Do sada se mislilo da je uvođenje PSA testa (PSA - prostatični specifični antigen) ranih devedesetih godina prošlog veka značajno uticalo na smanjenje smrtnosti od raka prostate. Dve velike kliničke studije, najveće do sada kada je posredi test PSA, dovele su, međutim, u pitanje ovo ustaljeno mišljenje.

Jedna studija rađena je u SAD i obuhvatila je 77.000 Amerikanaca starijih od 55 godina, a druga, evropska studija, obuhvatila je 162.000 muškaraca starosti 55-69 godina iz sedam zemalja Evrope. Obe studije bile su kreirane tako da odgovore na pitanje da li je osoba koja redovno radi PSA test izložena manjem riziku od smrti usled raka prostate. Studija je trajala između sedam i deset godina, a odgovor i dalje nije jasan.

Američka studija nije pokazala razlike u broju umrlih od raka prostate između onih koji su redovno radili PSA test i onih koji ga nisu radili. Prema evropskoj studiji, oni koji su redovno radili PSA test umirali su u 20% slučajeva manje od onih koji nisu radili taj test u periodu od devet godina, koliko je praćenje trajalo.

Dr Entoni Miler (Anthony Miller), jedan od autora ove studije sa Torontskog univerziteta, smatra da PSA test treba primenjivati obazrivo. On smatra da postoje vrlo jaki dokazi da se rak prostate otkriven putem testa PSA neće razviti u toku života pacijenta, pa samim tim pacijent neće imati nikakvih problema. S druge strane, ako se pronađe povišena vrednost PSA, odmah se pristupa daljoj dijagnostici, koja podrazumeva biopsiju prostate, a ako je ona pozitivna, bolesnik se izlaže vrlo agresivnom lečenju u vidu invazivne hirurške intervencije, zračenju i hemioterapiji, ukoliko se rak nije proširio.

Često bolesnici koji su operisani pate od impotencije i inkontinencije mokraće (nekontrolisano gubljenje mokraće). PSA test može da bude i lažno pozitivan, što samo po sebi ne predstavlja veći problem, ali indikuje dalju agresivnu dijagnostiku.

Dr Džordž Pasut, potpredsednik agencije za negu obolelih od raka provincije Ontario u Kanadi, smatra da PSA test ne treba prekomerno prepisivati i da lekar treba da obavi detaljan razgovor sa pacijentom i da mu objasni koje su koristi a koje posledice od primene ovog testa.

Rak prostate je najčešći oblik raka kod muškaraca u Severnoj Americi. U Kanadi je 2008. godine otkriveno 24.700 slučajeva raka i 4.300 je umrlo.

Dr Kristin Berg (Christine Berg), jedan od autora ove studije, iz Američkog nacionalnog instituta za rak, smatra da testiranje PSA bolesnike izlaže nepotrebnoj patnji posle terapije raka od koga verovatno nikada ne bi umrli, a cilj je preduprediti smrt osoba koje imaju uznapredovali oblik raka prostate.

Ne očekuje se od lekara da prestanu da prepisuju PSA test, ali se očekuje da ga tumače drugačije, u skladu sa saznanjima iz ove dve studije. U zaključku se kaže da će mnogi bolesnici umreti sa rakom prostate, ali ne od raka prostate.

Obe studije su objavljene 18. marta 2009. godine u časopisu "The New England Journal of Medicine".


Izvor: Krstarica