Убице и каменовање нечасног грађанина

Ђоко Кесић
уторак, 15. март 2011.

Линч Коштунице показао је да Србија није ни држава ни грађанско друштво, већ касаба у којој опет организми из сиве зоне диктирају темпо живота и опстанка

То је већ постала закономерност, уочи сваког 12. марта опет брутално стрељамо Зорана Ђинђића.

Овог 12. марта политичке страсти и интереси отели су се контроли, а цео колорит попримио је увод у каменовање „нечасног грађанина" ухваћеног у непримереним радњама. Припреме линча почеле су у једним дневним новинама и једној малој грчкој ТВ станици. Све подсећа на време кад је почетком 90-их у недељнику „Дуга" Мирјана Марковић писала дневник, а из тог штива се слутило коме се спрема политички погреб.

Целом игроказу придружили су се људи из правосуђа који су најавили саслушање Војислава Коштунице, кога су одређени политички лидери и један хармоникаш већ осудили да су он и његова странка политичко крило „црвених беретки".

Дакле, уложили смо и овај пут сасвим довољно труда и доказали да Србија није ни држава, ни грађанско друштво, већ касаба у којој опет организми из сиве зоне диктирају темпо живота и опстанка. Ствари су отишле далеко, дође ми да молим да ме приме у кућу „Великог брата", радије би да се дружим с оном Хрватицом која вара мужа према потреби, него да слушам сва заклињања у Зоранове вредности и то од људи који га нису заштитили, који сад оптужујући друге, као да перу своју савест.

Али, да се вратимо здравој логици. Србија је пре осам година стрељала свог премијера. Тај злочин и данас вапи за правдом. Осуђени су они који су пуцали, правда вапи и за онима који су организовали убиство, политички и технички. И за онима који су знали да се спрема убиство, а нису га заштитили, значи његовим најближим сарадницима.

Није без основе теза која ми је пала на ум пре неколико година, а која говори да Србија не може да иде напред док се не разјасни ово убиство. Како то да решимо? Сигурно не начином како је то назначено у оном „Пешчаниковом" филму „Атентат, наша приватна ствар". То и јесте „њихова" приватна ствар, јер би они да стрељају без суда.

Предлог је једноставан, нека правосуђе ради свој посао, нек осуди и Коштуницу револвераша и све кривце, не да чека као што је до сада чекало, не да одгађа суђење једном тужиоцу који је учествовао у пуштању из затвора Ђинђићевих убица. Тај бивши тужилац је близу апсолутне аболиције због застарелости случаја. Као чиста случајност? Кад ће тужилаштво и суд да схвате да они нису запослени у новинама?


Преузето са

              Čiji je Đinđić

Grupa jednih istih ljudi svakoga marta teroriše Srbiju pokušavajući sebe da prikaže kao jedine iskrene, najbliže i prave prijatelje i saradnike Zorana Đinđića.


Neprestanim naglašavanjem navodne bliskosti sa ubijenim premijerom nameću nam tezu o sopstvenoj veličini i bitnoj ulozi u godinama koje su posle 5. oktobra morale, a nisu donele spektakularne promene u Srbiji. Kao po pravilu, Đinđića zovu Zoran, što bi valjda trebalo da bude konačan dokaz da su bili na pravom putu.
Insistiranjem na zahtevu da tragična smrt Zorana Đinđića postane mera naših života, ti momci ostvaruju neke svoje interese. Najčešće je to jahanje na talasu koristoljublja koje donosi identifikacija sa ubijenim liderom DS-a, ali nije ni mali broj onih koji neprestanim naglašavanjem Đinđićeve besmrtnosti peru svoje ne baš čiste uloge u celoj stvari. Neki su činili mnogo toga što nije trebalo, najčešće u vezi sa „zemunskim klanom", drugi nisu učinili mnogo toga što su po funkcijama bili obavezni da učine, a što je rezultiralo smrtonosnim povlačenjem oroza.
Kao po pravilu, već krajem februara kreće priča o političkoj pozadini streljanja Đinđića. Ona dakako postoji, jer je prilično jasno da dileri hašiša ne ubijaju premijere kada nemaju šta pametnije da rade. Ove godine sve je, međutim, dobilo i institucionalni okvir pošto je tužilac najavio saslušanja. Ni on se nije libio da prvo pomene Vojislava Koštunicu, što je izazvalo erupciju oduševljenja u redovima jurišnika takozvane „druge Srbije".
Sad, problem je što ni tužilac niti bilo ko drugi za ovih osam godina nije dao ni naznaku bilo kakvog dokaza za tvrdnju da su „crvene beretke" bile oružano krilo DSS-a, kako je to rečeno u sramotnom filmu u produkciji „Peščanika" emitovanom na dan Đinđićevog ubistva. Golobradim glumcima su se priviđale čak i ćelije u novom krilu „Zabele", u kojima bi, citiram, „Koštunica mogao da provede jedno pet godina". Zašto, nisu umeli suvislo da objasne.
Političkih motiva za ubistvo premijera, kakve oni spočitavaju Koštunici, moguće je naći bar jedno stotinu. Kažu, „crvene beretke" su na protestu ispostavile iste političke zahteve kakve je pre toga imao DSS. Ma nemoj. A šta se očekivalo, da mislioci iz Kule izađu sa sopstvenom političkom platformom? To što su prepisali zahteve DSS-a nikako ne dokazuje da je DSS imao išta sa pobunom „beretki".
Jedna stvar je sasvim sigurna, pokojni Đinđić bi se postideo velike većine onih koji danas bez stida i srama govore u njegovo ime.

KOMENTAR DANA MILAN GRUJIĆ  BEOGRAD 17. 03. 2011
PRESS

Личности из јавног и политичког живота подржале су петицију Демократске странке Србије у којој се, како наводе из ДСС-а, осуђује кампања против лидера те странке Војислава Коштунице.
Демократска странка Србије покренула је потписивање петиције у којој се осуђује кампања против лидера те странке Војислава Коштунице, која се води са циљем да се он повеже са убиством премијера Зорана Ђинђића, речено је на конференцији за новинаре Демократске странке Србије.   
Драмски писац Синиша Ковачевић рекао је да су петицију потписали "мислећи људи, које вређа злоупотреба медија и власти, повратак једноумљу у коме ће сви певати пароле - Европа нема алтернативу, Косово је независно, будућност је у НАТО пакту".   
Ковачевић је навео да се у медијској кампањи против Коштунице, лидер ДСС-а представља као неко ко је лично наручио убиство Зорана Ђинђића, а потом, немајући поверења у егзекуторе, навукао фантомку и узео пушку.   
"Циљ таквих емисија је да се опере властита биографија, заборави време када се махало партијским књижицама и када су учили да пливају у базену у Шилеровој", рекао је Ковачевић, додајући да је кулминација емисије тврдња да ДСС представља политичко крило "Црвених беретки". 
"Овде се ради о праву на слободну реч, јер се Коштуница усудио да критикује владавину Ђинђића, политички концепт и принцип њеног спровођења, што је довољно да се прогласи главним кривцем", рекао је Ковачевић.   
Професорка Факултета политичких наука Мирјана Васовић оценила је да се кампања против Коштунице крајње ирационална и последица слабости режима који се понаша као рањена звер. Васовићева је указала да власт тежи инкриминацији политичког деловања и политизацији криминалног деловања, наводећи да се сваки политички отпор и чин представља као субверзиван, терористички акт.   
"Ова кампања је израз жеље да се убиство Ђинђића даље мистификује, а питање је да ли је позадина тог чина политичка или можда криминална", рекла је Васовићева. "Циљ кампање је да се криминализацијом Војислава Коштунице и патриотске групе људи обезвреди све што би они могли рећи, отпор који би могли пружити издаји националних интереса и да нас припреми да ћутке то прихватимо", закључила је Васовићева.   
Петицију је досад потписало 114 јавних личности, међу којима су академици Матија Бећковић, Коста Чавошки, Добрица Ћосић, Драгослав Михаиловић, Милован Данојлић, Светомир Арсић Басара, Гојко Ђого, као и књижевници Брана Црнчевић, Слободан Ракитић, Милован Витезовић.   
Лидера ДСС-а подржали су и митрополит Амфилохије, драмски писац и редитељ Синиша Ковачевић, новинари Љиљана Смајловић и Слободан Рељић, песник Бора Ђорђевић, глумице Ивана Жигон и Љиљана Благојевић, спортиста Душан Савић, певачица Слађана Милошевић. Њима су се прикључили и принц Владимир Карађорђевић и принцеза Бригита Карађорђевић.   
Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић прошлог петка је најавио да ће у оквиру преткривичног поступка у вези са испитивањем политичке позадине атентата на премијера Ђинђића бити саслушан Коштуница, као и бивши челни људи Државне безбедности Горан Петровић и Зоран Мијатовић. 

Вести Онлајн

Пошто сматран изразито дебилним те приче о Коштуници као мастермајнду иза Ђинђићевог убиства ... мене искрено занима шта је он урадио и које је то жуљеве нагазио кад га упорно не ваде из усте и труде се да докрајче политички мртвог човека.

Иначе негде прочитах једну нову ствару у овом пљувању Коштунија ... занео се неки од јуришника ове друге Србије па извали ''Коштуницина великосрпска идеја'' ... изгледа да Шешељ више нема ауторска права на то.

Коштуница сноси велики део одговорности за довођење највеће багре у историји спрског народа на власт. Ове приче о његовом учешћу у политичкој позадини атентате су смејурија у коју не верују ни мала деца - изузев ретардираних ДС - омладинаца од 30-так лета. Пази сад како нико не узима у обзир ''пливаче'' из и налогодавце и ''минере'' виле у Шилерововој. Да није тужно било би смешно.

Upravo tako, ta prica o politickoj pozadini ima dva kraja, dok se jedan kraj istice drugi se ni ne spominje...

Хмм, да ли је Коштуница имао икакве везе са Легијом, ЈСО, земунцима, шилеровом до 5. октобра?  А после? А Чеда? А Беба? Ту има нешто јако смрдљиво.

Испада да сви они који су на било који начин критиковали премијерову политику имају везе са његовим убиством. Шта је са Ђинђићевим критикама политике својих политичких супарника - да није и он њима припремао ликвидацију, а ови га само предухитрили 

Добро, сад не верујм да је планитао ликвидације, али апс, могуће 

Не кажем да је неко из политичких кругова планирао нечије убиство. Бацих око данас на неку конференцију за штампу. Један ретард истиче Коштуничину критику Ђинђићеве политике као доказ за подстрекивање на убиство. ОНда се сетих свих оних Ђинђићевих квалификација које су се односиле на Коштуничину политику, спор, неспособан, трут, необавештен... ваљда је нормално да политички опоненти критикују један другог, е сад узимати ту критику као доказ за нечију умешаност у атентат, то брате не пије воду ни код мале деце. Кажем да изузимам ове који још увек верују да уласком у ЕУ сваки грађанин добија посо, плате од пар хиљада еура, аутомобиле, чуда, муда - односно ДС  омладинце.