Da li je spajanje atoma neiscrpan i čist izvor energije u budućnosti
Čekajući fuziju
Dejvid Ružić, profesor nuklearnog inženjeringa na Univerzitetu Ilinois: Fuzija kao komercijalni izvor energije mogla bi da zaživi do 2040. godine

LOS ANĐELES - Nuklearna fuzija, san generacija naučnika i dugo očekivani ključ za rešavanje svetskog energetskog problema, već je realnost. Još nije onakva kakva je potrebna svetu, ali cilj je svakim danom sve bliži. Povod za priču o fuziji je eksperiment koji su napravili naučnici sa UCLA univerziteta u Los Anđelesu. Naučnici su u vakuumsku komoru ispunjenu deuterijumom (izotop vodonika sposoban za fuziju) stavili majušni kristal koji, kad se zagreje, emituje snažno električno polje.

Stvoreno polje je prouzrokovalo stvaranje jona deuterijuma koji je pogodio obližnju metu, obogaćenu sa još deuterijuma. Kada su se neki od atoma deuterijuma iz zraka sudarili sa onima sa mete, dogodila se fuzija. Proizvod reakcije je bio izotop helijuma, zajedno sa neutronima, i energijom. Ipak, eksperiment je potrošio više energije nego što je stvorio.

Iako sam eksperiment neće rešiti svetski energetski problem pošto je proizvedena minimalna količina energije, a praktična primena povezana s njim će se, verovatno, svesti na upotrebu u naftnoj industriji i detektorima metala, svet nauke je sa uzbuđenjem dočekao rezultate.

Nuklearna fuzija je, za razliku od fisije koja se uveliko koristi u elektranama širom sveta, proces u kojim se višak energije oslobađa čisto, bez otpada i rizika od radijacije. U fisiji se veliki atomi, poput atoma uranijuma, cepaju, pri čemu se oslobađa energija, ali i gomila radioaktivnog otpada. Kod fuzije, lagani atomi (obično izotopi vodonika) se na visokim temperaturama stapaju u teže (obično izotope helijuma), a višak neutrona se oslobađa uz veliku količinu energije. Ovo je proces zaslužan za formiranje zvezda i planeta, a samim tim i života.

Pošto se predviđa da će sadašnje svetske rezerve fosilnih goriva biti potrošene već za 50 godina, postaje jasno koliko je zaista svetu potreban nov izvor energije. Kada se samo pomisli na zagađenje okoline koje je prouzrokovao čovek, potreba postaje još vidnija.
   
      

Ružić: Rezultati za 35 godina

Dejvid Ružić, profesor nuklearnog inženjeringa na Univerzitetu Ilinois i jedan od najvećih svetskih autoriteta u istraživanju nuklearne fuzije, govori za Glas:
- Mi smo već sada u stanju da u laboratoriji, i to stalno i redovno, pravimo fuziju kao što je ova (fuzija zrak-meta). Ono što izdvaja postupak naučnika sa UCLA univerziteta je činjenica da su oni napravili veoma mali akcelerator jona, dok je obično za ovaj proces potreban prilično veliki akcelerator. U svakom slučaju, ovo je veliki uspeh i važan korak u pravom smeru.
Vidite li u bliskoj budućnosti nuklearnu fuziju kao globalni izvor energije?
- Ako pod "bliskom budućnošću" podrazumevate, recimo, period od 35 godina, onda bih rekao da se to može dogoditi.
Koje su druge alternative korišćenju fosilnih goriva?
- Pre svega nuklearna fisija (proces koji se već koristi u nuklearnim elektranama širom sveta, prim. aut.), i to reaktori sa lakom vodom koji su sigurni, kao što je, na primer AP-600.
Šta konkretno možemo da očekujemo kao sledeći korak u istraživanju nuklearne fuzije?
- Mislim da je proces korišćenja tečnih litijumskih zidova put kojim treba krenuti da bi se omogućila izgradnja manjih i jeftinijih reaktora u budućnosti. To je moje mišljenje i upravo ono na čemu trenutno radim.
Ružić je, na kraju, dodao da i sam vuče korene sa prostora bivše Jugoslavije: njegov deda je 1905. došao u SAD iz Hrvatske.