Da li se ljudski mozak smanjuje
Podvala Makijavelija
U proteklih sto hiljada godina mozak se naglo uvećao, a potom prestao da – raste. Možemo li za to okkrivimo i Džingis-kana?

Koliko je Nikolo Makijaveli uticao na smanjenje ljudskog mozga?
Renesansni filozof i mislilac savetovao je vladara(e) u istoimenom delu da, po potrebi, bude veroloman („Vladar će propasti ako je uvek dobar; on mora biti lukav kao lisica i srčan kao lav”).
Kakve to veze ima s čovečjim umom i razumom?
Jedna od suštinskih razlika ljudi od životinja iskazuje se u veličini mozga. Razumni dvonožac stekao je veći mozak, ali čime je podstaknut i ubrzan taj porast? Šta se to iznenada dogodilo u proteklih sto hiljada godina?

Sergej Gavrilec, evolucioni biolog sa univerziteta Tenesi u SAD (doktorirao na fizici i matematici u Moskvi), opredelio se da odgonetku potraži u učenju Nikola Makijavelija izabravši matematički pristup da dočara našu biološku jedinstvenost. Drugim rečima, da potkrepi (ili opovrgne) da su najbistriji muškarci stalno napredovali u smišljanju lukavstva kako da nadmudre suparnike i ostave više naslednika.

„Uspeh u parenju je preovlađujući u naslednom (genetskom) odabiranju”, smatra Sergej Gavrilec. „I ovo istraživanje pokazuje da su kudikamo bili uspešniji muškarci koji su pobedili svoje takmace u razmnožavanju.”

Rasplodni vojskovođa

Proslavljeni mongolski vojskovođa iz 12. stoleća Džingis-kan uobličio je najveće carstvo u istoriji, a upamćen je i po veoma nenadmašnoj plodnosti: pretpostavlja se da osam odsto muškinja iz Azije nosi njegov hromozom!

Ljudska inteligencija opisivana je ranije kao plod većeg uspeha pojedinca u društvu i razmnožavanju. Drugim rečima, pametniji potomci imali su veće izglede na opstanak. Sada je valjalo reči pretočiti u brojeve i nakljukati nekoliko veoma moćnih računara. Iz tog pregnuća proizašao je verodostojan uzor (model) koji uveliko odgovara prethodnim tumačenjima.

Uzeta je u razmatranje odrednica da je inteligencija „sposobnost učenja i korišćenja različitih zamisli za vlastito dobro”. Zanemareni su klimatološki i sredinski (ekološki) uticaji, posmatran je jedino učinak društva, često nazivan „makijavelistička inteligencija”. Dotična naučna pretpostavka ukazuje da su društvena moć i nadmetanje u parenju terali muškarce da smišljaju načine da uvećaju svoja moždana preimućstva u toku evolucije. (Zbog pojednostavljenja istraživanja žene su zanemarene).

Moždana moć meri se brojem raznovrsnih zamisli koje je on naučio i iskoristio, i to se prenosilo s kolena na koleno: (društveno) inteligentniji su ostavili više potomaka s takvim genima. Složeniji mozgovi su, usput, uključili svakojake prednosti (jezičke, tehnološke, ekološke i ostale).

Matematički obrazac je obuhvatio 30 hiljada pokolenja do sada, s jasnim razlikovanjem tri glavna razdoblja. Prvo je prozvano „doba spavanja”, kada su pojedinci povećanjem inteligencije menjali vlastiti život. Ništa se nije bitno promenilo, a to je uzeto kao početno stanje.

Posle pet do 20 hiljada naraštaja, međutim, dogodila se „saznajna eksplozija” kada su narasli sposobnost učenja i moždana moć, jer je većina ljudi nasledila i jedne i druge gene. Naučnici su, čak, uočili da je moždana moć brže rasla, uz neočekivano iznenađenje: iako su složene zamisli bile korisnije, jednostavne su više prihvatane. Objašnjenje se sastoji u sledećem: složene na duži (biološki) rok donose prednost, a na kraći (sociološki) gube.

Prevelika potrošnja

I posle svega, ispalo je da je teže imati (i održavati) krupan mozak iz najmanje dva razloga – delom zbog izlaganja većoj opasnosti žene na porođaju, delom zarad prevelike energetske potrošnje (petina ili 20 odsto energije metabolizma odraslog čoveka odlije se u dva odsto telesne težine koje oličava glava, kod odojčadi, čak, 60 posto)! Zato uvećanje mozga nije moglo da se nastavi, naišlo je „doba opadanja” koje je obuhvatilo hiljade kasnijih pokolenja.

Kroz prirodno odabiranje pobeđivale su jednostavne zamisli, jer su se lakše širile. Ostale okolnosti koje su iskrsle odložile su rast tek posle rođenja i smanjile stomak. Istorijski posmatrano, muškarci s većom društvenom inteligencijom ostavili su brojnije potomstvo. U naše vreme plodnost i pamet nisu u saglasju, zbog prirodnog odabira, naprotiv, očekuje se umanjenje saznajnih sposobnosti.

I sam Sergej Gavrilec je iznenađen, jer nije očekivao smanjenje inteligencije.

Naučnici još nisu sasvim rastumačili zašto su ljudi stekli toliko veliki mozak, a ne i ostale životinje. Jedno tumačenje kazuje da su nastojali da postignu „ekološku prevlast”, što podržava i Sergej Gavrilec. Ali, ima mnogo osporavalaca koji iste podatke drugačije objašnjavaju.

Mozak odraslog čoveka, u proseku, teži od kilogram do kilogram i po, ima zapreminu oko 1.600 kubnih santimetara i načičkan je sa, čak, sto milijardi nervnih ćelija!

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika