Можда су заузети самоистребљивањем, попут нас. 

Шта је непостојање? Када нема материјалног доказа значи да наука нешто не може потврдити. Али не и да "то нешто" не постоји. Случај и даље отворен прелази на поље логичке аргументације, философије, мистике, религије, теорије, апстракције и сличних тековина људског духа. За многе природне појаве дуго нису постојали никакви ваљани докази. Што не значи да оне нису постојале. Оне тада само нису биле откривене.    

Pa da, sluchaj i jeste preshao na polje logichke argumentacije. Opet da ponovim, moje izlaganje nije pokushaj da se dokaze da bog ne postoji u empirijskom smislu vec primedba na teistichki argument koji oni upravo koriste kao logichki argument, a logichki je pogreshan.

Поставља се питање ако прихватиш претпоставку да бог постоји где то стаје?

Имаш гомилу богова и осталих бића у разним религијама и митологијама која су духовне природе за које немамо никакве доказе да постоје...

Сад како неко бира ''е овај мислим да постоји а овај не постоји''...на основу чега се донесе такав закључак?

Skoro iskljuchivo na osnovu onoga u shta veruju njegovi roditelji/drushtvo u kojem je rodjen.

Svaki Hriscanin veruje u Hrista samo zato shto je rodjen u Hriscanskoj zemlji i Hriscanskoj porodici, a da je rodjen u Indiji kunuo bi se u Krishnu isto tako.
Medjutim , iz meni potpuno nerazumljivih razloga svaki vernik u svakog moguceg boga je ubedjen da je upravo njegov bog "onaj pravi"

Sto se same recenice tice, na koju si se oslonio kao temelj svog izlaganja
"Absence of evidence is not evidence of absence"

Meni deluje da ima logike to sto pricas. U tom nekom maksimalno pojednostavljenom sistemu. Sad da li je uopste moguce porediti nesto kao vera i bog sa necim kao sto je bilo kakav primer iz prilicno egzaktne i dokazive nauke kao sto je forenzika, to je vec upitno.

Ако је то случај онда то нема везе са логиком, доказима итд...

Мада ретко ко то призна...јер му таквим признањем опада валидност тврдње да баш тај бог постоји...

Углавном буде случај да почне веровати у одређеног бога због тога што је рођен где је рођен а касније само узима аргументе који му одговарају...уместо да прво проучи доказе, аргументе итд. па тек онда да стекне став о тој теми.

Људи прерастају своје богове. 

Ova prica o "dokazima" me podseca na ono "kriv je, dok se ne dokaze suprotno". "Dokazi" su samo jos jedan u nizu pokusaja da se objasni neobjasnjivo.

Zasto ateistima toliko smeta mogucnost da mozda postoji visa inteligencija?  Sta je uopste "postojanje"? Da li shvatamo koliko je ovo beskrajna prica? Zasto bi Bog bio usko vezan za religije?

Sta ako, npr, ljudi koji boluju od sizofrenije, u stvari, osecaju pravu "realnost"?

Recimo, prica o holografskoj realnosti mi deluje najblize.

Meni se jako svidja citat Bila Hiksa, kojim je imao obicaj da zavrsava svoje programe:
"Sva materija je nista drugo do energija zgusnuta u sporu vibraciju, mi smo jedna svest koja samu sebe dozivljava subjektivno, ne postoji smrt, zivot je san, a mi smo projekcija vlastite imaginacije."

Prema juznoamerickim Samanima:
"Mi smo perceptori, mi smo svest, mi nismo objekti, nemamo čvrstoću. Mi smo bezgranični. Mi, ili točnije, naš razum, ovo cesto zaboravlja i na taj način možemo dovesti u nepriliku sveukupnost sebe u začaranom krugu iz kojeg retko izlazimo za našeg života."

Taj "zacarani krug" je vise delo kontrolnog sistema, kao da je realnost "hakovana". Ljudi su, odnsono nasa svest je podlozna sugestiji, samim tim i kontroli. Medjutim, saznanjem ko smo i sta smo, kontrola ne bi bila moguca, a verujem da smo beskonacni, da smo deo jedne velike svesti, koja pokusava da unapredi sebe i na taj nacin evoluira...boli glava : ))

Krisna, Visna, Isus, Alah i Buda su predmeti vjere. To nema veze sa naukom. Niti ikome trebaju bilo kakvi dokazi u vezi toga.