Da komšiji "crknu" topole

Put do Naupara, na petnaestak kilometara od Kruševca, vodi uz Rasinu kroz topoljake i na divlje uzdignuta naselja. Selo je poznato po srednjovekovnom manastiru Naupare i velikom broju gastarbajtera, ali ga loš glas bije zbog bespravne gradnje, zapuštenih imanja i zagađene Nauparske reke.

- Mislio sam da ću, po povratku sa privremenog rada u Austriji, naići na toplinu zavičaja. Mislio sam da ljude ovde sve manje zanima politika, a da se sve više okreću radu i biznisu. Međutim, prevario sam se. Ne zanima me ničija politika, hoću da se bavim biznisom. Tu je nastao spor između čelnika Mesne kancelarije i mene - priča Mlađan Obradović.

Otac i majka su mu stari i nemoćni za privređivanje, pa je na svojim parcelama, da ih ne bi zahvatio trnjak kao nekoliko ostalih u selu, zasadio mlade topole. Tu bi on uzgajao puževe i od njih imao koristi.
- Parcelu poljoprivrednog zemljišta od oko dvadesetak ari pretvorio sam u šumski posed. To mi je dozvoljeno rešenjem Odeljenja za finansije, planiranje i privredu opštine Kruševac. Uz saradnju sa Šumskom upravom, zasadio sam 650 mladih topola.

Ali čelnici Mesnog odbora, Života Nikolić, koji mi je i ujak, Miodrag Ilić, Radiša Lazarević, Mile Dimitrijević i još nekolicina iz sela, odmah su pozvali inspektora Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu za Rasinski okrug iz Trstenika da interveniše, pod izgovorom kako će ovaj šumski zasad loše da utiče na poljoprivredne kulture i zdravlje ljudi u Nauparu. Traže da se topole počupaju, a parcele vrate u prvobitnu poljoprivrednu namenu - priča Mlađan Obradović.

Istovremeno, selom je proneta priča da topole ispuštaju hemikalije koje štete disajnim organima, iako u Nauparu drugog drveća skoro i da nema osim topola i da svi ovi ljudi, koji traže da se uništi Mlađanov zasad, u svojim dvorištima imaju topole, a pojedinci čak i čitave zasade. Seoska imanja i kuće pored Nauparske reke, zapravo, od poplava čuvaju topole. I Mlađanov zasad je pored Nauparske reke.
- U priču da topole štete zdravlju, ja ne verujem. Bolest se, zapravo, širi sa zaparloženog zemljišta, iz seoskih septičkih jama i otpadnih voda - priča Natalija Ilić.

Ali starica Jela Zdravković je u seoskoj prodavnici najglasnija u tvrdnji da topole u cvatu donose bolest.
- Prošle godine procvetaše topole, a jedno dete se onesvesti, pa je ležalo u bolnici, sad je dobro. Šta ja znam. Ja sam stara, meni topole ne smetaju, ali sam čula da one kad cvetaju ispuštaju neki otrov - priča Jela Zdravković.

Bilo kako bilo, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede za Rasinski okrug je, na predstavku svog inspektora iz Trstenika, donelo rešenje kojim se Mlađanu Obradoviću nalaže da povadi sve topole sa svojih parcela. U rešenju se ne navodi obrazloženje meštana da topole štete zdravlju.

Tako, povuci-potegni, četvorogodišnje Mlađanove topole stigoše do Vrhovnog suda Srbije. Sada ovaj sud treba da odlučuje po rešenju Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Ukoliko se ponovo naloži da se Mlađanove zemljišne parcele vrate u prvobitnu poljoprivrednu kulturu, uslediće žalba Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Jer, Mlađan je podigao šumski zasad da bi u njemu uzgajao puževe i proizvodio zdravu hranu, a to je opet, kaže, lekcija iz poljoprivrede.

- Moje topole ne smetaju nikome. Još su, takoreći, u povoju. Premereno je i ustanovljeno da šumski zasad ne zaklanja ničije imanje. Štaviše, čuvaće selo od poplava. A, pogledajte, duž celog puta i reke na poljoprivrednom zemljištu na divlje je izgrađeno na stotine kuća i postoje brojni zagađivači ekološke sredine. Pa, zar, to niko ne vidi, samo im smeta moj zasad - kaže Mlađan Obradović.
R. Barjaktarević

Svasta, ali me ipak ne iznenadjuje. Ovo je samo jos jedan od dokaza da je glupost neunistiva u svoj svojoj raskosnoj pojavnosti.

Mentalitet. Tesko cemo se mi toga osloboditi.