zamislite da jednog jutra napustate dom i krecete na posao. Pre nego sto stignete do ustanove u kojoj radite, morate da predjete polovinu puta. Ali, pre nego sto to uradite morate da predjete polovinu polovine-cetvrtinu, ali pre toga morate da predjete polovinu polovine polovine puta... i teko u beskraj. Nevolja je u tome sto u ovom prepolovljavanju ne postoji granica, tako da je svako rastojanje sastavljeno od beskonacnog niza polovina. zato je za njegov prelazak potrebno beskonacno vreme. teorijski mi nikad ne bismo stizali do nasih odredista, ali kako to ipak uspevamo. Ovaj problem poznat je filozofiji kao Zenonov paradoks, nazvan po grckom filozofu iz 5. veka koji ga je smislio. tokom godina bila su predlagana razna resenja paradoksa ali najjednostavnije se ispostavilo kao najtacnije-postoji granica do koje moze da se deli prostor.Na prvi pogled resenje izgleda smesno, ali spajajuci ajnstajnove teorije o prostoru i vremenu sa kvantnom teorijom teoreticari su otkrili da postoji granica do koje je prostor deljiv. Ona se naziva Plenkova granica i toliko je mala da bi se videla jedino kad bi se nukleoni atoma uvelicali na velicinu galaksije, ali i to je dovoljno da se dokaze da Zenonv zakon ne vazi u fizici

Po ovome ispada da si na kraju dao odgovor. Cemu onda tema i pisanija. Elem, Plankova konstanta vazi do 10-33m, sto je za 10-23m manje nego velicina atoma. Krajnja vrednost konstante je uslovljena Anstajnovom teorijom relativiteta. Ispod te vrednosti, jednostavno ne vazi.
Slicno sto i Njutnovi zakoni ne vaze pri relativistickim brzinama, pa prelazimo na Anstajnovu teoriju. Za sada je tako. Sve dok se ne pojavi nova teorija koja ce objasnjavati prostor ispod te vrednosti. U tome je u problem stici do saznanja o Velikom prasku. Jer opet ogranicenjem Plankove konstante, na 10-44s, mi ne znamo dogadjaje nakon velikog praska do tog vremena. Posle tog vremena mozemo sacinjavati modelle i proracune.
Sve u svemu, ne gine nam pisanje nove fizke. Sto ne znaci da ova stara ne valja i da nece vaziti.

Da li su fizicari koji su se ovim pitanjem bavili stizali na posao? Jesu... problem solved 

niko nikuda ne ide
tlo se pomera pod nama, ne mi

lep misaoni tok

kako da ne siguran sam da se tlo pomera pa ja bih onda na primer mogao samo skakati u vis pa bih negde stigao jeli pa ne. Mada znam sta hoce da kazes SVE JE RELATIVNO. Znam da je pisanje velikim slovima protiv pravila, ali ne znam kako da nesto naglasim drugacije.

Да цитирам даглас адамса: "Људи које редовно срећете док идете на посао су само плод ваше болесне маште..."

И да, тај парадокс има грешку у логици... И да кретање је квантне природе, тј сваки померај у прве три просторне димензије је померај планкове дужине... И изгледа да ће коначно победити теорија струна... Само још да срачунају...

prema tebi sve sto mi danas smatramo tacnim zapravo je netacno, ali ova misao mi se svidja sve dimezije, vid, sluh kao i sva ostala cula omogucava nam mozak, a zar bas cula nisu nas kontakt sa spoljnim svetom. Znaci on zapravo nije onakav kakvim ga smatramo vec onakav kakvim ga je nas mozak napravio. Mi prakticno zivimo u svetu misli i jedino sto mi imamo je nas mozak. Ovo su pretpostavke do kojih sam ja sam dosao ne znaci da su tacne

Haha...dobra je tema...


Sta je misao? Fizioloski gledano nervne sinapse...sinapse koje putuju kroz dendrite,neurone,aksone(nervna vlakna)...akcioni potencijali,brze promene membranskog potencijala koje se brzo sire duz nervnog vlakna koji nastaju otvaranjem Voltazno zavisnih Na+(natrijumskih),K+(kalijumovih) kanala,Ca+2 (kalcijumovom)pumpom...
Mozak non-stop registruje frekvencu akcionih potencijala i selektivno reaguje na njih...vecinu odbacuje samo mali deo obradjuje...
Dodjosmo do sitnih jona 

za ovu temu to nije bio smisao a to ionako nije ni pojenta cele price stvar je u tome da stvari mi smtramo onakvima kakvima ih vidimo i to i postavljamo teorije po kojima je to zajsta tako a ti si morao da upropastis moju recenicu zbog toga sto si bukvalista ne kazem da su tvoje MISLIi glupe ali idi na naucni forum pa otvori temu licno cu je procitati. Zakljucak: Dobra disertacija, ali na pogrsnom mestu