Свим учесницима дискусије се извињавам на оффу.

Пажњу ми је привукла ова реченица:


Мислим да је ово веома јака изјава, а мислим да си се мало залетео, јер баш ме занима које доказе ћеш презентовати за ову тврдњу.
Волео бих да их чујем и да мало проширим знања. А увек је добро и корисно нешто ново сазнати.

По Црквеном предању аутор овог јеванђеља је Јован, син Заведејев и Саломијин, брат Јаковљев, један од 12-ице Христових најближих ученика.
Ауторство се често доказује самим текстом, на пример:

И Логос (Реч) постаде тело и настани се међу нама и видесмо славу Његову, славу као јединороднога од Оца, пуна благодати истине. (Јован 1,14) 

или у оригиналу: Καὶ ὁ Λόγος σὰρξ ἐγένετο καὶ ἐσκήνωσεν ἐν ἡμῖν, καὶ ἐθεασάμεθα τὴν δόξαν αὐτοῦ, δόξαν ὡς μονογενοῦς παρὰ πατρός, πλήρης χάριτος καὶ ἀληθείας.

Реч означена црвеном бојом је кључна за моје појашњење и она је у првом лицу множине аориста, дакле аутор себе убраја међу оне који су гледали Сина Божијег (ова са виђењем славе може да се упореди и са Јован 2, 11). Поједини догађаји се прецизно и живо  описују.
А и из овог стиха се види да је аутор очевидац:

И онај који је видео, посведочио је и истинито је сведочанство његово и он зна да истину говори, да и ви верујете. (Јован 19,35)

Цитате из овог јеванђеља срећемо и код најстаријих Црквених писаца (Варнава, Климент Римски, Игњатије Антиохијски...).
Светог Јована Богослова као аутора овог писма први наводи Иринеј Лионски, а среће се и у Мураторијевом фрагменту, помиње га и Климент Александријски.
Ово за више аутора ме мало збуњује, да ли можда мислиш на презвитера Јована? Овом презвитеру Јовану су поједини критичари приписали ово јеванђеље (или макар 1 његов део). Папија Јерапољски спомиње презвитера Јована који је радио у Малој Азији и ово јесте значајно сведочанство, само има и 1 мала квака.  (па ово си и очекивао, оволика говоранција, а да немам бар неко објашњење)
Реч презвитер (πρεσβύτερος) значи свештеник, али и старац, старешина, тако да је могуће (не тврдим  да јесте, али је могуће) да је апостол Јован и презвитер Јован, једна иста личност, кога Папија на 1 месту зове апостолом, а на другом презвитером (у смислу старог човека).
Ово напомињем, јер се и у 2 и 3 Јовановој посланици каже да је аутор презвитер, старешина, старац.

Цела заврзлама је и настала због помињања час апостола Јована, час презвитера Јована.
Неки као тврдњу да постоји разлика између Јована и коначног аутора овог Јеванђеља наводе овај стих:

Ово је онај ученик који сведочи о овоме и написа ово и знамо да је истинито његово сведочанство. (Јован 21,24)

Јер овде се Свети Јован Богослов не наводи као љубљени ученик (као на пример у Јован 19,26; 20,2; 21,7), па неки мисле да је ово назнака да је овај други (презвитер Јован) био извор већине текста. Мада, ако се погледа моје филолошко објашњење,, па дода и Црквено предање, онда лако може да се закључи да се и овај део, стих може сматрати доказом да је аутор баш Свети Јован Богослов.

Сам текст изгледа као нека мешавина, пролог (1 глава) као да је писана за јелински свет, а остатак  показује да је Исус Месија, Христос, Син Божији, сам Бог...
Неки кажу да и крај 20 главе изгледа као крај целог јеванђеља, а да је 21 глава додатак, нарочито ако се погледа крај 20 главе:

А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији и да верујући имате живот и име Његово. (Јован 20,31).

Да цитирам и Џона Дрејна за крај (чисто да се види, да не сводим ово само на Црквено предање или филологију):

,,...Нема широко прихваћеног мишљења о идентитету аутора, а сагласност се у овом тренутку може најбоље описати као отворен за предлоге агностицизам, будући да је велики број научника вољан да допусти неку непосредну везу између апостола Јована и 4-ог јеванђеља, мада мало ко жели да у томе буде одређенији.''

Мислим да и закључак овог теолога, неправославне вероисповести, може да покаже да нема неког чврстог доказа за ово или неко друго тврђење.
Moжда постоје сумње и недоумице око тога да ли је 1 или 2 аутора, нарочито ако се узму у обзир поједини делови овог Јеванђеља (пролог и последња глава у односу на остали део текста), па спомињање љубљеног ученика и касније презвитера Јована, али мислим да нема чврстих доказа за твоју тврдњу, лабавих доказа има.

To sto ne mogu sad da iznesem dokaz ne znaci da ga nema, vec da ga ja nemam u nekoj pisanoj formi.

Ti opet kazes sta kazu crkveni spisi. Veoma poucna emisija na NG u kojoj se pojavljuju eksperti iz arheologije, teologije i oni koji se bave rukopisom/stilom (stao mi mozak a znam na koju struku mislim) su sve lepo obrazlozili nakon temeljne analize.

Sustina je da se uocava vise razlicitih stilova u ovom delu koji nikako nisu od istog autora, a razmatrala se i mogucnost varijacija da je on menjao stil iz nekih razloga. Nikakva teorija zavere, nauka pokazala sve jasno. Kao da pomesamo tvoj, lightov i moj tekst/pisanija sa foruma i postavimo na neki drugi forum kao celinu. Obicnim ljufdima ce sve to biti ok ali ekspert koji je ceo svoj zivot posvetio toj materiji uocice razlike u sablonu i stilu.

Kada nadjem na netu tu emisiju/dokumentarac saljem ti link.

I šta - ja kažem da je bila Veoma poucna emisija na "Discovery" u kojoj se pojavljuju eksperti iz arheologije, teologije i oni koji se bave rukopisom/stilom i koji su sve lepo obrazlozili nakon temeljne analize, i potvrdili validnost jedne od Svetopismaskih knjiga - i ti odmah pristupiš 7-dnevnom postu i molitvi?
Mislim da nećeš.
Etalon uporedjivanja koji koristiš - si ti i tvoje mišljenje (iskustvo, predubedjenje...).

Pa i tvoj tekst napsan na A4 formatu nekolicina zluradih može podeliti na 3-4 dela i optužiti
te za plagijat. To što bih ti ja samo na osnovu ovo malo razmenjenih rečenica verovao,
da ti JESI autor celokupnog štiva - nebi promenilo mišljenje svih koji ni ovo malo
kontakta sa tobom nemaše.

Ja govorim o izvornom spisu, njega su analizirali. I samo o njemu govorim, ne ulazim da li negde postoji original a neko je rasparcao njega i napravio neke modifikacije. Nisam pricao o sustini vec o formi, i sto se forme tice definitivno nije jedan autor.

Gledaj, izvorni spis, onaj pergament na kome je sv Jovan napisao svoje iskustvo
sa Hristom Isusom - mi nemamo. Sobzirom da su ga često koristili tokom Božanstvene
Liturgije, sasvim je prirodno da se raspao. Takodje je prirodno i što je bio prepisivan,
jer i drugi hrišćani su ga hteli imati i čitati.

Sa druge strane, i u tvom A4 spisu - nas 2-3 možemo ako želimo biti zadrti da napravimo
selekciju i svima objavimo da je tvoj spis - delo 3 čoveka (npr).
Ponavljam - To što bih ti ja samo na osnovu ovo malo razmenjenih rečenica verovao,
da ti JESI autor celokupnog štiva - nebi promenilo mišljenje svih koji ni ovo malo
kontakta sa tobom nemaše.

Znači, kreće se od motivacije (inspiracije) ka - delovanju.

Prvo si pitao za Otkrovenje, sada si se prebacio na Jevandjelje ?
Ko, kada, gde i kako je dokazao da je Jovanovo Jevandjelje pisalo vise autora ?

 "Medju Srbe" nije ušao djavo. Obični ljudi su svakodnevno u mašini.

  Kada govorimo o ozbiljnim (dobrovoljnim) posednutostima,onda pogledajte sve veće tzv."lidere" uključujući i papu.
Ti ljudi nemaju empatije,oni su hladnokrvno inteligentni i to je sve.

Hoću da kažem da "Djavo" ne ulazi u narode već u glavne igrače koji su svoje duše prodali zbog moći a zato jer dobro poznaju ezoteriju i rituale u kojima i sami učestvuju. Rituali privlače demonske entitete koji zaposednu pozivaoca uz obostrano pristajanje.

  Djavo ne ulazi na vrata ako ga ne pozovete.
  Jedino oružje je svesnost i znanje koje s njom dolazi.Ono je nemušto,pisati o njemu možete vekovima,nemoguće je. Prava istina se spoznaje.

Djavo ne postoji u fizickoj materiji, kako nesto sto ne postoji moze da se zove ?
Kako nesto sto nema zivot i osecaj sluha moze da cuje ?
Istina se dozivljava, a ne 'spoznaje', da li je neko doziveo susret sa necim sto je "Djavo" ?

Ljudi su djavo