Dve trećine ljudi koji umru u Srbiji, umiru od bolesti koje bi se mogle sprečiti primarnom prevencijom, pri čemu je bitna promena ponašanja koji je globalni izazov javnog zdravlja, rekao je u sredu ministar zdravlja Tomica Milosavljević na otvaranju simpozijuma povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara u svečanoj sali Starog dvora.

On je istakao da učestalost i težina, kada su u pitanju bolesti srca, krvnih sudova i maligne bolesti može biti smanjena.

Ministar je dodao da "nema zemlje u kojoj promena ponašanja nije važan zadatak na kome godinama rade armije ljudi".

Na simpozujumu je ukazano da je najniža učestalost moždanog udara u Švajcarskoj - oko 1.600 na milion stanovnika, a najviša u Rusiji i Bugarskoj oko 3.000 na milion stanovnika.

Prema rečima stručnjaka, takva razlika u oboljevanju se tumači dobrom, odnosno lošom primarnom prevencijom.

Neurolozi su kazali da se najveći uspeh kod lečenja tih bolesnika može postići trombolitičkom terapijom kojom se postiže izlečenje za oko 40 odsto, a koja se može primeniti samo u prva tri sata bolesti.

Najveći problem u primeni te terapije predstavlja neprepoznavanje njenih simptoma i kasno javljanje lekaru.

Moždani udar je u Srbiji prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima, a stručnjaci procenjuju da godišnje od moždanog udara kod nas umre više od 3.000 ljudi na milion stanovnika.

"Kako stanovništvo u narednih 25 godina bude sve starije u zemljama sa srednjim ili niskim primanjima, doćiće do znatnog povećanja udela smrtnih slučajeva koji su posledica nezaraznih bolesti", piše u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Ta organizacija je, takođe, navela da će 2030. godine rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno imati udeo od oko 30 odsto u broju smrtnih slučajeva u svetu.

Srpski stručnjaci su istakli da posebno zabrinjava činjenica da moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog ili kap, u našoj zemlji pogađa i ljude ispod 45 godina.

Istraživanja su pokazala da pacijenti koji u prva tri sata posle moždanog udara dobiju medicinsku pomoć imaju čak 40 odsto šansi da se oporave, ali većina osoba koje ga dožive ostaju teški invalidi.

Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Takođe, osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik oboljevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socioekonomskih grupa.

Stručnjaci su ukazali da redovno merenje krvnog pritiska pomaže da se na vreme utvrdi da li je visok i da se smanji rizik od opasnih oboljenja kao što je moždani udar.

Izvor: MTS-Mondo