Lazare, Zmaj je dao jako lep odgovor. Mislim da ljudi koji nemaju samopouzdanja, pre svega nemaju samopostovanja. Zasto je samopostovanje bitno? Svako kome je samopostovanje fragilno uvek ce biti potrebna potvrda od drugih, sazaljevanje, klimanje glavom i kurazenje. Tako isto i ovo, posto vidi da njegov problem je zapravo mizeran u odnosu na druge ljude, a njegovi najblizi znaju da hiperbolise, najcvrscu potporu ce traziti upravo kod stranaca koji ga ne poznaju i samim tim jacati svoje emocionalno stanje, svoje samopostovanje ili svoje ubedjenje da njegovim jadima nema kraja.

p.c. Prici ce drugoj osobi iz ocaja, a ne zbog samopouzdanja.

Ma ti znas ....

Iskreno, nemam pojma. To je samo moja pretpostavka i dosao sam ovde da bih prodiskutovao i razmenio misljenja sa drugim ljudima. U protivnom da sam cvrsto izgradio svoje po ovom pitanju ne bih ni postavljao ovu temu.

To je iz ugla nekoga ko zivi step by step zivot...

U stvarnosti...covek sa ulice ce ti biti veci prijatelj od najboljeg prijatelja kog si imao...

Ima i jedna arapska poslovica na tu temu...

Takve situacije su mi se desavale dok sam bila student.Jednostavno se razvije prica u busu, ili vozu, i cujes dosta pametnih reci.Ja takve ljude pamtim i danas, a davno se to desilo.Ne treba odmah pomisliti nesto lose vezano za njih, masu prica cuvam kao bisere.Ne verujem da se samo tebi to desava, vecini se to desi, i to je dobro, a desava ti se jer si sigurno dobar sagovornik, u protivnom bi pobegli.

VolU da se samosazaljevaju, mozda.