Da li će Šreder zadržati svoj posao

Borba za svaki glas

Vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj, koji se održavaju u nedelju, mogu se opisati kao bitka do poslednjeg glasa.

Prema poslednjim rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je juče objavio Institut Forsa, između 41 i 43 odsto birača podržava Angelu Merkel, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koja ima velike šanse da postane prva žena kancelar u istoriji Nemačke. Njenog glavnog rivala, Gerharda Šredera, lidera Socijaldemokratske partije (SPD), koji se na funkciji kancelara nalazi od 1998. godine podržava između 32 i 34 odsto birača.

S obzirom na to da četvrtina birača još nije odlučila kome će pokloniti poverenje u završnici kampanje, bitka za svaki glas je intenzivirana. Tako su juče u centru Berlina, na udaljenosti ne većoj od 500 metara, sve četiri partije (CDU, SPD, Nova levica i Zeleni) održale mitinge.

Glavna bitka Šredera i Merkelove vodi se na polju ekonomije. Kancelar optužuje opoziciju da želi da po dolasku na vlasti izvrši „opasne eksperimente na polju ekonomije“, dok Merkelova ističe da je tokom Šrederove ere Nemačka suočena sa rekordnom nezaposlenošću - 11,6 odsto.

Kako analitičari predviđaju, dve najveće partije će dobiti približno isti broj glasova, zbog čega će na značaju dobiti manje partije koje bi ulaskom u koaliciju mogle da budu odlučujući tas na vagi.

Izbore u Nemačkoj sa velikom pažnjom posmatraju od Moskve, preko Ankare, Brisela, Londona do Vašingtona. Nemačka je zemlja sa najvećom ekonomijom i veoma jakim političkim uticajem u EU, zbog čega bi dolazak konzervativne Angele Merkel mogao da uspori proces daljih evropskih integracija i zvanični Berlin okrene ka SAD i Velikoj Britaniji.

Mediji su neuobičajeno veliku pažnju posvetili nedeljnim izborima. Uticajni „Velt“ je na jučerašnjoj naslovnoj strani objavio da će „predizborna kampanja trajati do nedelje u 17.59 sati“, minut pre zatvaranja biračkih mesta.

Blic \ A. Petrović

Političke partije počele pregovore o koalicijama

Merkelova i Šreder na mrtvoj tački

Zajednička ocena analitičara i birača rezultata prevremenih parlamentarnih izbora za 16. posleratni saziv Bundestaga u Nemačkoj jeste da je dobijen najgori mogući ishod.

Nijedna od dve strane Socijal demokratska partija (SPD) Gerharda Šredera i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel nije dobila neophodnu većinu da formira vladu. Zbog toga Nemačkoj predstoji 30 dugih dana međustranačkih pregovora do 18. oktobra, do kada mora da se održi konstitutivna sednica Bundestaga.

Angela Merkel juče je saopštila da će pregovarati sa „svim partijama“ o formiranju koalicione vlade osim sa Novom levicom:

„Razgovaraćemo sa svim strankama kako bismo dogovorili formiranje koalicione vlade. Naravno da smo želeli bolji rezultat, ali i ovako kao najjača partija imamo pravo na mesto kancelara“, rekla je Merkelova.

Šreder je na drugoj strani odbio da prizna poraz najavivši da će zadržati mesto kancelara. On je juče istakao da je „velika koalicija“ između CDU i SPD moguća, ali samo u slučaju da on bude njen lider. I Merkelova i Šreder tvrde da su dobili mandat da formiraju vladu. Kako ocenjuje Vilijam Horsli, dopisnik BI-Bi-Sija iz Berlina, ova koalicija bi samo dovela do veće nestabilnosti jer se dve strane „previše razlikuju u pogledu neophodnih ekonomskih reformi“.

Oglasio se i lider Slobodnih demokrata (FDP) Gvido Vestervel izjavivši da njegova stranka „nipošto neće ulaziti u koaliciju sa Šrederom“.

Iako partije imaju 30 dana da se dogovore pojedini politikolozi su već počeli da zagovaraju nove izbore.

Član Predsedništva liberala (FDP) Herman Oto Zolms prvi je među vodećim stranačkim ličnostima govorio o mogućnosti održavanja novih izbora. On je rekao da bi velika koalicija socijaldemokrata i konzervativaca mogla da bude „samo prelazno rešenje“.

Politička neizvesnost u Nemačkoj uticaće na zbivanja u celoj EU, upozorili su juče u Briselu, dok je Pariz pokazao posebno interesovanje za dešavanja u Berlinu.



Izvor: Blic \ A. Petrović