Da li lekari idu protiv prirode?

Devojčica, rođena 4 meseca ranije, ima samo pola kilograma. Toliko je nerazvijena da joj ni uši nisu formirane, i dalje su to delovi neoblikovanog tkiva.

Dvadeset sekundi nakon rođenja, ovo osetljivo maleno biće je smešteno u plastičnu kesu u očajničkom pokušaju da se spreči veći gubitak toplote i vlažnosti.

Beba Matilda je pažljivo smeštena u inkubator i priključena na bezbroj cevčica i aparata. Neverovatna, rizična nauka održava ova mala stvorenja u životu. Matilda je rođena je u 23 nedelji trudnoće i njena ručica je jedva veličine novčića. Da je rođena samo nedelju dana ranije, smatrala bi se pobačenim detetom i umrla bi, a da je rođena u 24 nedelji, njene šanse za preživljavanje bi bile mnogo veće.

Zahvaljujući poslednjim decenijama najvećeg napretka medicinske nauke, rođenje u 23 nedelji se danas smatra granicom održanja ljudskog života. Možda ironočno, ovo je jedna nedelja manje od granice za abortus: 24-te nedelje.

Medicinska sestra Ketrin koja se pažljivo stara o Matildi se i sama prevremeno porodila i dobila bebu od samo 1, 5 kg pre 21 godinu. Njena ćerka Heder je rođena u 26-toj nedelji, a to je u to vreme bila granica održavanja u životu. U prvih nekoliko nedelja, Heder je prošla kroz neverovatnu količinu terapija i mnogo puta je izgledalo kao da se neće izvući, tako da je njena borba zadivila sve.

Nova emisija BBC kanala se bavi pitanjem prerano rođenih beba. Da li je u redu održavati ove bebe u životu ili je to suviše smelo i rizično pomeranje granica prirode?

U nekom trenutku u prvim nedeljama života, krvarenje je zaustavilo dotok kiseonika u mozak devojčice Heder pa je ostala kvadriplegičar. “Sve što mogu da koristim je leva ruka. Ne mogu sama da uzmem da jedem ili pijem, odem do toaleta, javim se na telefon.” kaže ona.

Sve mora da obavi uz pomoć staratelja.

Heder je bila relativno srećno dete u školi i njene dobre ocene su joj omogućile da upiše fakultet i studira biomedicinske nauke. Ali njena nesposobnost je bila prevelika prepreka na predavanjima i u laboratoriji, pa je ipak odustala protiv svoje volje. „Šest meseci sam išla na savetovanja. Plakala sam svake noći i jednostavno nisam znala na koju stranu da idem, poželela sam da okončam svoj život. U tom trenutku kada sam pomislila da nema više ničeg za mene, pa zašto bih onda nastavila da se borim?” kaže ona.

Za bebe rođene u 23 nedelji trudnoće postoji velika opasnost od bolesti i paralize. Šokantnih 91 % ovih beba će umreti u prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, a da neće ni napustiti bolnicu. Od 9 % koliko preživi, većina njih je na neki način paralizovana. Mnogim medicinskim stručnjacima je veoma neprijatno da govore o ovoj temi, a pojedini smatraju da se troši ogromna količina novca na brigu i lečenje ovih beba sa minimalnim rezultatima.

Stopa preživljavanja beba rođenih u 24 nedelji se skoro udvostručila u poslednjih 15 godina. Ali šta je sa bebama rođenim u 23 nedelji? One moraju da provedu bar 5 nedelja u bolnici jer su na granici preživljavanja, a mnoge od njih ne uspeju da se izbore do kraja.

U Velikoj Britaniji se sve više i više novca troši na neonatalnu intenzivnu negu, ali u isto vreme osobe poput Heder su prepuštene da se same probijaju u životu. Bez posla, sa malo mogućnosti, Heder se oseća napuštenom od strane društva koje je toliko želelo da je održi u životu nakon rođena.

“Mislim da je vrlo sebično održati bebu u životu i reći: „Da, beba je preživela i imaće divan život. To nije uvek tako. Ako želite da pomogne nekom na početku života trebalo bi da ga podržite do kraja.“ kaže ona.

Pet meseci nakon rođenja, Lusi i Krejg su odveli svoju bebu Matildu kući. „Divno je videti dete kako se sa intenzivne nege seli u svoj dom. Ali njena budućnost je neizvesna. Fizioterapeuti kažu da se neće znati dok ne napuni 2 godine ili dok se ne vidi da je sasvim zdrava,” kaže Lusi.

Svako ko se bavi ovom temom se plaši da bi mogao biti optužen za diskriminaciju, međutim, to nije razlog da se ne govori o ovom važnom problemu.

B92

koliko god nege dobila tako mnogo prevremeno rođena deca ne mogu da se pravilno razviju. Zato mislim da je besramno eksperimentisanje in vivo to nasilno održavanje beba u životu. Osim toga besramno je i dozvoljavanje da se rađaju petorke, šestorke, sedmorke zbog veštačke oplodnje kad organizam majke ne može da obezbedi potrebne uslove za razvoj tako velikog broja beba. Zapravo sve preko blizanaca je čisto zlostavljanje prirode.

nista vezano za odrzanje jednog zivota nije besramno 

besramno je ne uciniti za jedan zivot ono sto je napredak tehnologije omogucio

Tehnologija nije u mogućnosti da obezbedi normalan život bebi rođenoj u petom mesecu. Priroda koja zna bolje od ljudi nikad ne bi upropastila roditeljima mogućnost da imaju zdravo potomstvo opterečujući ih potomstvom koje će sigurno biti jako bolesno i neizlečivo. Greh je prema detetu koje će biti paralizovano, slepo, gluvo, nervno ili mentalno nerazvijeno, a greh je i prema njegovim roditeljima.

priroda koja zna bolje od roditelja razvija dete bez ruku, pluca, sa sindromima i kozna cime... takodje...

znaci ako je dete bolesno, ne treba se truditi oko njega 

ako znamo da ce biti paralizovano, slepo ili gluvo, treba ga ubiti ... jer to opterecuje roditelje i njihovo pravo da imaju zdravu decu ..

ja nisam roditelj, pa sam eto mozda neadekvatna za ovu pricu, ali po meni je roditeljstvo spremnost na rizik i odgovornost pd prvog dana trudnoce... za sve ostalo tu je kiretaza 

bilo je sluchajeva da abortirana beba bude jednostavno bachena u kontejner i tamo prezivi nekoliko sati . u jednom sluchaju u americi , neka hriscanska organizacija je nashla takvu bebu i stavila je na aparate za odrzavanje zivota ,ali su bili tuzeni i morali su da to prekinu i puste je da umre  .

Retko se dešava da žensko telo bez ikakvog razloga odbaci zdrav plod.Kada materica odbaci plod, obično je znak da sa njim nešto nije u redu.Mislim da takvu decu ne treba spasavati jer su predodređena za život u patnji.

Kada bi mi se tako nešto, ne daj bože desilo, i kada bi mi lekari rekli da bi moje dete provelo život na aparatima, pod stresom i bolovima, da bi bilo teško hendikepirano ..rekla bih da ga ne održavaju u životu.

Više verujem u mudrost prirode nego u mudrost lekara.

За медаљу.

nadam se da shvatas da je to cinizam 

  Oнда у реду.