaze i da budu oprezni.

Povećan je broj poziva sa javnih mesta i autobuskih stajališta, ali Hitnu pomoć zovu i zaposleni u institucijama i firmama i žale se da im je loše, a ne znaju zašto. Takvo stanje je posledica visokih temperatura.

Dr Macura predlaže osvežavanje voćem, a upozorava da bi trudnice, žene sa bebama, starije osobe i hronični bolesnici posebno trebalo da se čuvaju visokih temperatura.

Prema rečima lekara, znojenjem organizam izlučuje mnogo tečnosti, ali i soli. Gubitak natrijuma inače nije ozbiljan problem, jer je ta so obično u organizmu prisutna u prevelikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi postaju ozbiljniji, jer dolazi do poremećaja u celom sistemu hemijskih reakcija u organizmu.

- Nema preciznih podataka koja je temperatura rizična po zdravlje, ali postoje sugestije da je to temperatura preko 33 stepena - objašnjava dr Vesna Janjušević, pomoćnik direktora DZ „Stari grad“. - Kada je organizam izložen uticaju visoke spoljašne temperature, kao odgovor na termalni stres, dolazi do širenja krvnih sudova na periferiji i do pojačanog znojenja kako bi se pojačao gubitak toplote kroz kožu, što dovodi do povećanog gubitka tečnosti i elektrolita - soli.

Posledice visoke temperature mogu biti akutne i hronične. Akutne obuhvataju pojavu toplotnih grčeva, toplotni udar i sunčanicu, a hronične obuhvataju poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema. Odgovor organizma na termalni stres zavisi od pola, uzrasta, fizičkog opterećenja, ukupnog zdravstvenog stanja organizma, načina odevanja, načina ishrane, aklimatizacije. Najosetljivija su deca i stariji od 65 godina.

Predsednik Društva psihologa Srbije Prvoslav Plavšić, ističe da tuče, nervoza i agresija nisu samo posledica vrućina, već da u našoj zemlji, ipak, imaju „dublje“ korene.

- Činjenica je da lakše dolazi do konflikta i da je drugačiji oblik ponašanja kada su tropske temperature - kaže Plavšić. - Moramo, međutim, objektivno sagledati situaciju, jer su i inače kod nas ljudi nezadovoljni zbog nezaposlenosti, besparice i imaju nagomilanu negativnu energiju. Još i ova vrućina.

Sunčeva radijacija

Dugačak je spisak tegoba koje mogu izazvati visoke temperature - napominje dr Janjušević. - Toplotni grčevi skeletnih mišića javljaju se zbog gubitka soli i obično se javljaju na kraju radnog dana. Toplotni udar nastaje kao posledica nesposobnosti organizma da savlada gubitak tečnosti i perifernu vazodilataciju. Manifestuje se padom krvnog pritiska, ubrzanjem srčanog rad i vlažnom i toplom kožom. Sunčanica nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčeve radijacije na glavu. Manifestuje se glavoboljom, povraćanjem i skokom pritiska. Poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema dovodi do pada krvnog pritiska, ubrzanog srčanog rada - tahikardije, umora, pospanosti, pada koncentracije, usporenih refleksa. Povećava se smrtnost od šloga i srčanog infarkta.

новости

---

Ово негде између психојебатрије  и здравља али ипак сам ставио овде...