Moj brak se rusio,dve godine sam cekala da se nesto promeni,sve dok osecanja nisu potpuno iscezla.A onda sam srela njega,sa identicnom situacijom u zivotu i sa nekim stavovima koji se potpuno razlikuju od svega sto vecina smatra normalnim.Potekao je iz patoloske porodice,otac je otisao u Ameriku,nikada nisu bili bliski,a majka je prica za sebe.Rodila je 4-ro dece,sa razlicitim ljudima,jedino je on iz regularnog braka,tj. jedino njemu stoji ime oca u krstenici.Verovatno zbog toga je doneo odluku da nikada nema dece,a zena ga je napustila kada je vise interesi nisu vezivali za njega.Sve cesce smo se vidjali i ja sam sve vise otkrivala  njemu.Posle svega nekoliko meseci prevario me je sa zenom od 55g. sto je "opravdao"time da on "prema zeni koju voli,ne moze da se ponasa kao prema kurvi".Umesto da sam pobegla glavom bez obzira,ja sam se igrala neuropsihijatra,zelela sam da izlecim njegove traume.
   Vrlo brzo,poceli smo da zivimo zajedno,mada sam ja od samog pocetka znala da ta veza nema buducnosti.On nije covek sa kojim bih mogla da ostvarim bilo kakvu zajednicu,ali me je privlacio i pored toga,a sa duge strane za vezu su znali vec svi pa i moje cerke,tako da mi nije bilo lako da prekinem.
   Nastupa period mucenja.Sve mu je smetalo kod mene,prvo mi je zabranio iskazivanje neznosti na bilo koji nacin,jer to "za njega nije normalno"i "on ne zivi u spanskoj seriji",a onda smo prestali i da vodimo ljubav.Kada god bih povela razgovor o rastanku,on bi spustao loptu,pokusavao da izgladi situaciju,ali bi i dalje bilo isto.Ja sam mazohisticki nastavljala da se nadam,trazeci mu i dalje "dijagnoze" i smatrajuci da cemo uspeti da prevazidjemo sve.Posle mog povratka kuci,sve redje smo se vidjali,bio je sve okrutniji u razgovoru i postupcima prema meni,a ja sam i dalje silila.
   Najzad jednoga dana stegla sam srce i otisla da prekinem agoniju.Tada mi je rekao da njemu neke moje osobine strasno smetaju i jednostavno ne moze da predje preko njih(rec "osecaji" ne postoji u njegovom recniku) i da ni sam ne zna sta sam cekala do sada kada je on otvoreno pokazivao netrpeljivost prema meni.To je bio kraj i svako normalan bi prekinuo svaki kontakt,ali ja nastavljam i dalje.Razgovaram sa njim iskljucivo telefonom,cak sam mu pozajmila i fotoaparat,navodno da slika kucice,a znam da voli da fotografise seks,cak mi je njegov brat rekao da mu je posle dva dana bila neka devojka.
   Recite mi da li sam potpuno poludela?Da li sam mazohista?Gde mi je samopostovanje?Sve znam ali nemam hrabrosti da kazem : STOP.
   Da li neko moze da mi pomogne?

Je*ena je sudbina nekad, je*ena!Pa valjda ti sama sebi znacis nesto, bar vise od tih ... neznam kako da ih nazovem

  da dodam, ovo sa cerkama ti je po mom misljenju greska, i one ce voleti da ti lepo ziviz i budes stecna.Moji su razvedeni, mama je upravo zbog nas (dece), dugo godina odlagala rastavu i time samo pogorsavala sitaciju, dok joj ja i sestra na to nismo skrenuli paznju.

ne znam sta da ti kazem .... zao mi je situacije . Mada mislim da je bolje da prekines sa tim i da dignes glavu i krenes napred ....  i nemoj nikada da se okreces nazad za proslosti , imas cerke i brini se o njima a sve ostalo ako dodje dobro doslo a ako ne .... ma SAMO NAPRED !!!!!!!!!!!!!

Da si luda nisi (mnogo), ali fakt je da si sado-mazo. Volis da patis cim sve ovo radis sama sebi.

Ne bih i ja da glumim psihijatra i da ti solim pamet, ali mislim da ides protiv sebe, a sto je najcudnije on nije vredan ni truda ni tebe.

I ja sam bio u jednoj slicnoj situaciji, doduse ona nije bila nastrana, ali pravila je pizdarije i to ohoho. Pokusavao sam da je iscupam sve dotle dok nisam primetio da i ja tonem. A onda sam ukocio i stao, zatvorio se u sebe danima, razmisljao u dubokoj samoci i doneo odluku i odjebao je po kratkom postupku, surovo i brutalno.

Ali tu odluku moras doneti TI, razumes ?

Nisam bila u takvoj situaciji, a i da jesam ne bi da ti (kao što reče Nokia 3650) solim pamet.
Mada, mislim da ti njega još uvek voliš čim si spremna da pređeš preko svega i nastavljaš da budeš u kontaktu sa njim. Po meni to je jedino razumno opravdanje za tvoju toleranciju. To znam po sebi, jer dok volim spremna sam svašta da oprostim. Ipak sve ima svoju granicu i neke stavari treba prekinuti na vreme da se ne bi izazvala veća katastrofa. Ipak treba da misliš i na decu i na to kako oni gledaju na tvoju tugu i nesraspoloženje.
Možda bi trebala da prekineš svaki kontak sa njim. Vremenom će emocije koje osećaš prema njemu prestati i možda će se ukazati prilika za nešto normalnije tj možda jednog dana upoznaš čoveka dostojnog tvoje pažnje, jer u vezi sa takvim čovekom svaki dan sve više toneš.
Naravno, ti odlučuješ o svemu i zato srećno!

Jedino sama sebi.
Zvuci bezosecajno, ali je jedino ispravno.
Odes po svoj foto aparat uzmes, zamolis da ti se vise ne javlja, sednes i objasnis svojima situaciju, zatvoris tu knjigu i pocnes pisati neki roman sa lepsim krajem.

U ptpunosti se slazem! Niko ti ne moze bolje pomoci, nego ti sama sebi.

uz to jos kad bi imala podrsku okoline brzo bi se izvukla

Hhm...interesantno mada ne toliko neuobicajeno.Zaista ti, i jedino ti mozes da okoncas sve,naravno najbolje bi bilo kada bi imala jaku podrsku od ljudi koji su ti bliski i koje volis.Pravi prijatelji zlata vrede u teskim zivotnim situacijama.Dakle ako imas takve onda obavezno razgovaraj sa njima o tome.Nisi luda ni najmanje samo imas neke drugacije standarde prema kojima biras osobu za koju ces se vezati-ajde da to tako kazemo

hm.....NE,NISI LUDA CIM SI SEBE DOVELA U TAKVO PITANJE!!!

Mozda bi trebalo da malo vise paznje obratis na sebe i da pokusas sebi da postavis "dijagnozu", kako si vec rekla, jer zivot nije danas i sad, vec i sutra, tako da moras malo da mislis na buducnost, kako svoju, tako i svojih cerki.
Nadam se da ces skupiti snage i prekinuti tu umobolnu igru, jer si ipak imala snage da uradis nesto mnogo teze, da ostavis muza i oca svoje dece, pa sad.. samo napred, pozdrav