Zabluda je da su majke važnije za razvoj dečje ličnosti
Tata, pokaži mi šta je ljubav

Nova psihološka istraživanja pokazuju da je očinska ljubav važna isto koliko i majčinska, a u nekim slučajevima je i važnija. Sudeći po podacima, očevi su češće zaslužni za narušenu psihu, depresiju i disfunkcionalna ponašanja dece, ali mogu biti i odbraniti mališane od istih pojava i mogu da doprinesu da deca budu psihički zdrava.

Tate širom sveta ostaju u drugom planu zato što deca više vremena provode s mamama. Ne tako davno, neki psiholozi su čak tvrdili da muškarci nemaju biološku predispoziciju, a da su žene genetski predodređene za roditeljstvo. Zbog toga su sve studije koje su rađene uglavnom obavljane nad majkama, dok su očevi ostali u drugom planu. Negde oko sedamdesetih godina ovog veka ispitivanja su se preorijentisala na očeve i njihov značaj u dečjem razvoju.

Autori nove studije kažu da su ispitivanja podeljena u šest kategorija. Prva se odnosi na to kako očinska ljubav utiče na razvoj deteta. Druga pokazuje da je njihova ljubav važna isto koliko i majčina za razvoj detetove ličnosti i da je presudan za modele njegovog ponašanja, kognitivne i akademske sposobnosti i eventualne mentalne disfunkcije. Treća kategorija dokazuje da je odnos sa ocem ključni kod slučajeva delikvencije.

Četvrta kategorija tvrdi da eventualni psihički problemi i sklonost delikvenciji zavise od očinske ljubavi. Peta dokazuje da efekti majčinske ljubavi umnogome zavise od očevih emocija. Poslednja kategorija pokazuje da očinska ljubav drugačije utiče na sinove i na ćeri. Na primer, izgrađivanje samopoštovanja kod kćerki adolescentkinja najviše zavisi od očevih osećaja i psihe i od majčinske podrške, dok samopoštovanje sinova zavisi od očeve podrške i vremena provedenog s majkom.

Novi zaključci bi mogli da motivišu mnoge muškarce da se više angažuju u odgajanju i vaspitavanju dece. U svakom slučaju, deca koju podižu majke i očevi puni ljubavi odrastaju u srećne i sigurne ljude.
Priredila: I. Stojanov