Sta je bre ovo?!!?
Jeste razlika sto je Niche filozof a Dostojevski nije, ali opste je poznato da najjace psiholoske tripove u svojim delima ima upravo Dostojevski i da je u tome neprevazidjen!Cak najcesca poredjenja po tom pitanju su izmedju Nicheovih i Fjodorovih dela!
Je li to fazon, pre upotrebe promacukati I treba da lupas glavom kad treba sve da ti se objasnjava!Samo nece tako da ti proradi!

Tesko nadmenome! Kad legne u grob, saznace ko je (Sv. Nil Sinajski)

О гордости
Искушења непријатеља Божијих који су горди
(Исак Сиријски)
 




Искушења, каква по Божијем допуштењу долазе на бестидне људе који су у мислима својим надмени пред благошћу Божијом и својом је гордошћу ражалошћују су следећа: очигледна демонска искушења, која превазилазе границу душевних снага; одузимање силе мудрости коју људи поседују; жарко осећање блудне мисли у себи, која им долази по Божијем допуштењу ради смиривања њихове охолости; лака раздражљивост, жеља да се све постави по својој вољи, за препирањем речима, осуђивање, презир срца (срце које све презире и запоставља); потпуна заблуделост ума, хула на име Божије, лудачке, достојне смеха, или боље речено суза, мисли; и то што их људи запостављају, што њихова част постаје ништавна, и што им се, јавно и тајно, на разне начине, наноси срамота и поруга од демона; жеља да опште са светом и да му се обраћају, да непрестано говоре и неразумно празнослове, да увек за себе траже нешто ново, а такође и лажна пророштва и обећања која у многоме превазилазе снаге. И то су душевна искушења.
Телесним искушењима припадају: болести од којих човек увек болује, замршени, тешко разрешиви догађаји, свакодневни сусрети са рђавим и безбожним људима; или пак човек пада у руке насилника или његово срце изненада и без икаквог разлога осећа страх, или често трпи страшне, за тело погубне падове са стена, са високих места или нечега сличног; или, најзад, осећа оскудицу у ономе што помаже срцу Божанском силом и надањем вере; краће речено, све што је немогуће и што превазилази снаге сустиже и њих саме и оне који су им блиски. Све то, што смо изнели и набројали, спада у искушења гордости.
Она се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар. Њему се све ове недаће дешавају сразмерно томе колико је таквих гордих помисли усвојио. Према томе, по врсти својих искушења закључи о путевима истанчаности свога ума. Ако увидиш да су нека од ових искушења повезана са раније наведеним искушењима, знај да, колико их имаш, толико је у тебе продрла гордост.

Послушај још и о другом начину (тј. о начину да се изведе закључак о искушењима): свака таква околност и свака патња, ако није праћена трпљењем, служи двоструком мучењу, јер трпељивост у човеку одвраћа несрећу, док је малодушност мајка мучења. Трпљење је мајка утехе и нека сила која се обично рађа из широкогрудости. Човеку је тешко да у својим патњама открије ту силу без Божанског дара који се задобија непрекидном молитвом и проливањем суза.
Када је Богу угодно да човека изложи већим патњама, допушта му да падне у руке малодушности. Она у човеку рађа силу унинија која га обузима, у коме он \ осећа потиштеност душе и то је укус геене; овде се на човека наводи дух бесомучности, из кога проистиче хиљаду искушења: збуњеност, раздражљивост, хула, жаљење на судбину, изопачене помисли, пресељавање из једне земље у другу и сл. Ако се запиташ шта је узрок свему томе, рећи ћу ти: твоја лењост, јер се ниси потрудио да се од тога исцелиш. Постоји један лек за све то и само уз његову помоћ човек у својој души брзо налази утеху. Какав је то лек? Смиреноумље срца. Без њега нико не може порушити преграду (снагу) ових зала: ускоро ће открити да су га надвладале несреће.
Немој се гневити на мене зато што ти говорим истину. Ти ниси тражио смиреноумље свом својом душом. Али, ако хоћеш, стули у његову област и видећеш да ће те оно ослободити од твога зла, јер ти се по мери смиреноумља даје трпљење у несрећама, а по мери трпљења олакшава се терет твојих патњ>и и добијаш утеху; по мери утехе увећава се твоја љубав према Богу, а по мери љубави, увећава се и твоја радост у Духу Светом. Милосрдни Отац наш када благоизволи да Својим истинским синовима олакша искушење, Он их не лишава тог искушења него им у искушењима даје трпљење. Сва ова блага они примају руком трпљења свога ради усавршавања својих душа. Нека и нас, по благодати Својој, удостоји Христос Бог да у захвалности срца претрпимо свако зло из љубави према Њему! Амин.

Видиш ваљда знак у његовом сигу...

Bweeeeeeeee...
Nice nije bio lud, malo posle sifilisa i malo pre sifilisa. Ali malo...
P.S. Nemojte mi na Dostojevskog... 
Koliko god knjiga, da procitam- a citam- stvarno... On mi ostade na vrhu. Ne znam, od 14 godine- tada sam prvi put srela tu velicanstvenost...
Tako je, ah!!!  Savrsen!
E, to je odgovor!!!     
Ma, svi Rusi...

chovek bez mana sam po sebi je mana... joco, ti si ceo mana, ajde sa sajta, ne uznemiravaj nas nesavrshene

Ко је рекао да сам ја савршен?И ја нисам савршен али једноставно се трудим да будем.Није важно ко си био,није важно ко си сада.Већ је важно ко желиш бити.

Ja zaista ne znam sta je sa pravoslavcima i citiranjem srednjovekovnih popova - da li vi ljudi razmisljate svojom glavom - da li iz vas ishta izlazi sto neki kvazi svetac nije napisao u nekoj prasnjavoj knjizi iz 15 i 16 veka posle 2 meseca posta i bicevanja usled bludnih misli. Da li vi zivite vase zivote ili cucite u cosku i verujete da ce te kad umrete otici u carstvo nebesko jer verujete u Hrista.

Verujem i ja u Paju Patka ali to ne znaci da cu ici u Diznilend kada umrem. Zivot vam je dat da ga zivite a ne da ga se plasite - to je jedina istina i jedini nacin da bilo sta naucite o Bogu - o ljudima i o Bogu u ljudima. Taj pusti san o necemu van vas sto vas ceka posle smrti je bas to - san - ali nisam ja taj niti bilo ko ovde ko treba da vas budi. Nastavite da spavate prijatelji. 

Брате у многим стварима се слажем са тобом али ово ми личи као да си ти на правом путу и да смо ми у сну а ти будан.Хтео би од тебе да чујем шта је за тебе живот и како га ти замишљаш.Рекао си да је карма прихватање ствари какве јесу.И да све што ти се долази је последица нечег лошег.И да ко лоше чини то ће да му се врати.Али шта је добро а шта лоше.Дај да дефинишело шта је добро,оно што човек треба да ради и лоше шта не би требало да ради.Али све то због себе.Добро чини и добру се надај и човек треба да буде добар ради свог добра.
Наравно да верујемо да ћемо се после смрти састати са Христом јер је он једини победио смрт.А за то постоје и научни докази.Пошто ви желите доказе а има их колико хоћете.Ко је рекао да се ми бојимо живота ми се бојимо живота ми се чак ни смрти не бојимо.А што се тиче светаца,наравно да ћу да слушам некога ко је за мене ауторитет и неко према коме се човек треба мерити кад не може да досегне савршенство Христово.А јели неко одговорио шта је савршенство и шта то значи.За мене је то Христос а за вас?

Brate tesko da ce ti odgovoriti.Opet ima da izvrce sa nekim pricama o paji patku...

Dali sam budan - ne - bar ne potpuno - ima jos uvek mracnih ili manje mracnih dubina u meni samom koje moram da pronadjem i istrazim. A o tome ko spava ako je budan nek svako odluci za sebe. Moja pocetna recenica nije imala nameru da sebe izdizem iznad vas vec da vas provokacijom prodrmam. Cesto taj metod ima suprotne efekte.

Ja nikada nisam rekao da sve sto nam dolazi da dolazi iz neceg loseg. Dolazi nam jer treba da nam dodje, jer  treba da prozivimo to sto nam dolazi. Izvor naseg zivota nije ni dobar ni zao - on jednostavno jeste. Polarizacije i proce o dobru i zlu dolaze iz ljudi i njihove lazne slike o svetu oko njih. Sve sto ima svoju suprotnost nije portpuno i nije vechno - vec je vezano za materijalno i propasce sa materijalnim.

ja ne dovodim u sumnju svojim pisanjem, postojanje ili nepostojanje hrista kao izvora ljubavi i zivota. Dovodim u pitanje kako mozes da iskusis zivot i ljubav ako zivis u strahu od istog. Kako mozes da volis ako se plasis.

O knjigama i citatima sam vec pisao - knjige su putokazi ali nisu put. Nesto sto je neko drugi proziveo i pisao o tome nas nece pribliziti Bogu. Moze da nas inspirise, i usmeri ali sami moramo da koracamo kroz zivot. I jedino kroz sopstveno iskustvo i sopstveno srce mozemo da procenimo sta je istina za nas. I u tome lezi cela zamka - svako od nas ima sopstvenu, licnu istinu koju treba da shvati i posveti ceo zivot u traganju za njom. Istine nema u tudjim knjigama. Zvuci paradoksalno ali je tako. Sve sto ja pisem jeste proizaslo iz mnogo razlicitih knjiga koje sam procitao - ali na kraju sve to je flitrirano kroz mene i moje srce i um i na kraju izlazi iz mene ono sto sam ja shvatio kao svoj put. Ja nikoga ne mogu da ubedim da je moj put isprvan ali o tome ne diskutujemo ovde. Ovde pricamo o dolazenju na pocetak tog puta - a to je za sve nas isto - i zasteha duboku samo-analizu i prihvatanje zivota sa ljubavlju a ne sa strahom. Knjige koje citate imaju svoju vrednost i nose delove istine ali nece biti istina sve dok ne pocnete da zivite zivot vredan nje.

Izvinjavam se sto zakljucujem o vasim zivotima samo na osnovu informacija koje imam - to jest na osnovu vasih postova - ali to je jedino sto imam. Moja reakcija je produkt vasih misli i emocija stavljenih na ovaj forum. Ja ne mogu da vidim sta je u vasim srcima i da li zaista mislite ono sto pisete ili ne. To mogu samo za samog sebe da ocenjujem.

Jos malo poredjenja i simbolike - recept u kuvaru ne moze da se jede - jelo mora da se skuva prvo a kad se skuva shvaticete da nikada nije kao sto je opisano u kuvaru. I jos nesto - vi nikada ne mozete znati kakvog je ZAISTA ukusa jelo koje opisano u kuvaru. Svako od nas moze da ga napravi po receptu i svako ce dobiti razlicit ukus istog jela.