Tradicionalna venčanja i dalje nisu izumrla, ali činjenica je da njihov broj opada.



Tokom 70-ih godina prošlog veka muškarci su ulazili u brak sa 25 a žene sa 23 godine. Danas je situacija znatno drugačija. Muškarci se tek u svojim 30-im godinama odlučuju na kupovinu prstena dok žene sudbonosno „Da“ izgovaraju nakon 28 godine.

Brak kao institucija sasvim sigurno neće nestati, ali danas, više nego ikada, ključnu ulogu više ne igra ljubav, već brojni ekonomski faktori.

Veliki broj parova brak vidi kao završni korak u nečijem životu, pre toga žele sebi da obezbede finansijsku sigurnost, dom i planove za podizanje budućih prinova i tek onda počinju da razmišljaju o matičaru.

Parovi će doduše i dalje planirati svoja venčanja. Muškarci zbog osećaja stabilnosti i sigurnosti dok će žene ovom činu prilaziti sa znatno romantičnijeg stanovišta – u želji da napokon osvoje svog princa na belom konju.

Sa druge strane, parovi u vanbračnim vezama imaju dva puta veće šanse da raskinu od onih koji su svoju vezu i ozakonili, pokazuju istraživanja.

Istraživanje u kojem je učestvovalo hiljadu porodica pokazalo je da brak ipak čvršće veže muškarca i ženu.

Otkriveno je da se dve od pet vanbračnih zajednica raspadne pre 10. godišnjice i samo jedan od pet brakova.

Stručnjaci kažu da je to jasna potvrda da je brak puno čvršća zajednica od onog koji nije zakonski sklopljen. Venčani parovi češće ostaju zajedno, više toga tolerišu i spremniji su za promene koje se tokom života dešavaju.

Za razliku od njih, partneri u vanbračnim zajednicama manje su tolerantni, a njihov raskid ne mogu sprečiti ni deca ni zajednička imovina.

Stoga stručnjaci misle da parovi koji odluče da se venčaju pokazuju ozbiljnu nameru da stvore stabilnu i sigurnu zajednicu, za razliku od onih koji odbijaju službeno venčanje, što pokazuje da nisu ipak spremni za ozbiljno vezivanje.

Izvor

Mislim da brak neće odumreti, smatram i da ne treba da nestane.
Nije svako za zajednicu, to treba poštovati..ipak, smatram da dvoje ljudi koji dobro funkcionišu zajedno mnogo lakše ostvaruje i lične i zajedničke ciljeve u odnosu na pojedinca.
Brak ima i svoje mane, ali svakako treba raditi na prednostima i izvući najbolje iz njega. Za oboje.

Sta znaci brak??Onaj slopljen pred svedocima,opstini ili crkvi ili onaj osecaj povezanosti 2coveka? Ili i jedno i drugo. Ili posebno.

Zreli ljudi koji žive bez braka su kao potukači. Možda im izgleda da im je dobro ispod mosta na Seni ali nije. Bolesno društvo koje je stvorila revolucionarna misao 20. veka uzdrmalo je sve vrednosti života a posebno brak i porodicu. Tucati se sa nekim i imati pored sebe nekog s kim ćeš i do zvezda i do dna zajedno je kvalitativno različito. Brak je kao svoja kuća, treba usisati, obrisati prašinu, oprati kupatilo ali opet je svoja kuća sto puta bolja od života beskućnika.

Neko uređuje svoj brak kao kuću u kojoj želi da živi do kraja života.
Neko je uredi, okreči i namesti po svom ukusu, a onda poželi da se preseli.

Brak je dobra stvar..ako izabereš da tako bude.

Brak vam moze ulepsati ili unistiti zivot, u zavisnosti od toga s kim uplovite u te vode... 

imaš ceo život da odabereš s kim ćeš u brak ali na ulasku te pitaju da li ćeš da se trudiš, boriš i ostaneš kad bude najteže i daješ svoju reč. Ne daješ taksu, potpis, burmu nego svoju reč. Po tome se meri čovek.

Brak je brak, mnogo je cvrsca veza od vanbracne zajednice koja je vise neobavezna verzija braka. I brak i vanbracna zajednica i uspevaju i ne uspevaju ali nekako je brak cvrsca veza

Kad sam ja isla u skolu od nas 34 bilo je samo jedno dijete razvedenih roditelja.
Kad je moja sestričina krenula u školu od 24 bilo je 4 djece razvedenih roditelja - znači ljudi se razveli prije nego što im je djete napunilo 7 godina.
U petom razredu ih je bilo 7.
Sada u 7 razredu ih ima 12 - znači polovina djece u jednom razredu su djeca razvedenih roditelja što je meni lično stašno.
Vjerujem da neće na kraju srednje škole iz tog razreda ostati ni trećina djece u čitavim porodicama.

Da odgovorim na temu - biće brakova, ali im je rok trajanja 7-15 godina, malo će biti onih pravih, stabilnih, dugotrajnih...
Uskoro će se i kod nas izgovarati ona čuvena američka rečenica: Draga, tvoja i moja djeca su se udružila i biju našu djecu.
 

Rekla bih da to ide zajedno.  Ljubav unistava

ima dosta istine u ovom tekstu.
sam čin sklapanja braka oduvjek je bio formalan. zna se šta se mora ispoštovati,ispratiti od važećih običaja...bilo je i biće tako sve dok ima ljudi koji u taj isti brak ulaze. sam po sebi,brak daje sigurnost,neku formu i veći stepen društvene prihvatljivosti nečije veze. to  je sve ok dok unutar zajednice sve ili bar većina stvari funkcioniše dobro.
ali,kada se predje  linija i kada kod nekog od supružnika,a i djece počne da se stvara neki mučan osjećaj,kada se naruši sklad i glavna ideja braka..onda sve ide niz vodu.
brak i vezu,jaku vezu i razlikuje ovo gore navedeno(društ.prihvatljivost,formalni dio),a isto im je to što i on i ona žele ili bar tako misle,da uživaju u svim onim ljepotama  koje nosi njihovo zajedništvo. teže je izaći iz lošeg braka nego iz loše veze,što zbog krivca što se sve pokvarilo,što zbog drugih,nekih ukorijenjenih stavova..
koliko se samo brakova sklopi na brzinu,zbog iznenadne trudnoće ili nekog drugog razloga. koliko često neko samo uleti u brak i posle..
danas imamo malo razvijeniju svjest nego nekada,malo više slobode i valjalo bi da to iskoristimo. ako želimo da brak ili veza,kao i bilo šta  veliko u našem životu uspije,mora se malo porazmisliti,preispitati se..bez žurbe.
da se ne bismo kajali natenane

Slažem se, ali šta je sa onima kojima je nivo svesti u rangu sa nekim mladim majmunom, a slobode koliko hoćeš...
Mislim da upravo ta kombinacija dovodi do razvoda čak i tamo gde je nešto moglo da se reši. Ali, šta ja znam...

Lično, glasam za brak 

pa da. nešto nas zbrza,ne razmišljamo o posledicama,a posle se pokajemo.
nekako mi je lijepo da prvo par malo živi zajedno,da vidi kako to funkcioniše,pa da onda stupi u brak.
moja sestra kaže-prvo ćemo da se vjenčamo u opštini,živimo malo tako u gradjanskom braku i ako vidim da je to to,onda ćemo i u crkvi da ozvaničimo.
sad imamo stav do 30-e da nam je rano,da moramo da se izgradimo...a onda dodju te godine,udjemo u 40-e i počne panika. i nažalost mnoge se zakače za neku budalu
ima tu dosta straha oz vezivanja,od greške pri izboru jer brak je nešto veliko.
gledam sinoć Sve za ljubav, ulazi bivši fudbaler nesrećne frizure, sa zanimljivim imetkom(prvo sam pomislila,qq kako ružna žena  ). došao je da traži voljenu,javljaju se 2 žene. jedna na nagovor prijateljice i kaže-nisam ga vidjela do sada,nego su me nagovorili. nije meni bitno to što je on toliko bogat...njanja onda ide spuštanje glave i pogled koji kaže-koji će mi ovo djavo. onda dolazi druga žena koja je spremna da se preseli u Vršac čini mi se,on joj je simpatičan ,odgovara joj po svemu...milina. nju je i odabrao.
a trajaće im to koliko i proljeće u Podgorici,ako ne i manje. mada...zavisi koliko ona može da trpi zarad tog sjaja i raskoši
uglavnom...ako samo letimično pogledate ovu,a i emisije sličnog tipa,vidi se jasno da smo krenili po djavolu

"draga, tvoja i moja deca su se udruzila i biju nasu decu."

i okej, sta je u tome konkretno lose 

jel ljudi moraju posto poto da ostaju u brakovima iako su nezadovoljni, ili sta god? ...

nervira me to nametanje "bracne etike"...

Ne,prevazidjen....davnih dana...80tih...