Da li je prvi utisak tačan?
Oni koji imaju "bejbi fejs" doživljavaju se kao naivni i vredni poverenja, dok se za lepe automatski misli da su zdraviji i bolji od drugih

Utisak o osobi koju prvi put srećemo pomalo podseća na polaroid fotografiju - to je "slika" tog čoveka od glave do pete, koja se stvara odmah, i nikada potpuno ne izbledi. Sudeći po nekim studijama, ovakve slike su često prilično verne "originalima". Američki istraživači su, recimo, neobučenim pojedincima pokazivali poluminutne video-snimke kandidata za jedan posao i od njih tražili da "rangiraju" te ljude prema njihovoj samouverenosti, prijatnosti i nekim drugim osobinama. Ispostavilo se da su procene ispitanika bile slične zaključcima profesionalaca, koji su sa svakim kandidatom razgovarali bar 20 minuta.

Psiholozi se slažu u tome da je brzo "snimanje" nepoznatih ljudi holistički fenomen, odnosno da nas određene pojedinosti (milozvučan glas, "roleks" sat, vlažni dlanovi, pogrbljena ramenaÖ) "pogode" odjednom i formiraju impresiju koja je veća od njihovog zbira.

Prema rečima Pola Ekmana, profesora psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, na novom licu tražimo jedan poseban znak - osmeh. Taj znak možemo da ulovimo sa udaljenosti od 30 metara. Osmeh nam pokazuje da ćemo verovatno naići na dobar prijem i teško nam da ga ne uzvratimo.

A kada se osmehnemo, poklopac na našem "fotoaparatu" je već spušten. Naime, nama su dovoljne samo tri sekunde da donesemo sud o novom poznaniku. Nalini Embadi, Ekmanova koleginica s Tafts univerziteta u Masačusetsu, objašnjava da su ljudi razvili sposobnost da brzo procenjuju druge još u najstarijem dobu. Naravno, da bi se zaštili u svetu u kome se živelo po principu "jedi ili ćeš biti pojeden". Ona veruje da se da prvi utisak rađa u onom delu mozga koji je najpre nastao, gde se prerađuju i osećanja, i da to objašnjava veliki emocionalni naboj koji se ponekad javlja prilikom upoznavanja.

Ali, vratimo se pitanju tačnosti prvih utisaka. Profesor Ekman tvrdi da se izrazi lica brzo i dobro "čitaju" samo onda kada su iskreni. LJudima ne polazi za rukom da otkriju da li neko glumi određenu emociju, osim ako nisu odlično istrenirani da uoče veoma suptilne detalje. Naše usne se, na primer, skupljaju kada smo jako ljuti i to je izraz koji ne možemo da napravimo po komandi, onda kada bismo hteli da glumimo.

Po Ekmanovom mišljenju, tačnost "brzih snimaka' uvek zavisi od toga šta mi, zapravo, želimo da znamo. On ne veruje da je moguće da smesta procenimo da li je neko dovoljno pametan da bi mogao da bude naš poslovni partner, ili dovoljno velikodušan da nam pokloni nešto vredno. "Ali možemo prilično lako da odvojimo jednu emociju od druge, naročito onda kada se ona, na sekund ili dva, oslika na licu", kaže ovaj psiholog i dodaje da se tačniji uvid u emocionalno stanje nekog iskrenog čoveka dobija onda kada se s njim provede više vremena.

Američki psiholozi su utvrdili da na prvi utisak utiču i predrasude o određenim društvenim grupama, o lepim ljudima, o onima koji su hendikepirani, ili imaju "bejbi fejs". Ovi poslednji se obično doživljavaju kao naivni i vredni poverenja, dok se za one lepe automatski misli da su zdraviji i bolji od drugih. Ali nije svaki posmatrač zaveden izgledom. Žene i muškarci koji posvećuju dosta vremena kultivisanju različitih odnosa u principu bolje procenjuju karaktere. A s druge strane, kako primećuje jedan stručnjak iz Bostona, neke osobe je lakše oceniti na prvi pogled. U pitanju su ljudi koji su u mentalnom pogledu najzdraviji. NJihovo ponašanje savršeno odražava ono što misle o sebi i onima koji ih okružuju. Ili, drugim rečima, u njihovom slučaju zaista važi krilatica da "dobijate ono što vidite".
Priredila S. Prokić

Do sada me nije izneverio .. ali tu 'sliku' o nekoj osobi nikada nisam odmah 'izradio'..
Moj prvi utisak se svodi na analizi reakcija osobe na određene događaje u okolini.
Često se ljudi koje upoznajem 'kamufliraju' .. ali ih preko načina na koji nešto saopštavaju, mimike i gegova provalim da li govore istinu ili ne.