Aktivisti organizacija za ljudska prava ogorčeni gradonačelnikovom izjavom o „Povorci ponosa“

Nakon homofobične izjave gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa o učesnicima Parade ponosa, koja bi uskoro trebala da se održi u prestonici, nevladine organizacije upozoravaju gradskog čelnika da svoje lično mišljenje zadrži u četiri zida.

Gradonačelnik je, naime, izjavio da „seksualno opredeljenje treba da ostane u okviru četiri zida", te da ne vidi zašto bi neko pokazivao seksualne sklonosti paradom.

Goran Miletić iz Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava kaže za "Borbu" da samo neko ko ne poznaje osnove ljudskih prava može da izriče takve stavove, i da zbog takvog neznanja ne bi trebalo više da drži javnu funkciju.

"Izjava gradonačelnika Beograda Đilasa je, u najmanju ruku, skandalozna. To je odjek jednog prošlog vremena i iako on taj svoj stav verovatno neće promeniti trebalo bi, ipak, da se ponaša u skladu s Ustavom i zaštiti svoje sugrađane. Ukoliko već ne želi da pruži svoju podršku toj manifestaciji, onda neka makar ne vrši više javnu diskriminaciju manjina, što je, inače, radio u prošlosti i s drugim grupama", navodi Miletić.

On podseća da se po Ustavu sloboda kretanja može sprečiti samo u vanrednim situacijama.

"Svaka nepromišljena izjava koja dolazi s visokog nivoa vlasti utiče negativno na policiju koja bi trebalo da obezbedi učesnike parade. Naravno, to ne znači da policija neće savesno obavljati svoj posao, jer vođena iskustvom iz 2001. godine, verovatno će povećati broj zaštitara. S druge strane, ima i dosta pozitivnih izjava koje su odgovorno dali visoki državni funkcioneri", naglašava Miletić.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta navodi za "Borbu" da Đilas ne shvata da se Paradom ponosa ispoljava položaj manjinske grupe, a da je seksualnost tu sasvim sekundarna tema.

"Gradonačelnik je već nekoliko puta pokazao da govori više nego što bi trebalo. Nečija vladavina se meri količinom saosećanja koju vlast iskazuje prema najugroženijima. Dakle, njegova je dužnost da se brine o takvim pitanjima, a ne da pravi još veći problem neodmerenim izjavama", objašnjava Dereta.

Prema njegovim rečima, sigurnost svih Beograđana je zagarantovana na nivou grada, bez izuzetka.

"Organi reda ne bi trebalo da slušaju gradonačelnika i njegove političke ili lične stavove, već bi trebalo da, u skladu sa zakonom, poštuju naređenja svojih pretpostavljenih i osiguraju bezbednost svih učesnika parade. Propisi će se sigurno poštovati i pored neplaniranih i pogrešnih poruka koje često šalju predstavnici vlasti", zaključuje Dereta.

Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević kaže za "Borbu" da su izjave kakve gradonačelnik Đilas pušta u etar o Paradi ponosa kršenje osnovnih ljudskih prava.

"Bilo da je takva izjava njegovo lično mišljenje ili politički stav, ona svakako ne doprinosi pozitivnom imidžu kakav ova manifestacija ima. Izgleda mi kao da on pokušava da ne vidi suštinu problema, koja je zapravo, pitanje lične slobode svakog pojedinca. Nadam se da je izjava samo slučajnost, jer taj čovek dolazi iz stranke koja ima demokratiju u svom nazivu", rekao je Antonijević.

On tvrdi da odgovornost policajaca koji će obezbeđivati tu manifestaciju ne bi trebalo da ima veze s bilo kojom izjavom političara.

"Siguran sam da će organi reda poslati isto toliko pozitivnu sliku o dobrom licu Srbije u svet, koliko i sami učesnici te povorke. U svakom slučaju, što se tiče izjave gospodina Đilasa, nadam se da je samo reč o nepromišljenom gestu", kaže Antonijević.

Direktor Incijative mladih Andrej Nosov ističe za "Borbu" da je Đilasova izjava još jedan u nizu istupa predstavnika vlasti protiv ljudskih prava. "Naš gradonačelnik bi mogao da se informiše o dešavanjima po evropskim gradovima i kako tamo prolaze takve parade. Neka on zadrži svoja mišljenja u četiri zida, a ne da savetuje nekoga da ispoljava svoje Ustavom zagarantovane slobode među četiri zida", ocenjuje Nosov.

On smatra da Đilas neodmerenim izjavama urušava javni red i mir. "Parada ponosa će se desiti, ostaje samo pitanje da li gradonačelnik želi bezbednu šetnju ili želi incidente među svojim sugrađanima. Trebalo bi napokon da se oglasi neki drugi zvaničnik da mu objasni da sloboda postoji samo ukoliko je svaki pojedinac slobodan", naglašava Nosov.

Janković zabrinut zbog pretnji gej i lezbejskoj populaciji

Zaštitnik građana (ombudsman) Saša Janković izrazio je zabrinutost zbog pretnji, kojima se poziva na nasilje i linč gej i lezbejske populacije, upućenih povodom beogradske Povorke ponosa, zakazane za 20. septembar. Janković je u dopisu, povodom grafita mržnje u Beogradu, ukazao na probleme gej i lezbejske populacije u ostvarivanju ljudskih prava garantovanih Ustavom Srbije, međunarodnim dokumentima i domaćim zakonima i istakao da posebnu odgovornost u javnim nastupima i onome što rade imaju državni funkcioneri i službenici.

Verujem da smo saglasni u tome da, iako izuzetno značajna, represivna funkcija države nije dovoljna da se u potpunosti ukloni svaka opasnost, a posebno ne da se kod svakoga suzbiju predrasude i mržnja prema drugačijima od sebe, bez obzira na to da li se ta različitost ogleda u seksualnoj orjentaciji, nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti, fizičkom ili psihičkom nedostatku ili drugoj ličnoj osobini, naveo je Janković. On je dodao da je "neophodno unošenje novih antidiskriminativnih i tolerantnih sadržaja" u obrazovanje, koji ne brišu razlike nego mržnju. Janković se zauzeo i za profesionalnu obuku o različitim oblicima diskriminacije u državnim službama i organima, kao i za odgovornost za dela i reči državnih funkcionera i službenika. On je istakao da bi trebalo insistirati na savesnim i odgovornim slobodnim javnim medijima. "To su samo neki poslovi koji nam stoje na zajedničkom putu na kojem se nužno moramo dopunjavati. U međuvremenu, država bi morala najoštrije reagovati na nasilje", naveo je zaštitnik građana.

Homofobi u Poljskoj plaćaju kaznu zbog vređanja homoseksualaca

Javno vređanje i oslovljavanje homoseksualaca pogrdnim imenima homofobe u Poljskoj može da košta nekoliko hiljada evra. U prvom sudskom slučaju te vrste, sud u Šćećinu je presudio protiv Ane S. (50) koja je vređala svog komšiju nazivajući ga pogrdnim imenom "peder". Ona će morati da mu se javno izvini i plati odštetu od 3.600 evra. Slučaj je dospeo do suda kada je Rišard Gjerš (44), iz malog mesta Volin na severozapadu Poljske, koji nikada nije krio da je homoseksualac, rešio da komšinicu koja ga je neprekidno vređala tuži sudu.

U Gjeršov stan se pre nekoliko godina doselio njegov partner, a Ana S. je od tada stalno dobacivala "doveo peder pedera" i druge vulgarne primbedbe. Posle procesa dugog pet meseci, sud u Šćećinu konstatovao je da je uporno i stalno javno označavanje osobe drugačije seksualne orijantacije pogrdnim izrazom imalo za cilj da ponizi Gjerša. Presuda, svojevrsni presedan u Poljskoj, kaže da Ana S. svom susedu mora da se javno izvini a, takođe, da mu isplati odštetu od 3.600 evra zbog vređanja ličnog dostojanstva.

"Seksualna orijantacije je element privatnog intimnog života i kao takva zavređuje zaštitu", obrazložio je sud u presudi od koje se očekuje da će poslužiti i u drugim sličnim slučajevima u Poljskoj. "Ja sam normalan čovek i jedino što želim je da živim mirno sa svojim dečkom. Ni trenutak nisam zažalio što sam krenuo u to suđenje. Nadam se da će presuda doprineti da ljudi budu tolerantniji i dva puta razmisle pre nego što će nekoga uvrediti", rekao je Gjerš.

Presuda je odjeknula i na političkoj sceni gde konzervativci i vladajući liberali ocenjuju da je odšteta možda previsoka i da je sud zašao suviše daleko kad kažnjava svaku vulgarnu uvredu. Postkomunisti su presudu pozdravili. "Za nas je to izuzetno važna presuda. To nije bila borba za novac, već za dostojanstvo. I to ne samo jednog čoveka, već svih homoseksualaca. Svi smo mu zahvalni za to što je bio tako hrabar da pokaže svoje lice i kaže svima da je bilo dosta ponižavanja", pozdravio je presudu šef poljske Kampanje protiv homofobije Robert Bjedronj.

Ekipa Borbe

postoji tema... pogledati drustvenu hroniku