Da li je Isus jedini put do Neba? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

A sta sa ovim ??

SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su – manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg. Šta je to hipostas, najbolje je objasniti analogijom. Eto, recimo, čovek i jeste čovek. Ali eto, čovek je uzeo plug – postao je orač, ne prestajući da bude čovek. Počeo je da seje – on je sejač, počeo je da kuje – on je kovač, svira na gitari – on je gitarista, čita knjigu – čitalac. Orač, sejač, čitalac – to su hipostasi jednog istog čoveka.
   Hipostas je – određena funkcija (uloga) u određenom intervalu vremena. Tako i svi Bogovi – to su hipostasi Svevišnjeg. Razlika je samo u tome, što čovek ne može istovremeno da obavlja sto poslova i da bude istovremeno i orač, i bravar, i pekar, a Svevišnji može.
   Šta su to subličnosti Svevišnjeg? To je takođe najbolje shvatiti prema analogiji sa subličnostima čoveka. Mi često govorimo i čujemo fraze tipa: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«. Šta ova fraza označava? Koga je to bilo strah? Ko je savladao strah? Kao da se radi o dva različita čoveka, iako se govori o jednom istom čoveku – o samome sebi. »Nije mi se htelo ništa da radim, ali sam naterao sebe da uradim taj posao«. Ko to nije hteo? Ko me je naterao? »Rekao sam samome sebi da sam dužan da uradim to«. Ko je rekao? Kome je rekao?
   Ako sopstveno »Ja« nema strukturu, onda su sve navedene fraze besmislene. Ali ustvari sve one imaju sasvim jasan smisao. Zašto? Zato što naše »Ja« ima strukturu i sastoji se od mnoštva malih različitih »Ja« – subličnosti našeg velikog »Ja«. Unutar nas živi mnoštvo subličnosti – različitih bića koja imaju različit karakter, različite interese i različite ciljeve: plašljivac i heroj; lenjivac i radnik: optimista i pesimista; pragmatik i romantičar; siguran i nesiguran; aktivan i pasivan; pohlepan i darežljiv; dobar i zao i t.d. – stotine različitih subličnosti. I sva ta armija bića živi unutar našeg »Ja« i predstavlja deo našeg »Ja«. Kada smo rekli: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«, onda to označava da je subličnost »heroj« našeg »Ja« pobedila subličnost »plašljivac« našeg »Ja«. Kod svih ljudi subličnosti svoga »Ja« su različite, pa čak i po dimenzijama. Kada za nekoga kažemo da je hrabar, znači da subličnost »heroj« zauzima u njegovom »Ja« naprimer 4%, a subličnost »plašljivac« u njegovom »Ja« zauzima 0,5%. Kod plašljivca taj odnos subličnosti je suprotan.
   Analogna je situacija sa Svevišnjim. Svevišnji nije apsolutno dobro. On ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje i rušenje, i sve, što postoji, čitav kosmos, sve bogove. On je apsolut. On je iznad pojmova dobro i zlo. Dobro i zlo su za njega – samo subličnosti, njegova sredstva upravljanja. Za Svevišnjeg zlo je – neizbežan elemenat bez koga nije moguć harmoničan razvoj. Ali on sledi za odnosom dobra i zla i ciklično reguliše to stanje.
   Svi Bogovi – to su »ruke« ili »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću kojih on upravlja tim svetom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju svoju sopstvenu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg. Zato je nemoguće poklanjati se Svevišnjem, ne ukazujući put prema njemu, pošto to označava poklanjati se odmah svim Bogovima, uključujući i Satanu. Moguće je poklanjati se Svevišnjem samo konkretnim putem prema njemu, naprimer putem svetlih Bogova: Svaroga, Peruna, Velesa. Međutim prema Svevišnjem je moguće ići i putem zla, putem đavola. A to znači gubiti svoju dušu, dobiti određenu karmu i odgovarajuće mogućnosti reinkarnacije.
   Principijelno je važno što Svevišnji – nije jedinstveni Bog, to je svevišnji Apsolut. Jedinstveni Bog – to su lažne izmišljotine satanista-jednobožaca, koji teže da od ljudi sakriju znanja, da pokažu da je Bog jedan, nedeljiv i da nema unutar sebe strukture. Svevišnji ima strukturu, i ljudima se daje mogućnost da iz te strukture izaberu bele ili crne sile. Jedinstvenim bogom sebe naziva đavo ili satana, da bi od ljudi sakrio postojanje drugih svetlih Bogova.
   Još jedna analogija – čovek kao organizam. Čovek sa spoljašnje strane predstavlja jedan organizam, jednu celinu. Sa druge, unutrašnje strane, čovek ima strukturu – to jest ima razum, srce, pluća, jetru, creva, tanko crevo, zajedno sa njegovim sadržajem. Ako se nalazite unutar organizma i imate slobodu izbora, onda Vam je dato da birate gde vam je bolje da se nalazite: u srcu, u glavi ili još negde.
   ROD (u Induizmu Brahma) – prvobitno ispoljavanje Svevišnjeg Apsoluta, tvorca čitavog sveta. Do njegove pojave čitava vasiona se nalazila u stanju »nepostojanja« (u Induizmu to stanje se naziva Parabraman), to jest nije bilo ni Bogova, ni materije, ni prostora, ni vremena, ni vidljivog ni nevidljivog sveta. Rod je – dvopolni Bog, koji ima u sebi i muški i ženski početak. Rod je – otac Bogova, Rod i majka Bogova. Zatim je Rod izdvojio iz sebe odvojen muški početak Boga Svaroga i ženski početak Boginju Ladu.
   Iz svog lika Rod je izrodio Boga sunca Ra. Rod je izrodio takođe svetu Kravu Zemun i Kozu Sedun, i iz njihovih sisa se razlilo mleko i postala naša galaktika. U astronomiji naša galaktika se naziva »Mlečni put«. Eto zašto se reč »mlečni« u astronomiji ne objašnjava. Rod je izrodio i Svetsku Patku, koja je izrodila mnogo Bogova – demona. Osnovna funkcija Roda je – rađanje. Učestvuje u svim rađanjima, uključujući rađanje svakog čoveka.
   Odavde potiču reči: »roditelji«; »rodbina«; »Rodina« (domovina); »narod«; »priroda« (pri Rodu), »plodorod« (plodovi roda); »urožaj« (letina); »rodnik« (izvor); »urod« (oštećen rod); »poroda« (rasa); »vodorod« (vodonik); »ugljerod« (ugljenik); »kislorod« (kiseonik).
   Kada se rađa svaki čovek, njegova namena se upisuje u knjigu Roda. Ta knjiga se ne nalazi na jednom mestu, ona je razdeljena, ona je zapisana u samom čoveku, u svakoj njegovoj ćeliji u vidu genetskog koda. Kada Rod za novorođenog čoveka piše tu knjigu, onda polovinu genetske informacije on uzima od oca deteta, drugu polovinu od majke (genetičari to nazivaju nasledstvom). A ponekad Rod dodaje nešto i od sebe (genetičari to zovu promenljivošću). Kada se kod čoveka pojavljuju pozitivne osobine, kojih nije bilo ni kod oca, ni kod majke, onda kažu: »To je od Boga« (a može biti i od đavola).
   Genotip čoveka određuje granice, u kojima postoje sposobnosti i sloboda volje čoveka. Ne postoji slučajno kod Rusa poslovica: »Šta je u Rodu zapisano, to se ne može preskočiti«. Ali ipak te granice slobode volje nisu male, one su dovoljno velike za zemaljski život čoveka.
   Osim toga, ako čovek ume da napravi pravilan izbor između dobra i zla i uspostavi vezu sa belim Bogovima kosmosa, onda on može izaći izvan svojih ličnih genetskih granica i crpsti sile i znanja od tih belih sila. Ako pogreši, onda će on biti igračka u rukama crnih sila: Crnog Boga i Satane. Primetimo da problem izbora dobra i zla (ili problem izbora konkretnih Bogova) nije jednostavan. Ne može se izabrati sam Svevišnji. To je isto što i uopšte ne vršiti izbor, pošto je Svevišnji – sav kosmos, sve njegove sile i bele i crne. Svevišnji daje mogućnost čoveku da izabere između dobra i zla, to jest između konkretnog svog ispoljavanja unutar kosmosa.
   Veoma je važno što veza ljudi sa kosmičkim silama nije jednostrana (samo od Bogova prema ljudima), već je dvostrana: i od bogova ka ljudima, i od ljudi ka bogovima. Mi možemo da dajemo snage sile svoje duše belim bogovima, a možemo i crnim, u zavisnosti od našeg shvatanja i izbora Bogova.
   Prilikom pravilnog izbora Bogova i uspostavljanja veze sa njima (preko egregera) čovek izlazi izvan mogućnosti ličnosti i crpe informaciju, znanja i sile iz kosmosa. Sva genijalna otkrića čovečanstva – to nisu otkrića konkretnih ličnosti, već predaja znanja Bogova preko tih genijalnih ličnosti. Kada kažemo da je Njutn otkrio zakon teže, to u suštini ne znači da je Njutn otkrio zakon teže, već su Bogovi preko Njutna predali čovečanstvu znanja. Njutn je samo pomoću svog talenta i rada umeo da uspostavi vezu sa svetlim Bogovima kosmosa. U tome je njegova veličina i njegova genijalnost. To nije dato svakome. Genijalni Mocart, kada je pisao muziku, uvek je nesumnjivi izjavljivao da to ne stvara muziku on, već Bogovi preko njega predaju muziku ljudima.
   Ideja indijskog Boga Brahme potiče iz ideje ruskog Boga Roda i ona je njena analogija.
   TRIGLAV – Trojedini Bog. Objedinjuje u jednu celinu tri hipostasije bića: Javu; Navu i Pravu. Triglav oličava prostor u kome se nalazi i živi čovek. Čoveku se daje sloboda volje i mogućnost da sam bira svoj put – pravilan ili nepravilan. Kao rezultat toga puta čovek stiče sebi odgovarajuću karmu – duhovni zbir svih dobrih i loših dela. Karma prati dušu čoveka i za vreme života na zemlji i posle smrti na zemlji i života u drugim svetovima. Od toga kakvu karmu je čovek sebi stekao zavisi i njegov život na zemlji, i njegovi životi u budućnosti, i životi njegovih potomaka. Karma odražava zakon uzročno-posledične veze, čija se osnovna ideja izražava u rečima – »šta poseješ, to ćeš i požnjeti«. Zakon karme – to je zakon osvete i odmazde.
   JAVA – realna hipostasija bića. Njeno oličenje je – objektivan, ispoljen, vidljiv, realan, materijalni svet. To, što je izvan ljudske ličnosti. Odavde potiču reči: »javno«, »na javi«, »javiti se«, »javljanje«.
   NAVA – svet nerealan, nematerijalan, zagrobni, nevidljiv, hipotetičan, uključujući lažnu hipostasiju bića. Odavde potiče reč »priviđenje«.
   PRAVA – potencijalno pravilna hipostasija bića. Prava – to je sistem sveukupnih zakona i pravila, koja je ustanovio Svarog, po kojima treba da živi pravilan dobar čovek. Živeti po Pravu – to znači pravilno misliti, pravilno govoriti i pravilno raditi. Odavde potiču reči »pravda«, »ispravan«, »prav«, »pravila«, »pravilan«, »pravedan« (pravilne vede).
   Termin »Pravoslavlje« – je paganski termin, koji su hrišćani ukrali i koriste ga kao vuk ovčiju kožu.
   Pravoslavlje – to nije hrišćanstvo, to je paganstvo. Hrišćani su – nepravilni ljudi, pošto su se predali prevarantskoj judohrišćanskoj religiji, predaju sile svoje duše Crnom bogu i Satani.
   SVARGA – nebesko carstvo Bogova, zvezdano nebo, vasiona (naša galaktika). Vasiona se nalazi u stalnom pokretu. To kretanje ima cikličan, kolebljujući karakter. Vasiona se složeno obrće (oko mnogih osa), i to kretanje se naziva točak Svarge, učvršćen kod Polarne zvezde. Postoji mnogo nivoa i osa obrtanja. Zemlja oko svoje ose – za jedan dan i noć. Zemlja oko sunca – za jednu godinu. Zemljina osa, kao osa čigre, sama se polako obrće. Pun obrt toga kretanja se odvija približno za 26 000 godina. To obrtanja dovodi do toga da polako smenjuju jedno drugo zodijačna sazvežđa, koja se vide u momentu prolećne ravnodnevnice na severu. Pun obrt se deli na 12 zodijačnih Era, od kojih svaka traje 2160 godina. To vreme se naziva Kolo (krug) Svarge.
   U svakom Kolu Svarge istorija se u mnogome ponavlja. Sada mi živimo u ljutoj eri Riba, gde vlada uglavnom knez čitavog sveta – satana pomoću dvolične judohrišćanske religije i svetske finansijske židomasonske mafije. Ali ta Era Riba će se uskoro završiti i počeće blagodatna Era Vodolije. Ali do te Ere još treba doživeti i ne dati satani da »zalupi vrata« i priredi apokalipsu. To nije lako, ali mi za to imamo snage. Od naših postupaka mnogo zavisi. I pre svega od našeg izbora Bogova. Kome ćemo se klanjati, tome ćemo i davati sile svoje duše: ili našim ruskom Bogovima, ili judohrišćanskom đavolu.
   Sam sunčev sistem se obrće oko centra naše galaktike, ali vreme toga obrtanja je suviše veliko za svakodnevno ljudsko razumevanje. Ono se ne može ni sa čime porediti.
   Postoje i vremenski veliki ciklični periodi ne samo naše galaktike, već i čitavog kosmosa. O tome se može pročitati u vedskoj literaturi, naprimer u knjizi »Kosmičke legende Istoka« S.V.Stuljginskisa (4) ili u (29). U ruskom Vedizmu opšta slika sveta je analogna tim opisima, pošto su im koreni zajednički – Vedizam.
   SVAROG – Bog neba. Bog duhovnog sveta. Duhovni vladika naše vasione, rodonačelnik slovenskih Bogova. Svi osnovni slovenski Bogovi su – deca Svaroga, zato se oni zovu Svarožići. Tvorac našeg zemaljskog sveta. Reč »svarganić« – znači stvoriti. Četvoroliki Bog. Njegova 4 lika označavaju da je on vladika 4 strane sveta na zemlji, a u kosmosu – vladika četvorodimenzionalnog prostora.
   Osim naše vasione – galaksije pod nazivom »mlečni put« postoje u kosmosu drugih galaktika. Tamo su drugi Bogovi.
   PERUN (kod baltijskih naroda PERKON, PERKONAS) – Bog oluje i rata, gromovnik, pokrovitelj kaste vitezova (knezova i vojnika, na sanskrtu kšatrija). Sin Svaroga i Lade. Perun je – ljut Bog u odnosu na neprijatelje Domovine, ali je milostiv i pravedan prema prijateljima Rusije. Duh Peruna – to je duh vojnika. Ali vojnik nije onaj ko teži da ratuje radi rata. Vojnik – to je onaj ko je uvek spreman da ratuje, ako za to postoji potreba. Ako takve potrebe nema, onda se vojnik može baviti stvaralačkim radom. Duh vojnika – to je potencijal snage. Simbol Peruna je – drvo Hrast.
   SVETOVID – Bog svetlosti.
   VELES (u maloj Aziji Vaal, u Indiji Valu) – Bog mudrosti. Sin Roda i svete krave Zimun. Pokrovitelj sloja (kaste) čarobnjaka (mudraca, duhovnih učitelja, na sanskrtu brahmana). Pokrovitelj pesnika. Pokrovitelj domaćih životinja. Bog bogatstva.
   LADA – Majka većine Bogova. Bogorodica. Boginja lepote, ljubavi i sklapanja brakova. Svaki mladi bračni par prinosio je boginji cveće, žive ptice, med i jagode. Veličanstven hram Lade postojao je u drevnom Kijevu, a u tom hramu – statua neviđene lepotice sa ružičastim vencem. Njena kosa boje zlata bila je okićena biserom, haljina ukrašena bogatim vezom i dragocenostima. Ona je držala u ruci krilato dete, svog sina – Boga ljubavi i strasti Ljelja. Od Lade proizilaze reči »sladak«, »oladji« (uštipci) i čak englesko »lady«.
   RA – opšti naziv Boga sunca.
   Odavde potiču reči: »kultura« (kult Boga Ra), »raduga« (duga Boga Ra), »rassvet« (zora), »radost«, »radostan«, »rad« (pošto se rad vrši danju, noću čovek spava), »rastenie« (biljka), »Rasseja« (tako se pravilno zove naša zemlja«.
   Često mi ne razumemo sasvim ono što govorimo. Kažemo detetu: »Ustaj, pora« (vreme je). »Pora« – označava »po suncu«. Dete odgovara: »Još je rano«. »Rano« – označava da je još tamno, sunca (ra) još nema (»no« – to je »nema« na svim jezicima).
   Aktivnost boga Ra nosi cikličan karakter. Postoji nekoliko nivoa cikličnosti: 11-godišnji; 57-godišnji i više, od kojih svaki menja stanje kolebanja elektromagnetnog polja sunca. A te promene sa svoje strane globalno deluju na zemljin omotač i psihoemocionalno stanje čitavog čovečanstva. Najuobičajeniji za čoveka su dnevni i godišnji ciklusi sunca.
   Sunčeva energija – to je stalan tok života. Čitav naš zemaljski život bez Boga sunca je nemoguć. Među Bogovima nema jednakosti. Postoji subordinacija. Bog sunca RA – je jedan od Bogova visokog nivoa hijerarhije. Hajde da se zamislimo na trenutak šta bi bilo kad bi Bog sunca prekinuo svoju aktivnost. Šta bi bilo sa takvim pravim ili pseudobogovima kao što su: Mojsije, Isus Hristos, Muhamed, Buda i t.d.? Oni ne bi mogli čak ni postojati.
   Savremena zapadna nauka ne shvata šta je to sunce. Postoji nekoliko hipoteza. Osnovna hipoteza tvrdi da se na suncu odvija stalna termonuklearna reakcija. To nije tačno. Nikakve termonuklearne reakcije na suncu nema. Sunce je izvor elektromagnetne energije. Sunce je – živi organizam.
   Iako je sunce – jedinstven objekat i jedinstven Bog, za čoveka u različitim godišnjim dobima sunce se javlja u raznim vidovima. Jer letnje i zimsko sunce za čoveka se veoma razlikuju. Zato su se kao Bigovi poštovali i različiti periodi godišnjeg sunčevog ciklusa, koji su se smatrali kao deca opšteg boga Ra ili jednostavno njegove različite hipostasije.
   Opšti simbol Boga sunca Ra – jeste kukasti krst.
   HORS – sin (hipostas) Boga sunca Ra. Bog sunca koji je pošao od zime prema proleću. Mlado sunce, koje se preporađa. Njegovo je vreme posle zimskog solsticija (najduža noć, najkraći dan) 21-22.decembra do prolećne ravnodnevice (trajanje dana i noći jednaki) 21.marta.
   JARILO – sin (hipostas) Boga sunca Ra. Njegovo vreme je od prolećne ravnodnevice posle 21.marta do letnjeg solsticija (najduži dan, najkraća noć) 21-22.juna. Odavde potiče nemačka reč »Her« (gospodin), francusko »Bon Jour« (dobar dan), italijansko »Bon diorno« (dobar dan).
   DAŽBOG – sin (hipostas) Boga sunca Ra. Njegovo vreme je od letnjeg solsticija 21-22.juna do jesenje ravnodnevice (jednaki dan i noć) 23.septembra. Bog koji nosi svetlo i letinu koju daje svima. Njegovo ime je nastalo od spoja reči »dati« i »Bog«. Njegov idol je stajao na brdu u Kijevu. Pokroviterlj svadbi. Rusi su – unuci Dažboga, a on je njihov rodonačelnik i pokrovitelj.
   OVSENJ (JASENJ, TAUSENJ, BAUSENJ) – sin (hipostas) Boga sunca Ra. Njegovo vreme je od jesenje ravnodnevice 23.septembra do zimskog solsticija. Odavde potiče reč »jesen« i drvo jasen.
   ZARNICA (ZARJA, ZARENICA) – Boginja jutarnje zore. Supruga Boga Horsa.
   BELBOG – opšti Bog svih svetlih kosmičkih sila (Bogova). Oličenje svetlosti. Bog dobra, uspeha, sreće. Njegovo svetilište je bilo na brdu, okrenutom prema suncu, a mnogobrojni zlatni i srebrni ukrasi Belboga odražavali su igru zrakova i čak su noću osvetljavali hram, gde nije bilo ni jedne senke, ni jednog mračnog ugla. Belbog se stalno bori sa Černobogom, podržavajući u Svargi dinamičku ravnotežu suprotnih sila: stvaranja i rušenja; svetla i tame; toplote i hladnoće; dobra i zla; ljubavi i mržnje i t.d.
   ČERNOBOG (u Induizmu Šiva) – izrod svetske patke. Bog smrti, rušenja, uništenja.
   Satana – bog laži, obmane, đavolskih iskušenja. Oličenje zla, mržnje i svih nevolja. Njegov lik je užasan. Zapovednik Nave. Satana je – lažov i otac laži. Satana ume kao vuk da oblači na sebe različite ovčije kože i da pravi od sebe Belboga (kako, naprimer, prave od sebe Hristos i Mojsije). Voli igru »obrnutog«, naziva: belo – crnim; crno – belim; istinu – lažju; laž – istinom; dobro – zlim; zlo – dobrim; boga – đavolom; đavola – bogom i t.d. Treba umeti razlikovati laž od istine, a za to trebaju i glava i duša. Zašto satana tvrdi da je on »jedini« bog? Da bi sakrio od čoveka znanja o postojanju drugih Bogova, sakrio znanja o dobru i zlu, da ne da čoveku mogućnost da odabere druge bele Bogove.
   Njegova snaga je u sakrivanju znanja od ljudi. Umesto znanja on podmeće ljudima »veru« i na udici vere lovi duše poverljivih ludaka. Poverljivost i glupost su – sestre bliznakinje. Osnovna metoda njegovog upravljanja ljudima je – zavadi pa vladaj. Veoma se boji istine, širenja istinitih znanja, simbola sunca – »Svastiku« (kukasti krst), koji osvetljava njegove tamne i prljave radnje.
   MATI VLAŽNA ZEMLJA – Boginja zemlje. Okretanje zemlje – to je onaj generator elektromagnetne energije, bez koga život na zemlji takođe nije moguć. Pagani su to razumeli i odnosili su se prema zemlji kao prema majci. Za 3 miliona godina paganskih civilizacija zemlja nije pretrpela štetu od čoveka. Ali svega za 3 hiljade godina judohrišćanstva ljudi su doveli zemlju u najteže krizno stanje. To je pre svega zato što se judohrišćanstvo nepažljivo odnosi prema zemlji, kao prema majci, već propoveda koncepciju pokoravanja prirode. Pravo ime zemlje je – Terra. Ime Terra označava: treća (ter) planeta od sunca (ra). I takvim kosmičkim znanjima pagani, koje judohrišćani smeju da nazivaju divljacima, su vladali mnogo hiljada godina pre nego što je stvoren prvi teleskop.
   SIMARGL (SEMARGL), u induizmu Agni) – Bog vatre.
   LAD – Bog primirenja i sloge, prijateljstva, iskrenosti. Njegovo ime odgovara reči »ladonj« (dlan) kao znaku otvorenih poštenih namera. Rukovanje potiče upravo odatle, jer ljudi prilikom susreta kao da uveravaju jedan drugoga: »U mojoj ruci nema ni kamena, ni oružja«. Odavde potiču reči »laditj« (živeti u slozi), »pogladiti«, »zagladiti«.
   LELJ – Bog ljubavi i strasti. Njegovo ime odgovara reči »lelejatj«, to jest paziti, voleti. Prikazivan je u vidu dečaka zlatne boje kose: jer ljubav je slobodna i neuhvatljiva. Lelj baca iz ruku iskre: jer strast je plamena, žarka ljubav! Lelj je isto što i grčki Eros ili starorimski Amor, samo što oni pogađaju ljudska srca strelama, a Ljelj ih je spaljivao svojim jarkim plamenom.
   POLELJA – drugi sin Boginje ljubavi Lade, mlađi brat Lelja. Idući za Leljom – Bogom ljubavi, on je Bog braka, jer brak sledi za ljubavlju i venčava je. On je isti Bog, što i grčki Himenej.
   LELJA (DODOLA) – Boginja leta kao godišnjeg doba i leta ljudskog života – mladosti. Pokroviteljica mladih devojaka. Odavde potiče naziv cveta »lilija« (beli ljiljan, krin), indijsko »lotos«, »lola« – tulipan na iranskom ( i na tadžičkom, i na osetijskom).
   USLAD (OSLAD) – Bog veselja i svakog blaženstva, pirova, šetnji i uživanja, verni saputnik Lade, Boginje ljubavi.
   STRIBOG – Bog vetra. Bog vihor.
   KOLJADA – oličenje novogodišnjeg sunčevog ciklusa. Na dan rođenja Koljade u božićnim pesmama (koljadama) sadržane su magične zakletve – želje uspeha kući, traženje poklona od domaćina kuće, predskazivanje razaranja škrticama.
   Reč »kolo« u slovenskim jezicima znači – krug. Od Koljade potiče reč »kalendar«.
   ŽIVA (u Induizmu Višnu) – žensko Božanstvo. Kći Lade. Oličava životnu silu i suprotstavlja se smrti. Njena funkcija je – očuvanje i nastavak života. Odavde reči »život«, »živ«.
   GAMAJUN – ptica proročica, poslanik Boga Velesa, njegov glasnik. Osvetljava budućnost onome ko ume da čuje tajne. Gamajun zna sve na svetu o poreklu zemlje i neba, Bogova i heroja, ljudi i čudovišta, ptica i zveri.
   IRIJ – analog raja, gde živi Svarog, svarožići i ruski preci.
   KRIŠENJ (u induizmu Krišnu) – Bog krova nad glavom. Odavde reči »kriša« (krov), »kriška« (poklopac).
   MARENA (MARA) – Boginja smrti, supruga Černoboga. Odavde reči »smrt«, »mor« (pomor), »morg« (mrtvačnica).
   VIJ (NIJ, NIJAN) – Nemilosrdan Bog, sin Černoboga i koze Sedunj. Vojvoda vojske Černoboga, gospodar pakla, zapovednik mučenja. Oličenje onih strašnih kazni, koje očekuju posle smrti sve nitkove, ubice i ološe, sve isusovce i judeje.
   POZVIZD – svirepi Bog bura i nepogoda.
   PORENUTA – pokrovitelj moreplovstva. Ima četiri lika, okrenuta na sever, jug, zapad i istok, tako da to Božanstvo može da prati sva četiri vetra i čuva putnike i brodare od svih neočekivanih žestokih i svirepih oluja. Peti lik se nalazi na grudima Porenute, i njegove oči su uvek uperene dole, jer tako je Božanstvo čuvalo svoje štićenike od podvodnog kamenja, neočekivanih plićaka i morskih čudovišta.
   PROK – Bog poslovnih i preduzimljivih ljudi. Prok je – pametan, lukav, prepreden Bog, slovenski Merkur, koji je pokrovitelj moreplovaca i trgovaca, lovaca i ratara, kovača i pekara. Svih koji neumornim radom pomažu procvat svog posla, svoje porodice, koji uvećavaju svoja bogatstva.
   ČISLOBOG – Bog vremena i astrologa.
   DEVANA (kod Rimljana – DIJANA) – Boginja lova.
   KUKER – Bog plodnosti.
   BABA-JAGA (BABA-JOGA) – šumska starica-čarobnjak. Živi u šumi u kolibi na kokošjim nožicama. Ima veliku bioenergiju. Mnogo zna, ume da leči. Odnos prema običnim ljudima je različit. Ne voli ljude slabog duha i ludake i prema njima se odnosi žestoko. Ali može da pomaže i heroju, ako u njemu oseća hrabrost i snagu duha.
   LEŠIJ – gospodar šume i zveri. Njegov odnos prema čoveku zavisi pre svega od toga kako se čovek ponaša u šumi. Ako čovek bez potrebe obara drveće i rastinje, đubri, odnosi se prema šumi nemarno, Lešij ga okružuje u šumi i uništava. Ako se čovek prema šumi odnosi marljivo, Lešij ga ne dira. Ali u celini Lešij se prema čoveku ne odnosi dobronamerno, pošto u čoveku vidi izvor opasnosti za šumu.
   VODJANOJ – oličenje stihije vode. Loš duh.
   POLKAN – polubog natprirodne sile i neverovatne brzine trčanja. Iznad pojasa ima telo i izgled čoveka, ispod pojasa ima figuru konja (Polkan = polukonj), kao drevnogrčki Kentaur. Polkan je neobično odvažan i ratoboran. Kada su naši drevni preci ratovali, on i njegovi srodnici su se trudili da im obavezno pruže pomoć, i borili su se zajedno i tako hrabro, da je njihova slava nadživela vekove!
   DRVO – paganski simbol života. U materijalizmu sva tri vremena: prošlo, sadašnje i buduće su prekinuta i uzajamno ne deluju. Ustvari vreme nije tako uređeno. Pomoću simbola Drveta paganstvo pokazuje jedinstvo i uzajamno delovanje sva tri vremena: prošlog, sadašnjeg i budućeg.