Da li se genije rodi ili može i da se stvori?!

Piter Fisk, jedan sjajni i potpuno inspirativni baya koji je tokom februara održao full day gig u Sava Centru u organizaciji Asocijacije HR profesionalaca, kaže da se danas genije STVARA. Piše o tome više u neodoljivoj crnoj knjizi "Marketing Genius"

Da, baš kao u novoj reklami za Snikers čokoladice, onoj što izgleda kao da je crtao neko na času matematike hemijskom po svesci u kockice :-)

Evo o čemu se radi, a što nije stalo u moj članak objavljen danas u Politikinom dodatku Posao (hitro klik na naslov, tu je link, a desno je link ka Fiskovom sajtu).

Dosad je pronađeno da genijalnost podrazumeva 10 stvari.

Prvo, potrebna je originalnost, a to je otvoren, nesputan um, u stanju da dekonstruiše problem i ponovo ga sastavi na bolji način.
Mnoge velike ideje u prošlosti bivale su odbačene jer se nisu uklapale u konvencionalno razmišljanje, i bivale su denuncirane kao nepratkične ili „ispred svog vremena”.

Kreativno razmišljanje: genije je uvek otvoren za nove mogućnosti, polazi od hipoteza a onda ih proverava. Ajnštajnova matematička izvođenja počivala su na hipotezama koje je dokazivao ili opovrgavao! Logičko izvođenje uvek vas vodi kroz izvesne avenije u mišljenju, zato je važno odakle ste krenuli.

Analitičko razmišljanje znači da genije rešava problem na bazi čistog razuma kao i matematičke logike i principa koji mogu lako biti zasnovani i na nekoj pogrešnoj pretpostavci. Derivacijom konvencija retko se kada napravio pomak, pomak zahteva dokazivanje novog a ne starog koncepta.

Moć zapažanja kod genija je na vrlo visokom stepenu, izuzetno je svestan šta se oko njega zbiva i u tome traži obrazce, kao kakav detektiv ili antropolog. Neki od najboljih uvida stižu putem posmatranja, a ne putem ispitivanja i istraživanja, naročito tamo gde se ne fenomeni ili ponašanje ne mogu objasniti ni jezikom niti logikom!

Dualno razmišljanje znači da genijalnost krasi osobina da misli paralelno o stvarima koje su po sebi suprotne ili se isključuju, to je moć da povezuje nepovezane stvari.
Nova rešenja su često kontradiktorna, ili naspram vladajućih konvencija ili unutar sebe samih.

Holistički pristup podrazumeva širu perspektivu, on problem vidi iz mnošta delića u kontekstu koji ih okružuje. Ajnštajn je tako doveo u vezu masu, energiju i brzinu svetlosti, a Pikasove apstrakcije su zbog konteksta, osećanja, vizije i ličnosti koju je unosio u kreaciju mnogo više od puke slike, provociraju mnogo dublji pristup od običnog - repliciranja viđenog.

Razmišljanje na veliko (volume thinking): u potrazi za savršenim rešenjem, genije uvek gleda da iznađe više (međusobno supostavljenih ili umreženih) rešenja, pre nego samo jedno jedino!
Njegov um je plodan i stalno aktivan, a to ume da zaplaši. Pikasova najplodnija faza bila je i najkreativnija, iako su je savremenici pripisivali senilnosti i želji da iza sebe ostavi što više.

Pragmatičnost znači da je genije svestan da ideje vrede vrlo malo ukoliko se ne ostvare u praksi. On konstantno misli, istražuje, izmišlja i otkriva, ali sve to ukolikone donosi vrednost, nije bogznašta.
Edison koji je izmislio 1093 patenata, više nego iko do danas, zahtevao je od sebe jedno malo otkriće svakih 10 dana, i jedno veliko svakih 6 meseci. Slično, mnogi preduzetnici i inovatori razviju mnogo ideja pre nego što vide i komercijalni uspeh!

Vizualno razmišljanje: genije je sposoban da izrazi svoje ideje jasnije nego drugi, i to tipično vizulenim sredstvima - kroz dijagrame i analogije. Ume da stvori osećaj kompleksnosti na načine koji su lako razumljivi.
Ovako ulovljena imaginacija, u slike, mnogo je važnija od reči ili brojeva. Slike omogućavaju da se veze uspostave brže, koncepti lakše demonstriraju i bolje objasni kompleksnost.

Moć vere i uverenja: genije mora da poseduje unutrašnju snagu, veru i sampouzdanje da bi ostao čvrst u svom opredeljenju, uprkos konvencijama ili kolegama koje se protive.
Od Galilea i Leonarda do Ajnštajna i Pikasa, snaga ubeđivanja stoji rame uz rame sa radikalnim idejama i akcijama koje prkose statusu kvo i običnosti, sa kojima bi neka druga osoba slabije volje odmah napravila kompromis! Veoma se retko dešava da značajne promene u verovanjima, običajima ili okruženju ljudi smesta i bez pogovora prihvate: više volimo sigurnost i izvesnost onoga što poznajemo od nesigurnog i nepoznatog.
Ali postepeno uvidimo mogućnosti, logiku, i benefit u razmišljanju koje je drugačije, prihvatimo to i uključimo se. Genije neretko mora da dosegne iza onoga što je danas, a spori ljudi će već slediti i prigrliti ono što je novo, drugačije i bolje.

Baš je UH, jel da? Naročito ovo poslednje, ohrabruje....slow people WILL FOLLOW and embrace what is new, different and better!

Autor: Miss Cybernaut

Genije (lat. genius = Genij, je čovekov duh zaštitnik) Izuzetno intelektualno, duhovno i stvaralački obdarena osoba koja je zadužila čovečanstvo svojim delima u oblasti nauke, kulture, umetnosti, politike i sl. U čisto tehničkom smislu, termin označava osobu koja na testu inteligencije ima IQ veći od 140. U celokupnoj populaciji broj takvih ljudi kreće se između 0,5 i 1,0 %

Genije po Kantu

Lepu umetnost može proizvesti samo genije. „Genije je talenat koji umetnost propisuje prirodi". On poseduje urođene duševne dispozicije pomoću kojih stvara zakone umetnosti. Lepa umetnost je isključivo proizvod genija, ističe Kant. Ali kako odrediti genija?

Tumačenje i procenjivanje lepog podrazumeva dobar ukus. Proizvođenje lepog pripada geniju. Naravno, ukus je neophodan geniju, ali postoje genijalna dela lišena ukusa. Da bi se proizvelo umetničko delo nije dovoljno posedovati ukus već i snažnu imaginaciju, duh i razum. Kod genija se sva ova svojstva stiču u najvišoj meri. Pošto lepa umetnost nije u stanju da samoj sebi dade pravila, a pošto bez tih pravila nije umetnost moguća, to je lepa umetnost moguća samo kao tvorevina genija.

Uslovi genijalnosti su pre svega originalnost ili dar da subjekt proizvede ono za šta ne može biti propisano nikakvo pravilo. Tvorevine genija moraju biti uzorak tj. moraju biti jedinstvene i egzemplarne. Iako same nisu proistekle iz podražavanja ove tvorevine moraju drugima služiti za podražavanje. Genije nije u stanju da opiše smisao onoga što stvara, ali postupa kao priroda koja daje pravila bez objašnjenja. Umetničko stvaranje je prevashodno nesvesno i prema tome pravila stvaranja su nesaopštljiva i neponovljiva. Priroda sama upravlja genijem i služi se njegovim talentom propisujući pravila umetnosti. Pomoću genija se ne mogu propisati pravila nauci već isključivo lepoj umetnosti. Prema tome, genije je ličnost „naročitog duha, koji je dat čoveku pri rođenju, koji ga štiti i rukovodi, a od čijeg nadahnuća potiču sve originalne ideje".

Izvor: Wikipedia

Mislio sam da ih ima neshto vishe.

E pa pogresio si

joj ja sam znaci medju retkim primercima covecanstva 

Genije se mora i roditi i stvoriti. Nista ti ne vredi IQ od 150 ako n.pr. imas problema sa koncentracijom ili se iz raznih razloga ne mozes u potpunosti posvetiti tvom urodjenom talentu, ali na drugu stranu ako imas IQ ispod 100 onda sta god radio i koliko se god trudio zbog ogranicenih analitickih sposobnosti tesko da te ceka karijera blistavog matematicara ili fizicara. Ajnstajn je primera radi sa svojih 160 IQ poena nesporno bio genije, ali da bi dosao do svoje opste teorije relativnosti trebalo mu je vise od decenije intenzivnog rada i malo srece jer je citavu svoju teoriju bazirao na jednoj pretpostavci, da je brzina svetlosti uvek konstantna (u vakumu, to jest). I tako to obicno i biva, malo srece, puno napornog rada uz urodjeni talenat i koliko-toliko cvrstu veru u uspeh onoga cime se bavis...

Ja sam skoro cuo malo drugacije podatke...Danas su svi od 140 do 200 nadprosecno inteligentni,a od 200 do 240 genijalci.Svaka generacija podize taj neki standard kada se gleda IQ vrednost i sama inteligencija.

Priroda(Bog) te odredjue u startu  e sad iz tog sto si dobio (nasledio) do pojedinca je kako ce to razvijati.Nemam primer ali sticajem okolnosti okrzuen sam sa vise ljudi nadprosecne inteligencije  i koliko god da su inteligentni nisu ostvarili neke genijalne ideje zamisli.Zasto?Neki od njih nesrecnim detinjstvom neki od njih  nekim manjim fizickim nedostatcima  neki svojom lenjoscu uglavnom  ti dijamanti nisu bili bruseni na vreme a nisi bili svesni u nekoj svojoj ranijoj fazi zivota sebe i svojih mogucnosti.Opet neki tamo tesla je je odredio svojim izumima postavka,a masu neki drugih izuma cak mozda neke stvari pre  nekih koji su  ih bogato naplatili a poznato je da je on imao jos manje uslova cak i jednu tesku bolset skoro fatalnu pa opet koliko toga je uradio da ce tek neke stvari sto je izumeo biti primenjivane.Iz tog moze da se kaze da je genijalnost ipak ono sto se dobija rodjenjem ali da je veoma bitna  i ta neka usmeresnost tog istog uma u smislu podsticaja koji dolaze iz njegovog okruzenja znaci skole porodice i tako dalje.Kako ja vidim ljudi su rodeni sa  "odredjenim volumenom kapacitetom" i oni koji su obdareni sa vise ako su i usmeravani mogu  da izvuku maksimum iz tog sto imaju  i stvarno podare neke genijalne  stvari ljudima.
Po opet nekim istrazivanjima do neke trece godine  (malo sam lupio iz glave) jos uuvek se definisu neuroni i njihovi putevi  odnosne veze koje su nepotrebne umiru iscezavaju i stvara se taj kanal ili sistem mreza kojima kolaju svi podaci vezani za misao razmisljanje verovatno i za ostale stvari.Nekom logikom u nekoj buducnost mozda je mogu i genetskim inzinjeringom tacno definisati koji  neuronski spojevi treba da ostanu i kako da ostanu da ne nestanu da bi  covekovom umu ostao sto siri"auoput" za tok misli.nemam ni jedan primer tako da je ovo sam oneko puko fantaziranje:)



---------------------------------------------------




paganin                 Poruka #8 danas u 05:04:19


naravno pomerene su vrednosti merenja intelekta jednog covecanstva  jer je ista skocila  dal evolucijom ili cim vec za  dobar deo.ali svejedno mislim da se moze citirati anstajn kada je dao neki problem za koji je rekao da ga moze resiti samo 2 posto poulacije  da to stoji i sada samo sto su ti neki problemi zadaci mnogo tezi.Znaci opet je  nekih 2 posto populacije  daleko iznad proseka  ostalih




[Edit by lightsoft: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

A da se ne mesaju dve stavari u osvemu ovome ?? Nadprosecna inteligencija, ili kako se shvata kao genijalnost i mudrost ?

I ja sam htela to da kažem - natprosečna inteligencija nije isto što i genijalnost.
Genijalnost se iskazuje nekim dostignućem u bilo kojoj oblasti nauke, tehnike, umetnosti.
Inteligencija može biti potpuno neiskorišćena.