Oni i SMS poruke

Ima žena koje su primetile da njihov dragi nema ništa protiv toga da im nekoliko puta u toku dana pošalje SMS poruku i da se ni najmanje ne buni kada one šalju poruke njemu - dok, s druge strane, pokazuje priličnu odbojnost prema ideji da se telefonom čuje s njima nekoliko puta dnevno. Pitaju se u čemu je stvar. Po čemu su to SMS poruke lepše od telefoniranja, kada prilikom telefoniranja možete da čujete i glas voljene osobe? Ako njihov dragi već prihvata slanje SMS poruka, da li ga mogu ubediti i da ih pozove nekoliko puta dnevno - samo onako, da ga čuju, ne mora da bude ništa važno ni obavezujuće?

Kao što je poznato, muško i žensko viđenje svrhe telefona je različito. Muškarci smatraju da telefon služi za dogovor, a ne za razgovor. Oni ne razumeju žensku potrebu da često neobavezno proćaskaju s majkom, prijateljicama, partnerom - uz takve razgovore žene osećaju da su upućene u sve tokove života njima dragih ljudi, dok muškarci niti osećaju potrebu da znaju svaki detalj, niti smatraju da bi prepričan nebitni detalj išta učinio na polju zbližavanja. Plus, muškarci često smatraju da telefoniranje, izuzev u svrhu dogovora, ako nije u vezi s poslom, predstavlja gubljenje vremena i bespotrebno trošenje impulsa (to jest, novca). Naravno, u to ne spada telefoniranje partnerki kada je on na poslovnom putu - to je ipak nešto drugo.

Postoji još nešto: ženama često nije problem da po boji nečijeg glasa, naročito ako se radi o glasu njima drage osobe, procene da li ta osoba pokušava nešto da prikrije (to nešto može biti i sasvim bezazleno, kao činjenica da on u tom trenutku baš i nije u najlepšem raspoloženju - a nema želju da nju time opterećuje, pošto njegovo neraspoloženje niti je njena krivica niti ima ikakve veze s njom) ili da slaže. Time što će poslati poruku umesto da se jave muškarci izbegavaju ovu "glasovnu proveru".

Da li je moguće naterati vašeg dragog da u potpunosti promeni svoje navike i da vas zove umesto da vam šalje poruke? Ako su mu navike već takve, teško. Ukoliko budete insistirale, možete postići kontraefekat - on može prestati čak i da šalje poruke.

ma makar poruke kad bi slao ja bih bila happy...

a, sta raditi kad su kombinovane poruke i pozivi... 

iskljuciti telefon

i zapoceti treci svetski rat.. i sumnju... 

uvek se mozes pozvati na istrosenu bateriju  mada tacno je to za sumnju, ali veza bi trebalo da se zasniva na poverenju! Ili lepo objasniti da smanji malo!

ma kakve poruke pozivi...istrosim lepo kredit,pa onda pet dana ne odgovorim ni na jednu poruku ili propusteni poziv i posle toga niko vise i ne zove
i tako sam miran jos 20 dana do plate

Nikad nisam kapirao drugara i njegovu tadašnju devojku. 9 uveče ja dolazom kod njega. Oko 9 i 10 ona zove, razgovor krajnje banalan, tipa pojela sam tri viršle za večeru, sad gledam tv, volim te.  9 i 30 "kako vam ide učenje, Mara iz komšiluka  kupila nove pantalone, volim te". 10 i 5 "dosadno mi je idem da spavam, kad se vidimo sutra, volim te".

O Božeeeeeeeeeeeeeeeeee

ja licno obozavam sms. jos vise kad je od drage osobe, jedva cekam da vidim sta mi pise.
ali se jos vise obradujem kad to nije na svakih pola sata, nego tako.... kad ne ocekujem....povremeno samo
u suprotnom sve vrlo brzo predje u rutinu i naviku, gubi draz.

ma ne volim da me neko kontrolise, niti da ja to nekome radim!