ja ne padam na shliht 

 

test he radjen na osnovu nekakvih slika... svakako, za formiranje utiska je bitno jos stosta, al' eto, statistika je ... statistika 

  Почетком прошлог века било је врло опасно бити плавокос. Тада се јављају прве боје за вештачко избељивање косе. Од 1907. па до 1930. године био је популаран изум хемичара Ежена Шилера који се састојао од пероксида, амонијака и есенције бршљана који су били саставни део његовог чувеног сапуна. Али, ова смеса изазивала је опадање косе или, у нешто бољем случају, опекотине на кожи главе.
С развојем филма, на сваких десет година мењао се и став према плавушама, од вамп жене до обичне домаћице. Други светски рат донео је идеал плавуше - од избељених заводница какве су биле Џин Харлоу и Ме Вест до добродушних миљеница публике, као што су Ширли Темпл и Бети Грејбл.

  Ипак, најзаслужнији за стварање мита о плавушама био је Волт Дизни и његови цртаћи. Приче у његовим цртаћима биле су преузете из средњовековних бајки. Из бајки је бирао строго одређене ликове - жена је била оличење домаћице, а мушкарац снаге и моћи. Добри ликови увек су и лепи, односно, обрнуто, зли ликови увек су ружни. Све Дизнијеве јунакиње су на прагу девојаштва, асексуалне, неодређених црта личности, округлих лица, крупних очију, доброћудне, кротке. Све имају дугу светлу косу с машном, а невоље увек решавају или путем магије или уз помоћ неког мушкарца. Алиса једина није романтична јунакиња. Она је животан лик, али и она се уклапа у тип несамосталне девојке - стармала девојчица која само понавља мудрост старијих. Дизнију се овај лик није свиђао. Сматрао је да је сувише продуховљен и да нико не може да се поистовети с њим.
Ова „сигурна формула” можда је допринела стварању мита о „глупим плавушама”. Она не треба да брине о себи, о њој се брину други, а њено једино задужење било је да остане тако слатка и невина, јер на крају ће сигурно дојахати њен принц на белом коњу с којим ће „живети срећно и заувек”.
   Стереотип плавуше творевина је двадесетог века, оличен у лику и делу америчке глумице Мерилин Монро. Дизнијеви ликови такође прате ову идеју. Мерилин Монро је плава, безазлена, наивна, а опет је секс симбол због своје чулности. У почетку Дизни прати ову линију, али у филмовима из касних педесетих какви су „Петар Пан” и „Успавана лепотица”, и његове јунакиње постају кокете и губе своју безазленост.
   С друге стране, лик Звончице врло је занимљив. Она је нескривено привлачна - плава и у минималној одећи зелене боје која подсећа на природу и њену необузданост. Она означава други стереотип - пркосну, злобну и љубоморну жену. Ипак, сведена је на минијатуру, па је самим тим и неприметна. Рађена је по угледу на глумицу Маргарет Кери, иако се дуго сматрало да се ради о Мерилин Монро. Један критичар чак ју је назвао „вулгарном малом ствари”. Њен највећи грех је што има изражен карактер, пошто се зна да добре жене нису заводнице, а оне које то јесу морају на неки начин бити одбачене. Томе је доскочено тако што она нема моћ говора, већ се оглашава зујањем или звончићима.     
   Антички песник Симонид написао је серију описа типских жена. Свака потиче од неке животиње, јер жене нису људи већ кобиле, мајмунице, кује... једина која је „добра” и која се препоручује за брак настала је од пчеле - невидљива, вредна и приметна само по тихом зујању. Њена женственост ограничена је на минијатуру, заправо на жену слику, која не угрожава мушкарца. Овде је потпуно преокренут култ младости и невиности који је некад давно био приказан у лику девојчица и дечака плаве косе.

  У стварању савременог стереотипа плавуше велики учинак имали су медији. У времену након Другог светског рата произвођачи козметике заступали су бојења косе у плаво. Да би побољшала продају својих препарата, козметичка кућа „Клариол” покренула је рекламну кампању која се састојала од врло провокативних слогана који су подржавали идеју о плавушама као о девојкама лаког морала. Тада су се појавили неки и данас познати слогани: „Да ли је истина да се плавуше најбоље забављају?” или „Да ли или не? Само њен фризер зна истину.” Највећи подстицај женама да почну да боје косу у плаво долазио је из Холивуда. Готово све жене педесетих година хтеле су да буду као Мерилин Монро. Из свега овога следи да се замисао „глупе плавуше” појавила педесетих година у Америци с Мерилин Монро, што је било дело мушкараца за мушкарце. Али, занимљиво је да Мерилин није била баш тако наивна јер је била једина глумица тих година која је имала посебну ставку у уговору којом јој је био загарантован проценат.
Ипак, било је и примера где су плавуше добијале нетипичне улоге, какав је лик јунакиње из стрипа „Плави фантом” из 1948. године. Она је била јака, самостална и борила се против криминала. Међутим, након неколико година овај снажан лик је нестао јер се није уклапао у постојећи став о плавушама. Неке од тих чувених плавуша и саме су бежале под окриље већ познатог. Једна од изразито плавих глумица тог доба била је Џејн Менсфилд која је имала неколико добро чуваних тајни, међу којима су и завршен факултет и натпросечан IQ.
Улога плавуше у рекламама, телевизији и филму и данас је врло присутна. Од асексуалних јунакиња какве су биле Деби Рејнолдс и Дорис Деј педесетих и шездесетих година минулог века, преко Фаре Фосит као представнице калифорнијских плавуша у седамдесетим и осамдесетим годинама, слика о плавушама све више се погоршавала. Калифорнијска плавуша била је претеча популарне Барбике. Плава, савршених мера и, наравно, прелепа. Велики произвођач ових лутака, „Мател”, 1992. године понудио је тржишту Teen Talk Barbie, лутку која је могла да изговори неколико фраза, какве су биле: „Да ли ћу икад имати довољно одеће?”, „Волим да купујем!” или „Математика је баш тешка!”

Иначе, 1/8 светског становништва има плаву косу, а сам израз „блонд” први пут појавио се у Енглеској 1481. године, а потиче од старофранцуске речи „блонт”, што означава боју између златне и светлог кестена.
Плаве браде расту брже од тамних брада, а лава коса има много више власи него црвена или црна.
У Великој Британији за касирке у великим продавницама најчешће се бирају плавуше, јер је истраживање агенције „Somerfield Shoppers” открило да су много вредније од својих црнокосих колегиница и да делују смиреније и поузданије.  Пре неколико година појавила се прича како су научници наводно открили узрок зашто су „плавуше глупе”. Наиме, откривено је да плавокосим људима недостаје цинк који је присутан код људи с кестењастом и риђом косом.
Поред Европљана, доста плавокосих људи живи на подручју Средњег истока - Сиријци, Либанци, Курди, Иранци...

ipak ni dugacku plavu kosu nije prepreka, ako bolje pomislim
Zena ima da bude celav ili plavusa ili braun,ili ridj. Samo to je izkljucivo da imaju dugacku kosu 

edit by Livingston:

onodys, koristi opciju 'izmeni' 

... vec drugi put ti to govorim, a to nEje lepo s tvoje strane 

Muškarci se ponašaju glupo blizu plavuša

Naučnici su otkrili da mentalne aktivnosti muškaraca drastično padnu kad ugledaju plavušu.

Prema rečima istraživača, plavuše imaju potencijal da utiču na ljude da se ponašaju na gluplji način jer oponašaju nesvesni stereotip o glupoj plavuši.

Muškarcima su tokom istraživanja izložene slike različitih tipova žena, nakon čega su morali pisati testove znanja.

Većina muškaraca je nakon što su ugledali fotografije plavuša pali na testovima. To dokazuje da se ljudi suočeni sa stereotipima najčešće ponašaju u skladu s njima.

Profesor Univerziteta u Parizu Tjeri Mejer izjavio je da je ispitanicima dat test opšteg znanja, kao i da je većina njih pala nakon kontakta sa plavušama jer su nesvesno potpali pod stereotip “glupe plavuše”.

“Rezultati testa samo pokazuju da ljudi koji su izloženi delovanju sterotipa uglavnom i sami potpadaju pod njih. U ovom slučaju, plavuše čine da se ljudi ponašaju gluplje usled podražavanja stereotipa vezanih za plavuše”, dodao je Mejer.

Stereotip “glupe plavuše” prvi put se pojavio 1920. godine u romanu “Muškarci više vole plavuše” Anite Los, koji je potom doživeo i svoju filmsku adaptaciju 1953. godine. Glavnu ulogu u ovom filmu tumačila je Merlin Monro.

Brojne plave zvezde današnjice, poput Paris Hilton, uspele su da naprave uspešne karijere zahvaljujući svojoj gluposti.

Međutim naučnici ukazuju da ne postoje konkretni dokazi koji bi upućivali na to da su plavuše manje inteligentne od žena tamnije kose. Istraživači su takođe istakli da je koeficijent inteligencije Merlin Monro iznosio 170.

Istraživanje Univerziteta St. Edrjuz pokazalo je da su žene u severnoj Evropi svoju plavu kosu i plave oči stekle tokom ledenog doba kako bi se razlikovale od drugih pripadnica istog pola u žestokoj borbi za muškarce.

В92

Plavuše nisu glupe, ali potiču na glupost?

Kad muškarci susretnu plavušu, doista imaju “plavi moment”. Znanstvenici su otkrili da njihove mentalne aktivnosti padnu jer vjeruju da imaju posla s nekim manje inteligentnim. 

Također je proučavanjem otkriveno nešto što bi se moglo nazvati “iluzijom fufice”. Naime, muškarcima su izložene slike različitih tipova žena, nakon čega su morali pisati testove znanja. Većina njih je nakon što su ugledali fotografije plavuša pali na testovima.

Daljnja analiza uvjerila ih je da, prije nego što bi bili smeteni lanenom kosom, oni koji su imali slabije rezultate bili su nesvjesno dovedeni u socijalni stereotip da “razmišljaju plavo”. - Ovo dokazuje da se ljudi suočeni sa stereotipima najčešće ponašaju u skladu s njima - rekao je Thierry Meyer, suautor studije i profesor socijalne psihologije na Pariškom Sveučilištu X-Nanterrete te dodao kako u tom slučaju plavuše imaju potencijal da utječu na ljude da se ponašaju na gluplji način, jer oponašaju nesvjesni stereotip o glupoj plavuši.

Istraživanje potkrepljuje osnovu dokaza da je ljudsko ponašanje snažno utjecano stereotipima. Prijašnji znanstvenici su otkrili da ljudi hodaju i govore sporije pred starijima, dok su ostale studije otkrile da se nesvjesne rasne pretpostavke i predrasude pojavljuju u pisanim testovima. Vjeruje se da su plavuše bile posebno izložene stereotipiziranju u posljednjem stoljeću. Imidž “glupe plavuše” formiralo se 1925. romanom Anite Loos “Muškarci više vole plavuše”, a filmske zvijezde Marilyn Monroe, Suzanne Somers i Goldie Hawn još su više popularizirale “glupu plavušu”. Taj tip osobe dodatno je izražen celebrityjima poput Paris Hilton i Jessicom Simpson.

Stvarne plavuše bile su skeptične prema ovim otkrićima. Model Laura Bailey rekla je kako nikad nije imala problema s onim što jest.

Jutarnji

da volim zene sa plavom kosom i jako, jednu i obozavam ponekad, ponekad i ne

Mislim da nije bolje biti plavusa...svejedno je plava ili crna kosa. Bar ja tako mislim, jedino kada sam vise zamjecena zbog kose je kad sam bila na ekskurziji , kad smo ja i frendica upale u disko , a tamo....sve arapi i crnci