edit:

Svaka religija ovog sveta, manje ili više, opisuje sveprisutnost Boga.

Ne treba biti eksplicitan hrišćanin da prihvatiš činjenicu da je sve oko tebe živo (kao i ti sam) i da neko to savršeno kontroliše, apsolutno nebitno u kom je obliku ili formi.

Ne moraš da veruješ u Boga da bi verovao u ljudsku dobrotu, plemenitost, ljubav i u ostale pozitivne ljudske karakteristike. Eto, čak i u tom slučaju nisi ateista   

mislim na one duhovnije, koji teze zivotu u vrlini, gen. pop. tu ne spada, slazem se

mozda nekome zazvuci idiotski ali mene licno ne zanima sta misle i kako zive ljudi u kojima ja ne vidim duhovnost, samosvesnost, skromnost i pokajanja, samokritiku, empatiju, interesovanje za ono sto nije empirijsko

jednom recju, bas me briga za one koji nisu vrli ili plemeniti i kojima zivot prodje u udisanju vazduha, pisanju, sranju, radu i ishrani

taj moze verovati u petra pana ili u isusa, svejedno mu je, sebi nije od pomoci, kao ni drugima

pa ipak, ti kazes da bi svet bio divno mesto kad bi nesreca zaista doprinosila menjanju svesti i unapredjivala ka vrlini.. ja zelim da mislim da ono sto je globalno lose dolazi od mocnih pojedinaca, ne od nemocne vecine, jer ne mogu da dozvolim sebi da izgubim veru u ljude

Svaka "nesreca" je potencijalna skola zivota - na nama je da je prepoznamo kao takvu i izvucemo iz nje najbolje sto mozemo. Isto tako imamo slobodnu volju da izaberemo koliko zelimo da "nas boli" - odnosno koliko zelimo da naucimo iz date situacije. Kako Zemlja izgleda i da li je to merilo nivoa ucenja - pa mozda jeste a mozda i nije - kako da znamo kako nasa planeta zaista izgleda kao je jedina stvar koju nam serviraju preko vesti smrt, patnja, ratovi i politicari, pomalo zanjino sa par golih sisa ili dupeta. Da li je to zista prava slika planete - sumnjam. Prava slika ove planete je kada naidjes na coveka koji ce ti pomoci cak i kad ne dobija materijalnu nagradu, svaki trenutak tog tipa je trenutak u kome ljubav koju dobijamo pokazuje pravo stanje ove planete, trenutak u kome upoznajemo istinsko JA. Tada vidimo sebe u ocima drugoga i nosimo tog drugog u sopstvenom srcu. Svesnost te veze je svesnost o pravom stanju ove planete. 

То им је ваљда у опису посла. 


Геја хипотеза? 

Не морам јер је хришћански Бог осветољубив, насилан и жељан подаништва бића толико испод себе.

Ko je taj i gde si to pročitao?

Jehova, Biblija.

Pusti čoveka da odgovori 

Ne znam stvarno koji to hrišćanski Bog može da se deklariše tako monstruozno, bezosećajno i surovo, ako je taj isti Bog, po hrišćanstvu (opet Biblija)  žrtvovao rodjenog sina zarad ljudi? Gde ćeš veću žrtvu do žrtve tvoga mesa/duha/učenja?

Po tome ispada da su ipak ljudi stoka a ne bezosećajni Bog koji je krvlju Sina svog, prao ljudske grehe (opet po Bibliji). Nešto tu ne štima 

Aha, ok. Njega cekas za odgovor. Izvini. Necu onda na ovo odgovoriti.

Тај концепт жртвовања сина је најбриљантија идеја времена које је завршено прије 2000 година.   Жртвује он много своје дјеце (нас) свакодневно па нико не добије толики хајп као Џизус Суперстар. Три дана на крсту и добије све алелује до краја свијета.