generalno, ne volim to pipkanje.
ne zbog toga što se plašim nekakvih zaraza (mada bi možda nekad i trebalo  ) već zbog tog prevelikog - za mene - osećaja intimiziranosti.
pa bwe, sa mamom i tatom se poljubim za novu godinu i rođendane, ne ljubakamo se svako malo, svaki put kad se sretnemo, kao što je u nekim porodicama slučaj (videla sam    )

skoro mi se desila jedna situacija:
neki ružan i meni emotivno težak događaj se desio. tu se zadesila moja dobra drugarica, koja je pokušala da me uteši i olakša mi trenutak. moja je reakcija bila takva, da je ona rekla "pa dobro, dozvoli mi da te barem zagrlim!"
 
a meni su bile sasvim dovoljne samo njene reči.....

kad vec rece nova godina i rodjendan. oooooooooooooooooooooooooooo   ooooooooooooo  ooooooooo

pa šta je sad, jel nova godina il je rođendan? 

Dodir sa najbližim (u šta ubrajam svega nekoliko osoba) ljudima ma ne smeta, čak je i prijatan, ali bilo koja druga vrsta fizičkog kontakta sa nepoznatim ljudima mi je krajnje odvratna...

Kažu mi mnogi da čak i preterujem, ali kad se nalazim u gužvi, jako dobro pazim da me neko makar slučajno ne dotakne. To mi je grozno, a najcrnja situacija mi se desila kada me je jedan kolega sa faksa, koga sam tad poznavala tek par dana, iznenada, pričajući nešto, uhvatio za ruku. Kad je video moj preneraženi pogled, nije mu bilo jasno čemu takva moja reakcija 

Od tada smo samo na verbalnom kontaktu...

Ja volim drugaricu od moje sestre povremeno da uhvatim za dupe! 
Cista zajebanicja, i ona se ne buni, jer shvata verovatno... 

Nije nista samo kad pomislim na rukovanja, cimanja, ljubljenja po srpski 3x ooooooooo  ooo oo

Joshua Tree - to se ne racuna jer je to iskreno i dobronamerno, a ne radi reda i jer je neki specijalan dan

do 19. veka bilo neprihvatljivo uci u neciju auru sto je bar pola metra blizine i blize-to se smatralo uvredom i intimiziranjem..

Lično, mislim da previše higijenisanja, pogotovo oko bebea, utiče na kompletiranje imunosti, tj. takva deca su kasnije osetljivija... Imao sam više konflikata ranije sa ljudima koji imaju bebe, pa im uvode neke maltene sterilne uslove. Da me ne shvatite pogrešno, i ja imam dva deteta, i mislim da im ništa neće faliti ako ih neko pomiluje ili poljubi... Organizam treba navikavati na okolinu, i on će se prilagoditi i adaptirati, stvoriti potrebne odbrambene sisiteme... Npr. drziš dete izolovano, ne daš mu ovo, ne daš mu ono, nemoj ovo - ono, i šta onda? Kada podje u vrtić - školu, kada se igra sa vršnjacima, organizam nije spreman... bolesti, virusi... Moj gedžavi kad uveče udje u kuću, samo mu oči i zubi beli... ne vidi se.... i ništa mu ne fali...


Kao Džek Nikolson...    I ja ti kažem da preteruješ... To je već nastrano, toliki strah od kontakta...

"gedzavi"
slazem se u potpunosti da decu treba milovati,ljubiti,grliti,i uciti ga prilagodjavanju..
"gedzavi"!!

Мени је толико грљење и љубљење при сваком сусрету некако непотребно... постало је извештачено. Загрљај или пољубац у образ више није начин на који се исказује блискост са неким, јер то сада раде сви...