Nekada je zaista teško paziti da se ne prejedete. Ako pred sobom imate zamamne poslastice ili nervozno grickate sve i svašta, i to stalno, ili jednostavno volite više da pojedete, a uz sve to se ne krećete dovoljno, lako se može desiti da na vašem telu počne da se pokazuje višak sala (određena količina sala neophodna je zbog zdravlja, ali višak je jednostavno višak). Međutim, šta ako ne možete da se uzdržite od prejedanja? Ne mislimo na normalnu količinu hrane koju pojedete jer ste gladni, to i treba da pojedete, i to sa zadovoljstvom, nego, šta ako vam se redovno dešava da pojedete previše? Evo kako vam vaša sopstvena čula mogu pomoći da se ne prejedete.

Čulo vida: da, i čulo vida ima uticaja na to koliko ćete pojesti. Ukoliko jedete na dnevnom svetlu, ješćete manje i biraćete lakšu hranu. Pod veštačkim osvetljenjem (na žurkama, na večeri, na različitim slavljima koja se dešavaju uveče ili pod veštačkim osvetljenjem) ješćete više i biraćete težu hranu. Dakle, potrudite se da većina vaših obroka bude na dnevnom svetlu (ne mora da bude na otvorenom, svetlost koja dopire kroz kuhinjski prozor je sasvim dovoljna) i budite pažljivi kad birate šta ćete uveče pojesti.

Čulo sluha: verovali ili ne, ali i vaše čulo sluha ima uticaj na to šta ćete i koliko pojesti. Ako u toku obroka slušate tihu i prijatnu muziku, više ćete uživati u svakom zalogaju, pa ćete i glad brže zadovoljiti. Nasuprot tome, glasna i agresivna muzika (kao na većini žurki, recimo) učiniće vas nervoznijim i gladnijim.

Čulo ukusa: naravno, veoma bitno za hranu. Čulo ukusa treba istrenirati, naviknuti ga na jednostavne namirnice. Naime, ako jedete samo hranu intenzivnog ukusa, čulo ukusa otupi i, nakon što pojedete neku jednostavnu hranu, imate utisak kao da ništa niste pojeli - iako je taj obrok bio sasvim dovoljan da zadovolji potrebe vašeg tela.

Kako istrenirati čulo ukusa? Pažljivim izborom hrane. Umesto prezaslađenih voćnih sokova (koji imaju puno šećera i malo voća), jedite voće ili iscedite ono od kojeg biste želeli da popijete sok. Kad god je moguće, nemojte dodavati so u hranu - namirnice uglavnom imaju sopstvenu so. To naročito važi za ribu i neke vrste povrća.

Čulo mirisa: možete ga upotrebiti da vas unapred zasiti. Ukoliko u obroku koji jedete postoje aromatični začini, pored toga što će jelo biti ukusnije, miris će vas unapred delimično zasititi, pa će vaša potreba za jelom biti manja. Izuzetak od ovog pravila je kad ste izgladneli - tada će vas miris hrane navesti da pojedete više nego što vam je potrebno. Zato nije loša ideja da vam obroci budu česti, a mali.

Čulo dodira: kad govorimo o hrani, u dodir spadaju prsti, usta, jezik i nepca. Onda kada nije nevaspitano to učiniti, nije loša ideja da hranu uzimate prstima. Kada hranu uzimate priborom za jelo, to vas na izvestan način udaljava od namirnica koje konsumirate; kada je uzimate prstima, to vas čini više usredsređenim na sam čin uzimanja hrane, pa tako imate i bolju kontrolu nad tim koliko uzimate. Dobra ideja je i da hranu ne progutate kao izgladneli vuk, nego da je polako i temeljno sažvaćete - pored toga što ćete je tako lakše svariti (dobro varenje takođe doprinosi da vam se ne nataloži višak kilograma), bićete i svesniji koliko ste pojeli i više ćete uživati u svakom zalogaju.

Ukratko: ako jedete previše, nemojte bežati od hrane, jer ćete tako samo želeti da jedete još više. Umesto toga, dopustite svim svojim čulima da uživaju u hrani koju uzimate - tako će vam biti znatno prijatnije, imaćete bolju kontrolu nad tim šta i koliko jedete i jednostavno nećete osećati potrebu da se prejedete. Uživajte!