dakle, da malo pojasnim.
Imam 18 godina, napunio sam pre mesec i po dana.
Toliko se sekiram zbog raznih problema, da ne mogu ni da spavam kao svet. A na sve to jos da dodam da imam izgleda neki patoloski strah od ljudi koji me sputava da budem ono sto jesam. Recimo,meni tuca izgleda strasnije nego da sam udjem u neku grobnicu u gluvo doba noci.
Stalno se tripujem da ce me neko dirati. Nikad se nisam svadjao sa nekim zbog straha da ce me dirati. Nikad se nisam potukao jer me strah, a takodje me jos strah da ce neko zvati nekog da me tuce.
Nesmem da pridjem nekoj devojci jer se bojim da ce me dirati neko drugi ko se jos lozi na nju.
Ceo moj zivot je strah, samo strah.
Ovih zadnjih nekoliko nedelja  ni ne spavam. Nego ono sto ja hocu da pitam, mozda je i ovo neki moj trip, ali mislim da sam blizu nervnog sloma.
Dakle, posle stalne sekiracije, sada je pocelo da mi se desava nesto cudno:
nemogu vise da jedem, stalno mi je muka, i stalno sam jako jako umoran. spavam po 17 h dnevno, naravno isprekidano. Cim se malo tronem zbog necega, osetim kao neko stezanje u grudnom kosu, nokti na nogama i rukama mi postaju ljubicasti i drhtim jako. Zatim me samo savlada neki jak san koji ne mogu da sprecim. Odspavam sat dva i onda mi bude muka. I tako stalno. Jos da kazem da sam poceo da gubim tezinu.

Znam da je dugacko za citanje, ali ako moze neki savet kako da ne smrsam jako....

Da.

Patis od adolescentske anksioznosti i ne bi bilo lose da porazgovaras sa psihologom ili psihijatrom da bi na vreme poceo da se lecis, ako je potrebno ... anksioznost moze da uzrokuje puno problema u odrastanju i prilagodjavanju, a karakteristicna je za vecinu populacije u nekoj meri, a oni sa najizrazenijim smetnjama se medikamentuju, nista strasno.

Porazgovaraj o tome sa nekim ko je strucan, to je danas najnormalnija stvar, a anksioznost odavno vise nije tabu.

Dok ja editujem, evo  psiholog se javlja 

Ti pokazuješ znake klasične anksiozno-depresivne reakcije, a to može biti posledica tih tvojih strahova koji su se godinama skupljali i taložili, ali sada se usložnjavaju i izbijaju na površinu. Sve što si nabrojao je indikator takvog stanja.

Moj predlog bi bio da odeš i porazgovaraš sa nekim psihologom u Domu zdravlja ili gde već imaš priliku. Ovo, nažalost, nije nešto sa čim možeš sam da se izboriš. Nemoj gubiti vreme. Srećno.  

Страх је последица а не узрок. Већ су ти рекле Мунка и Бамбина да одеш обавезно и хитно на разговор код психолога, а ја ћу ти посаветовати још нешто. Упиши се на неку борилачку вештину да тренираш. Много ће ти помоћи у ослобађању од страха.

је л би било превише да окачим Фир оф д дарк, одма сад ... ил да мало сачекам ипак? 

дечко ово је тренутак да послушаш шта ти рекоше жене, да не би било ... бој се овна, бој се говна а кад ћеш онда живети 

Ovo ti je bas prevelika anksioznost. Svako u tim tinejdz godinama ima strahove, ali ovaj tvoj slucaj je bas teze prirode. Na razgovor sa psihologom pod hitno.

Moras ocvrsnuti da bi opstao. 

Evo, nekoliko zanimljivih tekstova, mozda mogu da pomognu...

http://www.anksioznost.net/izlecenje-anksioznosti
http://www.anksioznost.net/izlecenje-napada-panike
http://www.anksioznost.net/izlecenje-depresije
http://www.anksioznost.net/opsesija-i-opsesivne-misli


Podrska porodice i prijatelja je vazna, ali snagu moras naci u sebi
Nemoj da se sekiras zbog stvari na koje ne mozes da utices...
Okreni se lepsoj strani zivota...

Samo cvrsto brate,zivot je pred tobom ne padaj i obavezno se javi lekaru.

Uz sve ovo sto su ti rekli,ja bih ti jos predlozio da odes u planinu,ili negde na odmor.

Ja sam bio pre par dana(al ne Kopaonik,Zlatibor,i to... nego u malom seocetu u bestragiji) i mnogo mi je prijalo.Nisam imao taj problem,nisam imao strahove i ankcioznost... ali sam imao stvari koje su me nervirale i ljude koji su mi se penjali na glavu.

Na planini... covek uvek ima sta da radi i o cemu da misli,a istovremeno se odmara od svega.Ti radis,i radis,i trosis energiju na tome(i to ti sluzi kao ventil),a istovremeno se tvoje telo obnavlja i odmara od svega cime ga zivot u gradu,i jos bitnije-sa ljudima  opterecuje. Jer nema tog tereta na ovom svetu,te muke,osim  bolesti,koja moze da bude tako teska kao ljudi i interakcija sa njima.


Veruj mi na rec,pre ili kasnije,posto odes kod psihologa i pocnes sa terapijom,otidi na selo,po mogucstvu u planinu,i pusti mozak na pasu tamo.Zaboravices na sve probleme,a telo ce ti se obnoviti.Ukombinuj to sa terapijom i mnogo ce ti znaciti.
Barem prvih par dana posle povratka,dok ne pocne opet "opterecenje" i pozelis opet da kindes.   

Anksioznost sa 18 godina  

Idi u teretanu ili trci. Ili negde u selo sad za raspust ako imas gde pa se bavi malo poljoprivredom, pa da vidis kako ces da jedes i spavas.