Psihopatija je poremećaj koji ljudi po pravilu pripisuju muškarcima, ali to je samo deo istine. Iako psihopatije ima više među muškim rodom, isti fenomen sreće se i kod žena, samo u manjem broju i ispoljava se na nešto drugačiji (“manje muški“) način.

Većina ljudi kada čuje reč psihopatija ima u glavi sliku neke monstruozne osobe koje ubija ljude, osobe sklone kriminalu i brutalnom nasilju. Takve osobe su glavni junaci velikog broja holivudskih filmova koje smo gledali. Međutim u realnosti nije tako. Samo za 40% muškaraca i 8% žena (u SAD’-u) koji imaju kriminalni dosije se može reći da imaju ovaj poremećaj ličnosti (znači većina kriminalaca nisu psihopate).

Većina psihopata (i muških i ženskih) nisu kriminalci, već druželjubive, nasmejane i često harizmatične osobe koje lako šarmiraju druge. Mnoge psihopate su veoma uspešni ljudi, ljudi ugledni u društvu, mnogi od njih su uspešni menadžeri, političari, bankari, vlasnici privatnog biznisa itd. Dakle, iako mogu biti nasilni, većina psihopata nikada ne prekrši zakon.

Bez obzira da li se radi o muškim ili ženskim psihopatama, ove ljude odlikuje: ekstremna egocentričnost (sebičnost), emotivna hladnoća, manipulativnost (makevijalizam- “cilj opravdava sredstvo“), narcizam (grandiozna slika o sebi koja se smenjuje sa fazama depresivnosti i osećanjima praznine), zavist (prema drugim ljudima koji imaju nešto što oni nemaju ili žele da imaju), osećaj praznine (zbog čega teže stalnoj stimulaciji), odsustvo empatije i osećanja krivice (što oni veoma vešto prikrivaju), ekstravertnost (ove osobe su okružene ljudima, imaju veliki broj poznanstva, komunikativni su i mogu imati izraženu socijalnu inteligenciju), impulsivnost, neodgovornost (nesposobnost za planiranje i istrajavanje u postavljenim ciljevima i planovima), lažljivost (koja može dosezati do granica patološke lažljivosti), koristoljubivost, pohlepa itd. Psihopate imaju grandioznu sliku o sebi a u dubini se osećaju prazno i bezvredno, zbog čega su skloni depresivnim slomovima i mržnji prema sebi koju često okreću ka drugima. Takođe veoma su skloni zavisti prema drugima. Psihopatiju ne treba shvatati kao fenomen sve ili ništa (ili jesi ili nisi psihopata). Na psihopatiju je bolje gledati kao na crtu ličnosti, koja kod pojedinca može biti izražena u većem ili manjem stepenu.

Kako izgleda ženski psihopata? Nema suštinske razlike između muške i ženske psihopatije, razlike su samo u načinu ispoljavanja koji je kulturološki determinisan. Žene psihopate su manje manifestno agresivne. Žene psihopate su često veoma slatkorečive, uvek sa osmehom na licu (naravno lažnim i izveštačenim), pričljive, komunkativne i odlične glumice (isto važi i za muškarce psihopate). One su u stanju da vas šarmiraju svojim pričama, da vam pokažu kako umeju da vas “slušaju i razumeju“. To su prosto osobe koje se zalepe za vas (jer procenjuju da će od vas imati pregršt koristi) i ne puštaju vas sve dok ne ostvare ono što su naumili. Njihove žrtve su često toliko očarane time misleći da se radi o velikoj ljubavi i divljenju, pa na kraju budu šokirani potpunim obrtom situacije.

Žene psihopate će po potrebi biti servile (poslušne), “pune empatije, razumevanja i divljenja“ za vas i vaše emotivne probleme, stavljaće se na vašu stranu ako je potrebno, kako bi kod vas stvorili sliku o tome kao su one tako odane i pune ljubavi prema vama. Žena psihopata ne bira  žrtvu slučajno. One vrlo dobro procene od koga treba nešto uzeti, okoristiti se i ko je pogodan za to. Obično je reč o muškarcima koji su nesigurni  u sebe, stidljivi, često i poslušni (iz sopstvene nesigurnosti), dobrodušni i pomalo naivni. One vole da kod njih stvore lažni osećaj da oni (muškarci) dominiraju u vezi jer znaju da im to jako prija, a u stvari realnost je potpuno suprotna. Ako muškarac počne da se odupire, mogu biti vrlo manipulativne, činiti ga ljubomornim, kritikovati ga (jer znaju koje su njegove najveće slabosti), glumiti lažnu patnju sa ciljem da mu stvore osećanja krivice. Psihopate generalno (i muškarci i žene) jako vole da ljudima provociraju osećanja krivice kako bi osobu učinile podložnijom kontroli i njihovom uticaju. Upravo zbog toga one neretko biraju osobe koje su sklone osećanju krivice i koje su previše samokritične. One lako prepoznaju taj taster u njima i rado ga kasnije pritiskaju ne bili ostvarili svoje sebične ciljeve.

Inače žene psihopate se ne lože na ovakve (gore opisane) tipove. One se često pale na sebi slične pripadnike muškog roda (psihopate, narcise, granične poremećaje ličnosti, „mačo muškarce“). Kada naiđu na ovako „jake momke“ (muške psihopate) one im se dive i spremne su trpe razna poniženja (do totalnog mazohizma).

Ono što najviše buni ljude jeste to što su psihopate (bilo muškarci bilo žene) spolja gledano, osobe često vrlo prijatnog izgleda i ponašanja. To je posledica njihove veoma vešte glume. Oni su u stanju da neverovatno lažu i odglume razne emocije koje inače nemaju (krivicu, empatiju itd.). Ako im se zamerite, ili im poremetite njihove interese bićete šokirani kako te “divne i šarmantne“ osobe se najednom pretvaraju u vrlo sebične, agresivne, beskrupulozne osobe koje ne biraju sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva.

Šta da radite ako ste u vezi sa ovakvom osobom? Nemojte se svađati, ne gajite nikakve nade da će se promeniti, već bežite kao đavo od krsta. Od ovakvih osoba se jedino može pobeći i kloniti. Budite uporni u tome, ako je potrebno promenite i telefonske brojeve, nemojte odgovarati na njihove pozive i provokacije. Spasite sebe.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog
Izvor

Mislim da je ovo presudno

Kozmeticke razlike, cak mozda ni te

Upravo to. Mada, po mom misljenju vecina ljudi je sebicna i agresivna kada im se nesto ne svidja ali daleko od toga da su bas psihopate u pravom smislu. Ipak se psihopate izrazavaju kroz svoja dela i kroz ponasanje koje ih prati

Da znam, za jednim takvim sam patio 3 godine.

Sreo sam još jednu na faxu.

Moga ortaka progoni jedna.

They are everywhere.

Obožavam psihopate kao klijente, obično su izuzetno zabavni (osim ako ne spadaju u grupaciju anksioznih psihopata, oni su prosto baksuzi), duhoviti i opušteni; u privatnom životu ih izbegavam jer su bolesno manipulativni i nikad ne znaš šta misle i smeraju. Ipak, to je poremećaj ličnosti koji me najviše fascinira.

Glup psihopata lako završi u zatvoru, pametan sedi u nekom upravnom odboru ili skupštini i odlučuje o sudbinama drugih.

Ja sam navikao na emotivne psihopate, one koji manipulišu u i van veze. Na te stalno nalećem.

To je zato sto si psihopata....

Pročitajte knjigu "Politička ponerologija - naučni studij o prirodi zla" od Lobaczewskog.  

Lol, teško (koluta pogledom)

Ja jesam...nije to nista sramota...