Da li adolescente treba kažnjavati?

Iako stručnjaci nerado koriste reč „kazna“ kad govore o vaspitavanju adolescenata, i oni su jednoglasni u oceni da roditelj ima pravo da adekvatno reaguje ako dete pogreši ili je neposlušno. Utoliko pre što deca u adolescentskom uzrastu vole da opipavaju roditeljima puls, stalno pomerajući granice.

Adolescentu su potrebni jasni okviri i pravila. Mora da zna da će, ukoliko uradi nešto što nije dozvoljeno, snositi posledice. On se neće ljutiti zbog toga. Naprotiv! Ako su njegove greške i gluposti praćeni opštom ravnodušnošću, pomisliće da roditeljima nije nimalo stalo do njega. To znači da sankcija za adolescenta nije isto što je kazna za malo dete. Pa šta onda treba da uradite? Francuski psihijatar dr Patrik de la Roš pomoći će vam da pronađete pravu meru.

Ne pretite u vetar

Ako ste mu rekli da ćete ga kazniti, onda to morate i da sprovedete u delo. Nema ničeg goreg od roditelja koji stalno preti, a te pretnje nikad ne ispunjava. Ako se tako ponašate, vrlo brzo ćete izgubiti kredibilitet.
Pregovarajte o sankcijama

Pre nego što planete, utvrdite kaznene mere i to, po mogućstvu, zajedno sa detetom. „Šta misliš: šta si zaslužio posle ovoga?“ Roditelji se često iznenade kada vide da je adolescent prilično strog prema sebi! (Primer: Oni su planirali da mu zabrane jedan večernji izlazak, a on će predložiti nedelju dana.) To je dokaz da mu je kazna potrebna da bi se oslobodio osećaja krivice. Ali pazite, kad utvrdite kaznu, pridržavajte se dogovorenog.

Ne kažnjavajte u napadu besa

Adolescenti lako mogu da iznerviraju roditelje svojim glupostima. Tada se ton vrlo lako zaoštri i roditelji su u iskušenju da nasumice odaberu kaznu u naletu gneva. Besmisleno je da mu zapretite ukidanjem džeparca do punoletstva ili zabranom odlaska na letovanje u narednih nekoliko godina... Kad se ohladite, i sami ćete uvideti da ste preterali i, umesto da ga kaznite, želećete da mu se izvinite. Ili ćete iz inata ostati pri neumerenoj kazni, što nikad ne daje željene rezultate. Zato je najbolje da kaznu odmeravate kad ste smireni, u dogovoru sa drugim roditeljem.

Pribegavajte delotvornim kaznama

Pozajmio je od prijatelja vespu i pocepao pantalone, ukrao je CD... Šteta mora da se popravi. Najbolje je da se opredelite za kaznu koja je u interesu cele porodice: neka usisa stan, opere automobil, pokosi travu... Fizički napor će mu dobro doći, a i ostali ukućani će imati koristi od njegovog rada.

Jedna kazna je dovoljna

Ukidanje džeparca, prava na gledanje televizije, izlazaka... Ne preterujte! Bolje je da odaberete jednu ali efikasnu kaznu. Ona treba da bude srazmerna napravljenoj grešci i takva da može da se sprovede u delo.

Kazna da, poniženje ne

Kazna ne sme da se pretvori u poniženje. Nemojte da pričate o njegovim glupostima pred rodbinom, a naročito pred njegovim drugarima. Nipošto nemojte da mu se rugate. To će ga povrediti i takvo ponašanje neće shvatiti kao kaznu. Kazna se uvek odnosi na počinjeno delo, dok je poniženje upereno protiv ličnosti.

Što je bilo, bilo je

Ako je izdržao kaznu, zaboravite na ono što se desilo. Nemojte i posle dva meseca da mu nabijate na nos ono što je uradio („Dobićeš patike iako ih nisi zaslužio s obzirom na to šta si uradio.“) Kazna i postoji zato da se izmiri račun.

CDC/GB

Izvor: Blic

Adolescenti (uzrast 16-19 godina) sebe smatraju za odrasle osobe u socijalnom smislu su jos zavisni od roditelja i ostalih odraslih, pa su na to posebno osetljivi. Roditeljima bi bilo najbolje da potsticu njihovu zelju da budu odrasli, dajuci im status saveznika, a ne iskljucivo podredjenog, pa i kazna treba da bude simbol "Izdaje odraslih". I za odrasle bi trebale da postoje kazne za prekrsaje, npr otac 10 dana bez fudbala na TV zato sto se napio na slavi, da adolescent vidi da i za odrasle ima kazni. I odrasli bi trebalo da pomalo priznaju autoritete iznad njih - sef na poslu, "ma necu da imam posla sa policijom" i slicno, da ne izigravaju pred poodraslim detetom "bogove na zemlji" dok ono uvidja njihove slabosti. Priznati realnost adolescentu "da ti kupim auto posle mature, pa nemam za to para, covece!!" Dobar deo adolescenata sami sebi namecu disciplinu i to roditelji ne smeju zloupotrebljavati, trazeci mnogo vise i zbog odbijanja kaznjavati, pokusati mirnim i otvorenim razgovorom dati savet. Kazna za adolescenta, dakle, treba da stimulise njegov ulazak u svet odraslih, a ne odbacivanje iz tog kruga, da odradjivasnjem kazne potvrdjuje da je "odrastao" "nije vise dete"

Sve ste u pravu!
Verujte mi, imam iskustva.  

 

korisno i smisleno i fer, nema sta
cak se moze lepo primeniti i na neke druge relacije