Sorry, za Miskovica se moze zalepiti samo etiketa "lopov". Tvoj sef je sumnjiv za mnogo gore stvari.

Naravno ! Isto tako cu podržati inicijativu da se Ceda smesti u zatvor , krajnje je vreme da profunkcioniše pravna država kriminalce bez obzira na veru ,pol ,stranacku pripadnost pod hitno smestiti u zatvor !

Piše: Slobodan Vučetić
Autor: Slobodan Vučetić | 07.12.2007 - 08:56

Slavnom engleskom premijeru Vinstonu Čerčilu pripisuje se izjava da je najbolje formirati komisiju kad u parlamentu treba izbeći ili odložiti raspravu o nekom vrlo neugodnom političkom pitanju ili aferi. Praksa u Srbiji od 1990. godine do danas samo jednim delom potvrđuje ove Čerčilove reči. Naime, potvrđuje ih u tom smislu što rad anketnih odbora, skoro bez izuzetka, nije urodio plodom. S druge strane, njihovo formiranje u skoro svim slučajevima, bar kad je reč o inspiraciji i nameri inicijatora da se obrazuje anketni odbor, nije imalo za svrhu zataškavanje određenog političkog problema ili afere, već da se kroz raspravljanje pred TV kamerama o njima kompromituje vlast, odnosno njeni pojedini istaknuti predstavnici. Time se želi postići i drugi cilj, a to je podizanje političkog ugleda i izbornih šansi opozicione partije koja je pokrenula inicijativu za formiranje anketnog odbora.
Poslovnik Narodne skupštine (čl. 74-75) predviđa da se anketni odbor može obrazovati iz redova narodnih poslanika radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama i događajima. Anketni odbor može tražiti od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja i uzimati izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Takođe je izričito predviđeno da anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Kako bi se u svetlu ove poslovničke odredbe mogla oceniti dosadašnja iskustva anketnih odbora? U celini gledano, rad skoro svih anketnih odbora bio je neuspešan. Izuzetak je anketni odbor iz 2005. godine koji je bio formiran radi ispitivanja slučaja nestalih beba u jednom broju porodilišta u Srbiji. Nalazi toga odbora, koje je usvojila i Skupština, ustupljeni su nadležnom specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala.
U nizu slučajeva, iako je formiranje anketnih odbora bilo opravdano, nije došlo do usvajanja izveštaja o njihovom radu. Reč je, pre svega, o „slučaju EPS“ (2004), to jest o sumnjivim ugovorima EPS-a sa privatnim firmama o kupovini i prodaji struje i o sumnjivoj privatizaciji „Knjaza Miloša“ (2005). Nije urodilo plodom ni formiranje anketnog odbora 2002, osnovanog radi rasvetljavanja afere vezane za optužbe DSS za ozvučenje i prisluškivanje kabineta predsednika SRJ od strane službi i funkcionera Vlade Srbije.
Na osnovu ovih primera moglo bi se zaključiti da je rad anketnih odbora u principu osuđen na neuspeh ili na polovičan uspeh, naročito ako je predmet njihovog istraživanja rad organa ili funkcionera aktuelne vlasti. Naime, za uspešan ishod rada anketnog odbora u takvim situacijama nužna je zrelost parlamentarnog sistema i puna saradnja predstavnika, pre svega izvršne vlasti, sa anketnim odborom. U suprotnom, rad anketnog odbora ne može biti krunisan usvajanjem izveštaja sa zaključcima i predlozima, pa tako ni poslužiti kao validna osnova, na primer, za njegovo ustupanje tužilaštvu ili za pokretanje postupka glasanja o nepoverenju Vladi.
U dosadašnjoj praksi bilo je i slučajeva da je anketni odbor obrazovan za rasvetljavanje određenih događaja za koje uopšte nije nadležan. Primer za to je anketni odbor iz 2000. godine u Skupštini SRJ, koji je dobio zadatak da rasvetli ubistvo ministra odbrane P. Bulatovića. Formiranje odbora sa takvim zadatkom predstavljalo je faktičku uzurpaciju ustavnih i zakonskih nadležnosti tužilaštva i suda. Izveštaj o radu ovog odbora jedno veće Skupštine SRJ je usvojilo, a drugo glasalo protiv.
Bilo je i slučajeva (2007) da nije prihvaćen predlog za formiranje anketnog odbora, iako su za to postojali opravdani razlozi. Tipičan primer je koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega. I pored zahteva mnogobrojnih institucija, organizacija i medija da se obelodani celokupna sadržina ovog ugovora ogromne vrednosti, do toga nije došlo. Pri tome iz Vlade Srbije nisu ni dati odgovori na brojna veoma važna pitanja, koja su ukazivala na izuzetne povoljnosti u korist stranog koncesionara, a na štetu budžeta Srbije. Odgovore na ta i druga pitanja ministar za infrastrukturu prvo je odbijao, a zatim davao protivrečna i netačna obaveštenja. Na primer, da ugovor ima karakter državne i poslovne tajne, da je „stariji“ od Ustava, pa da zato ne može biti dostupan javnosti.
Najnoviji zahtev LDP za formiranje anketnog odbora, koji bi ispitivao nezakonitosti u poslovanju kompanije „Delta“, takođe je odbijen, ali s razlogom. Kao što je s razlogom ova kompanija predmet kritika i zahteva da se ispita zakonitost njenog poslovanja. Zato postupke koje vode nadležni organi, to jest Savet za borbu protiv korupcije i Komisija za zaštitu konkurencije, a tiču se zakonitosti kupovine „C marketa“ i postojanja monopola na tržištu od strane „Delte“, treba što pre dovesti do kraja. Međutim, javno iznete optužbe lidera LDP o postojanju zločinačkog udruženja koje čine vlasnik kompanije „Delta“ M. Mišković, predsednik i potpredsednik Vlade Srbije V. Koštunica i B. Đelić i ministri M. Dinkić, P. Bubalo, S. Milosavljević, direktor RTS A. Tijanić itd., u principu ne mogu biti predmet rada anketnog odbora. To su optužbe za teško krivično delo za koje su isključivo nadležni tužilac i sud za organizovani kriminal. To nesumnjivo zna šef LDP i njegovi savetnici. Ali, podnošenje krivične prijave za njih je nedovoljno, jer ih lišava njene medijske eksploatacije putem TV prenosa sednica anketnog odbora. Te seanse bile bi besplatna predizborna kampanja za predsedničkog kandidata LDP. Zato, sve dok jedini cilj i učinak anketnih odbora ne bude utvrđivanje istine već, pre svega, njihovo korišćenje za međupartijske obračune i predizborne kampanje, rad ovih odbora biće unapred osuđen na neuspeh. Njihova, inače važna uloga u parlamentarnom sistemu, jačaće srazmerno demokratskom sazrevanju samog parlamentarnog i političkog sistema.

Blic

Sve što je rekao je tačno.

Reči jednog bivšeg SPSovca..

I otac ti je bio SPSovac ...

Ovo je stvarno "neoboriv" argument. Čestitam.
Nego mene interesuje da li neko iz LDP-a može da kaže zašto se ne vrši kampanja za što brže procesuiranje tužbe protiv Miškovića ili je ta tužba bila samo za medije.
Ja sam podržao ovu akciju ali bih svesrdnije podržao da  krivična prijava sa svim optuženim što pre dodje na "dnevni red" pošto mi ne bi hteli da nam se Mišković i ostali izmigolje, zar ne.
Jedino takva presuda ima pravno dejstvo.
Ako je ova akcija pokrenuta samo u predizborne svrhe a bez insistiranja na krivičnoj odgovornosti ja bih svoju podršku povukao.

Pa zanimljivo je kako je veći problem što je kampanja koja je počela u junu delom i predizborna, nego to šta Mišković radi i koga krade.

Ne, ne, Čeda je veći lopov, video sam ga juče na motoru.

Ја га видех на Миконосу. 

У новинама наравно пошто је ли, нисам могао да одем тамо.

Наравно да је имам пара за то. Сваки поштен Србин има за Миконос, гориле и џипове, али шта ће ми то?

Одем на Аду минибусом, с пар ортака. Исто је то.

Наравно кад се мало време пролепша.

Ako si pažljivije čitao to
 sam uglavnom i spominjao pa zbog toga pitanje.
Šta je sa krivičnom prijavom? Što se za njeno brže procesuiranje ne vodi kampanja?