Prvo što mi je zapalo za oko je da on meša lekove (koji uopšte nisu zanemarljivi) sa alkoholom i drogom, što je izuzetno opasno, niste mala deca pa da vam objašnjavam šta to znači.   Pored bipolarnog poremećaja (koji tek nije nešto sa čime se možeš ''tek tako'' nositi), njemu bi se sasvim sigurno mogla ''prišiti'' i dijagnoza zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili narodski rečeno - on je sad i narkoman.  

Nemaš nikakve šanse da ga iščupaš, veruj mi.   To nije tvoj poziv.   Samo ćeš kidati živce i gubiti vreme, jer ovaj problem je nešto što je izvan tvog domašaja toliko da ni uz svu dobru volju i trud ne možeš da mu pomogneš.  

Okreni se sebi, gledaj da sebi pomogneš, jer svako ko ima ovaku ''pijavicu'', odnosno nerazumnu osobu koja traži pažnju, vreme i energiju, vremenom počne da kopni i da i sam potpada pod uticaj tog nekog, bilo direktan ili ne.   To kroz šta prolaziš sada je na neki način prirodan tok stvari, jer si potrošila ogromnu količinu energije za bitku koju si od starta izgubila.   Ali, naravno da nije kasno da sada nešto učiniš, ZA SEBE.   

Što se tiče njega, nazovi njegove roditelje, reci im da im sin ima mnogo veći problem nego što sanjaju (pod pretpostavkom da ne znaju i da im je stalo), da znaš da si učinila šta si mogla, a ovo je nažalost sve što ti možeš da učiniš.   Onda mu reci da ne možeš da budeš njegov psihijatar.   I potraži pomoć za sebe: psiholog, psihijatar, drugarica, mama.  .  .   nije važno, samo da pomaže, da sluša i da mari.  

I, molim te kao boga, ni u jednom momentu nemoj da veruješ da ti i samo ti i tvoja ljubav i dobra volja mogu da mu pomognu.   Tako počinje mnogo scenarija čije epiloge čitamo po crnim hronikama.  

Ima jedna velika istina = Duge veze se ne zavrsavaju brakom. 

To sto je poceo da unistava svoj zivot u trenutku kada je trebao da stvara novi sa tobom, najveci je razlog da ne osecas grizu savesti.

To je ipak najveca (njegova) izdaja.

Takodje,problem je i to sto sve pripisujem njegovoj bolesti i sve ovo shvatam kao prolaznu fazu