Verovatno niti drvo, niti bilo sta drugo. Mozemo da to shvatimo i kao 'ne delati' > 'nedela' > 'nedelja'

Sto se subote tice u slovensko vreme, ovo je bila jedna od 'nepomenica' (nije imao ime), jer se dan odnosio na pomen mrtvima. Ime je kasnije preuzeto iz jevrejske kulture, koja je pojam sabata preuzela iz ranijih kultura. I tako imamo subotu...

Ja licno zovem ponedeljak (POsle NEDELJe) svoj prvi radni dan u nedelji i tako podesavam kalendare. Microsoft po default-u drzi jevrejsku varijantu, nedelje kao prvog dana, sto je odomaceno u Americi.

Ej, ja volim da se odmaram kako subotom tako i nedeljom. Prema tome...

У средини је ако је недеља први дан седмице. Или ако прихватимо да у Стари Словени имали "петице". 

Хм  , да, али шта ћемо онда са УТОРком, ЧЕТВРТком, ПЕТком. Они су прилично недвосмислено други, четрврти и пети дан у недељи. Среда се као средњи дан односила вероватно само на првих пет дана док су последња два била резервисана за мртве и одмарање.

Као појашњење твоје тврдње Панини, Јарослав Францисти у својој књизи Календар и мерење времена наводи и претпоставку да су Словени користили петодневну радну недељу са даном за неделање, а да су Сабат преузели доласком хришћанства. Он ту тврдњу правда чињеницом да је пет шестодневних недеља чинило 30 дана што се поклапа са лунарним посматрањем времена својственим за масу старих европских народа.

Осим тога Египћани су имали 10-тодневну, а Маје 5-дневну недељу што значи да седмодневна недеља није богом дата... или можда јесте... 

treba da se ne radi ni petkom, onda svaki vernik može da bira kad mu je šabat.

A bre ljudi, zar biste voleli da radite i subotom?   Da se ja pitam, isli bi po crnogorskom principu...

Као што и 6 петодневних чини 30 дана  . Тек, среда је у средини и ако је субота седми дан, а недеља први. Додуше, мало је нелогично да радну седмицу (или шта већ) почињеш нерадним даном. Некако више има смисла да се оследњег дана седмице одмараш. Притом, не мора свака седмица, шестица, петица итд. да има нерадан дан. За одмор од рада служе и празници - празни (од рада) дани.

Mene prije svega interesuje Biblijski autoritet za svetkovanje jednog od ova dva dana.Ako se vec slazemo da je nedelja prvi tj. osmi dan sedmice onda treba protumaciti  cetvrtu Boziju zapovijest, ili najbolje procitati "stvaranje".
Za 6 dana Bog stvori sve i pocinu u sedmi dan.Bog svakako nije bio umoran, a nije ni Adam , tako da sedmi dan nije da bi se ljudi odmorili vec da bi bili sa Bogom, da bi se okanuli svih poslova i posvetili se samo Njemu.
U cetvrtoj zapovijesti se kaze "sjecaj se dana odmora (u originalu "šabat") da ga svetkujes, sest dana radi i svrsi sve svoje poslove sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome"

Dakle jedino utemeljenje za svetkovanje nedelje je uskrsnuce Isusa Hrista sina Bozijeg, i kao takvog ga treba postovati.U ruskom jeziku se cak dan nedelja zove vaskrsenije.Ipak onda taj dan ne treba mijesati sa Bibijskim danom odmora.Bog ne moze pogrijesiti, to je jednostavno nemoguce.Ili se mozda predomislio?Naravno da nije.Slazem se da se nedelja kao dan vaskrsenja treba slaviti ali isto tako treba slaviti i Biblijsku subotu,dan odmora u Bogu koji je on sam nama postavio.
Bog takodje kaze(da ne trazim sad tacno koji stih), "svetkuj subote moje jer ce to biti znak saveza izmedju nas".

Vidim da u Crkvi su posebni (vrlo posebni!) Tropari i Kondaci * koji se praktikuju samo
subotom i - logično je to; izvire iz Svetog Pisma poput bistre, pitke vode.

Drago mi je da je Crkva očuvala Bogo-centričnu praksu nastalu još u
Staro-zavetna vremena, kao što mi je drago i što je uvela praksu slavljenja i
molitava Bogu nedeljom, zarad Božijega Sina, Vaskrslog Hrista Isusa.
 


* to mu dodju molitve Bogu i slavljenja Boga