Pre dve nedelje sam gledao jednu emisiju na B92 u kojoj se govorilo o Troji.Pretpostavka je(a kasnije je ta pretpostavka odbacena) da se Trojanski rat vodio zbog otmice prelepe Helene.Mozda da a mozda ne ali naucnici su to odbacili.Evo zasto:jedan nemacki arheolog je krajem 19. veka istrazivao zapadnu obalu danasnje Turske i otkrio je jedno staro naselje(polis,kako su se u anticko vreme zvala naselja-drzave).U njemu je nasao jako dobro ocuvan zlatni nakit pa je mislio da je on pripadao upravo Heleni.Ali grad koji je on otkrio bio je suvise mali da bi se smatrao neunistivim.To je tako ostalo sve do pre neku godinu.
Jedan britanski arheolog je otisao na to isto mesto i istrazivao ono sto je njegov nemacki kolega vek pre toga napustio.Ustanovio je da je Nemac kopao preduboko i da je trebao da istrazuje povrsinski deo polisa,tako da onaj nakit nije mogao da pripada Heleni vec nekoj drugoj zeni.
Grad je zaista bio premalen.Onda je on uz pomoc savremene tehnike (tacnije uz pomoc nekog aparata) iz aviona "skenirao" okolinu polisa i ustanovio da se drevna Troja pruzala daleko u polja.Mogli su se videti bulevari,velike i dugacke ulice...Ali nije mogao sve to da istrazi jer je to ipak ogromna povrsina...
E sad jedna druga stvar.Na istoku Turske je ziveo jedan narod ciji sam naziv zaboravio ali mislim da su Hetiti.Uglavnom,u to doba oni su razvili oruzje i postali su velika vojna sila.Britanski arheolog je pretpostavio da je Troja unistena od strane Hetita!Ali tu opet postoji jedan problem-nigde u hetitskim spisima ne postoji naziv TROJA!To je postalo zbunjujuce za sve.Medjutim ni u starogrcim spisima ne postoji naziv Troja vec-Vilos.Kada su malo bolje proucili hetitske spise,pronasli su naziv VILŠA!To je ukazivalo na mogucnost da su Hetiti razorili Troju...Ali nisu.Upravo suprotno-oni su pomogli Trojancima da se odbrane od Grka(sve je pisalo u spisima)!I oni su im pomagali svih deset godina koliko je trajala opsada Troje od strane Grka...
Svi znamo kako je zavrsen rat-"poklanjanjem" velikog drvenog konja koji je simbolizirao "pomirenje"...Arheolozi nisu pronasli nikakav trag koji upucuje na postojanje Trojanskog konja,tako da su ga ostavili gde mu je i mesto-u legendi.
I na kraju,kada su pronasli mnogo zlata i blaga u drevnoj Troji(Vilosu),naucnici su ustanovili da se Trojanski rat vodio zbog bogatstva i teritorije.Dokaz?Grcima su trebale odredjene rude za pravljenje bronze,jer je u to vreme vladala nestasica ruda u Grckoj ; u to vreme vodili su se ratovi zbog teritorije i bogatstva,a ne zbog zena...
Toliko od mene!
Ca0

Dal je mit ili nije mene ne zanima.
Ali prica o Troji je u svakom slucaju cool.

Taj naucnik sto je naso Troju je hajnrih Sliman. Inace tu gde je naso ima u slojevima cak sedam gradova. Mislim da hetiti nisu mogli da je razore jer oni kolko ja znam nisu bili tu. Al nisam ni bio prisutan da bih mogo bas da tvrdim.

Kao sto se ni Prvi svetski rat nije vodio zbog Gavrila nije se ni ovo vodilo zbog Helene.
Troja nije mit.
Ali rat, i mnoga desavanja u jnjemu, racunajuci tu i konja jesu.

Znanstvenici datirali Trojanskog konja
Znanstvenici su, čini se, uspjeli odrediti točan datum pojave Trojanskog konja, pomoću kojeg su Grci navodno razorili Troju okončavši desetogodišnji rat. Smjestili su ga u 1188. godinu prije nove ere ravnajući se prema detaljima iz Homerove 'Odiseje'





Nakon propasti Troje, Odisej, jedan od grčkih junaka i ratnik koji je došao na ideju Trojanskog konja, deset godina luta morima vraćajući se u rodnu Itaku. Homer u 'Odiseji' navodi da dolazi kući na dan 'kad je sunce nestalo s neba'. Znanstvenici Marcelo Magnasco sa Sveučilišta Rockefeller u New Yorku i Constantino Baikouzis sa zvjezdarnice u La Plati u Argentini otkrili su da je riječ o pomrčini sunca koja se dogodila 16. travnja 1178. prije nove ere, prenosi Telegraph. Prema tome, varka s Trojanskim konjem izvedena je deset godina ranije, odnosno 1188.

'Ovo je čvrst i važan dokaz. Ako taj datum uzmemo kao dan smrti prosaca, onda su se i svi ostali događaji desili kako su opisani u 'Odiseji'', rekao je Magnasco.

Već se desetljećima utvrđuje autentičnost Homerovih epova 'Ilijade' i 'Odiseje'. Pitanja koja znanstvenici, povjesničari i teoretičari književnosti postavljaju odnose se ne samo na istinitost sadržaja, već i na autorstvo. Jedna struja tvrdi da je epove pisao Homer, a druga da su epizode i pričice zapisivali različiti pjesnici.

Prema legendi, lijepu Helenu, ženu spartanskog kralja Menelaja otme trojanski princ Paris. Menelaj zajedno s bratom, mikenskim kraljem Agamemnonom odlazi u desetogodišnji rat protiv Trojanaca.

Navodno je Odisej bio taj lukavi junak koji se dosjetio varke s Trojanskim konjem. Grci su sagradili velikog drvenog konja u kojeg su sakrili svoje ratnike i postavili ga pred trojanska vrata kao poklon. Jedino je stari prorok Laokoont bio skeptičan i rekao: 'Što god bilo, bojim se Danajaca (Grka) i kad darove nose!'

Konj je pridonio završetku rata, a Odisej je još deset godina lutao morima prije povratka kući.


A. S.

Izvor: Tportal

Хајнрих Шлиман је од раног детињства био одушевљен Хомеровим еповима, Илијадом и Одисејом. Са 8 година је породици објавио како ће он пронаћи Троју...У 16 је изгледало да је младалачка опчињеност ишчезла, јер се запослио као курир у једној радњи, а ускоро је напустио Немачку и отишао....Али не у Грчку, већ у Америку...Пароброд, којим је путовао, је доживео бродолом, путнике су спасли Холанђани. Тако се Шлиман нашао у Холандији и ту остао. Бавио се трговином и у 25-ој је био власник радњи, а у 36-ој је постао милионер.
Осим немачког, говорио је холандски, француски, енглески, италијански, шпански, руски, шведски (прича се да је знао 16 језика)...Послови су га водили на бројна путовања и он се трудио да савлада језик земље у којој је боравио. Дневник је увек писао на језику земље у којој би се нашао. Али језик на коме је маштао и сањарио био је старогрчки.
Наизглед напрасно, Шлиман је позатварао радње и саопштио својој жени (Рускињи) да се селе у Троју. Када га је упитала:

-А где се Троја налази?

Хајнрих је отворио  географску карту и на њој показао место на коме, по његовом мишљењу, лежи Троја. Жена је тражила развод брака.
Чим се развео, Шлиман је дао оглас у новинама у коме је рекао да тражи супругу, са 1 условом: да буде Гркиња. Међу пристиглим фотографијама, изабрао је девојку Софију, 28 година млађу од себе, оженио се по древном грчком ритуалу о коме је читао код Хомера и одселио се у Атину. Када су добили сина и кћерку, Шлиман им је дао имена: Агамемнон и Андромаха и тек је на женино упорно наваљивање и сузе, пристао да их крсти православни свештеник, али само ако за време обреда буду читани стихови из Илијаде.
Године 1870. Шлиман је стигао на место својих снова – на сунцем спржени северозападни кутак Мале Азије где је, како је Хомер тврдио, а сви археолози света оспоравали, лежала затрпана Троја. Турска влада му је после годину дана отезања, дала дозволу да почне ископавање на једном обронку Хисарлика. Он, жена и радници су тамо провели целу зиму копајући и бушећи. После 12 месеци узалудног труда и трошкова срећа му се осмехнула. Временом почиње да открива разне предмете. У почетку својих радова, Шлиман се понашао варварски, мислећи да ће Троју наћи у најстаријем слоју, он уништава многе делове који се налазе изнад. Када је касније, по савету искуснијих археолога, био пажљивији при ископавању, он чини грешке, нарочито у датирању. Тиме је изазвао презир, сумње и ироничне коментаре научника.
Коначно је и пијук једног копача ударио у бакарни сандук и Шлиман је, изван себе од среће, угледао на хиљаде предмета од сребра и злата. То је, по Шлиману, било чувено благо тројанског краља Пријама. Украси и накит су одговарали онима које је у Илијади описао Хомер.
О свом открићу обавестио је најчувеније археологе из целог света, али због његових ранијих (не)дела нико му није поверовао. Неки су га оптуживали да је све те предмете сам покуповао у Атини и закопао. Ипак, Дерпфелд је пожелео да се на лицу места увери, пре него што донесе закључак.  (занимљиво да су му поверовали Турци и оптужили га за незаконито присвајање блага).
Ускоро су сви, и поред силне сумњичавости, морали да поклекну пред доказима. Благо, које је Шлиман ископао, потицало је из древних времена грчке историје.
Шлиман је открио укупно 7 слојева, нивоа на брду Хисарлик. Разочарао се у најнижи слој, јер је био сувише сиромашан, за Хомерову Троју, он је сматрао 2-ги ниво, јер је то било богато утврђење са бројним златним предметима.
Године 1873. Шлиман је завршио са ископавањима (даљи радови су открили још 2 нивоа; сада више није било сумње шта је Шлиман нашао, већ који је од тих нивоа Хомерова Троја).
Спор са Турцима је решио овако: благо је кришом послао у Берлински музеј, а Турцима је дао новац, што је њих једино и занимало.
Затим је кренуо да свету доказује како Хомер не само да је био у праву у погледу Троје и десетогодишњег рата око ње, већ и што се тиче главних личности тога рата. Шлиман је пошао да у рушевинама Микене, на Пелопонезу, пронађе Агамемнонов гроб. И опет му је срећа била наклоњена. Вероватно да би наградила тако непоколебиву веру, није дозволила да годинама трага, већ је водила његов пијук право према подземним просторијама остатака палате потомака краља Атреја, где су се налазили саркофази и у њима скелети, златне посмртне маске, накит и посуђе владара, за које се сматрало да су живели само у Хомеровој машти и уметности.
Одмах после овог открића, у чију веродостојност више нико није сумњао, Шлиман је грчком краљу послао телеграм:

-Величанство, пронашао сам Ваше претке!

Затим је Микени окренуо леђа, отишао у Тиринс и тамо ископао киклопске зидине некадашње древне палате владара и како се веровало, митских личности Протеја, Персеја и Андромеде.

Хајнрих Шлиман је умро 1890. године у 68. години, пошто је из темеља уздрмао све тезе и хипотезе на којима се заснивала дотадашња реконструкција грчке историје (те тезе и хипотезе су дела Хомера и Паусанија сврставале у пуку фантазију).
Сахрањен је у Атини, а крај одра су му стајали краљ и престолонаследник Грчке, сви министри, дипломатски представници, његова жена Софија, син Агамемнон, кћерка Андромаха и то све пред бистом Хомера.

Можда је Шлиман, у свом одушевљењу, мало брзоплето приписао краљу Пријаму благо које је пронашао (јер је драгоцености ископавао на различитим местима и у различито време), вероватно скелет који је пронашао у Микени и није Агамемнонов, као што је он мислио...
Али, оно што је неоспорно је чињеница да је разагнао таму којом је била прекривена грчка историја, открио је цивилизацију до тада непознату историчарима
 После његових открића нико више није сумњао у историјско постојање јунака Хомерових епова, мада њихови доживљаји нису били у перо онакви како их је описао Хомер.  (како је то рекао Роберт Гревс: ,,Тројански рат је историјска чињеница, без обзира шта је био његов непосредни повод, то је рат вођен због трговине и пљачке. А кад је Троја коначно пала, Грци су почели да колонизују Малу Азију.'')
Шлиман је обогатио историју и мало осиромашио легенду.

Бојана Дожић