Kako da se spasete depresivnih osećanja koja vas sve više more
Prekinite s rutinom koja vas jede

Ljudi olako za sebe kažu da su depresivni, ali kada se o tome govori, mora se imati u vidu da depresija spada u kategoriju bioloških, hroničnih, progresivnih bolesti koja se menifestuje uz određene simptome. To je osećaj sličan tugi, ali intenzivniji. Depresija prati gubitak volje za svakodnevne aktivnosti, inhibicija, razdražljivost i osećanje beznađa, krivica, nepoštovanje i omalovažavanjnj sopstvenih vrednosti i mogućnosti.

Osim toga, depresija se ogleda i u nepravilnostima telesnog funkcionisanja, kao što su nesanica, gubitak ili izrazito pojačani apetit i poremećaji u funkcionisanju probavnog i imunološkog sistema. Iako se manifestuje i uočava u promenama ponašanja, depresija je organska bolest čiji su uzrok određene metaboličke promene koje utiču na neurotransmitere u mozgu, i zato se savremene metode lečenja, naročito kod težih slučajeva, uspešno leče medikamnetima sa antidepesivnim dejstvom.

Dobra vest je da u početnim stadijumima, ako na vreme prepoznate simpotome, možete i sami uz pomoć svog okruženja prevazići probleme koji vas muče. Vrlo je važno da se ne trudite da sve rešite potpuno sami. Dozvolite prijateljima i ljudima koji vas vole da vam pomognu.

1. Osnovno je da se suočite sa problemima i stanjem koje je iz njih proizašlo. Uzmite stvari u svoje ruke i ne dozvolite da se one rešavaju same od sebe, već aktivno učestvujte u rešavanju sopstvenih problema.
2. Prekinite s rutinom koja vam ugrožava život. Ako ste otkrili koji su to postupci i situacije koji vas dovode u stanje tuge i beznađa, promenite ih.
3. Vodite računa o sebi. Budite svesni da je vaše fizičko i mentalno zdravlje veliko blago koje se mora čuvati i negovati. Ne posežite za rešenjima koja se negativno odražavaju na vaše zdravlje.
4. Ne odlažite rešenja problema. I ako vam se ponekad čini da će sutra sve biti drugačije i lakše nego sada, imajte u vidu da možda to i nije tako. Pokrenite se i iskoristite svaki dan da uradite nešto zbog čega ćete se osećati dobro.

5. Ne zavaravajte sebe. Realno sagledajte odnose sa ljudima kojima ste okruženi. Nemojte sebe ubeđivati da neki odnosi funkcionišu, ako je očigledno da nije tako. Nemojte tražiti opravdanja za tuđe greške i nekorektno ponašanje prema vama. Osnov normalnog funkcionisanja je samopoštovanje.
6. Dozvolite sebi greške i potrudite se da uz njih izvučete pouku. Nemojte se opterećivati i preuveličavati važnost sopstvenih loših postupaka. U tom smislu razgovor sa različitim ljudima može vam dosta pomoći. Kada vidite da i drugi imaju slične, ako ne i ozbiljnije probleme, može vam se desiti da sopstveni život sagledate iz drugog ugla.
7. Ne obazirite se mnogo na kritike drugih. Verujte u sebe i svoje odluke.
8. Ako niste spremni za krupne promene, priznajte to sebi i odložite ih za trenutak kada budete potpuno spremni da ih sprovedete u delo. Umesto toga, realizujte manje promene koje će vam uliti snagu i samopouzdanje da nastavite.
9. Ne analizirajte samo svoje greške i neuspehe. Setite se lepih stvari iz svog života i prizovite u sećanje stavove i ponašanje koje ste tada posedovali.
10. Pobedite strah od promena i reakcija. Iako vam se čini da ne postoji izlaz iz vaše trenutne situacije, rešenje se uvek može naći. Ne dozvolite da vas strah od neizvesnosti sprečiti da uzmete život u svoje ruke.
Priredila J. Nikolić