ČUDO OD ČOVEKA
Dobrica Janković (66) iz Krajkovca kod Merošine, rođen sa rukama do lakata i nogama do kolena, svakodnevno slika, piše i šeta po selu

MEROŠINA - Šezdesetšestogodišnji Dobrica Janković iz sela Krajkovac kraj Merošine pravo je čudo od čoveka. Iako rođen sa teškim telesnim deformitetom, sa rukama do lakata i nogama do kolena, zahvaljujući izuzetnoj snazi volje uspeo je da se izbori sa hendikepom i da vodi normalan život.

Ovaj vitalni starac, bez obzira na to što se kreće zahvaljujući ortopedskim cipelama, ne propušta šetnje po selu i okolini, dok duge zimske dane provodi pišući pesme i slikajući. Njegovi stihovi objavljivani su u lokalnim novinama, a više od 80 slika izlagao je po raznim umetničkim manifestacijama.

- Čovek mora da nauči da živi sa nedostacima. Ja sam prihvatio svoj hendikep i uvek sam nastojao da život organizujem na najbolji mogući način. Imam još tri brata, sestra mi je umrla, i niko od njih nije imao sličan nedostatak. Kad je stariji brat krenuo u osnovnu školu, toliko sam plakao za njim da su mi roditelji dozvolili da ga sledim. Napravio sam specijalne opanke koji su mi omogućili da se lepo krećem, išao sam svuda, čak sam i stoku čuvao - priča Dobrica za Kurir.

Vrlo rano je zavoleo knjigu pa je postao redovan posetilac merošinske biblioteke. Čitajući pesnike, naročito Lorku, odlučio je da se i sam okuša u poeziji. Danas Dobrica sa ponosom pokazuje nekoliko svezaka pesama koje je svojeručno napisao, iako nema šake. Naučio je da drži olovku i da piše savršenim rukopisom.

Zidovi njegove sobe prekriveni su slikama urađenim različitim tehnikama, na kojima su prikazani njegovi roditelji, priroda, pa i on sam.
- Uradio sam autoportret gledajući se u ogledalo. Mnogo volim da slikam, omiljena su mi ova platna na kojima je cveće. Imao sam mnogo više slika, ali su odnete na izložbe, pa mi nisu ni vraćene - vajka se Dobrica.

Sam je napravio i neke stvari kako bi sebi olakšao svakodnevni život: lupu pomoću koje pali cigaretu, baterijsku lampu sa specijalnim držačem prilagođenim njegovim rukama. Dobrica, osim ortopedskih cipela, nikada nije želeo da prihvati nikakvu protezu. Kako kaže, bila bi mu višak, jer se navikao da radi sve što i oni koji su rođeni sa normalnim udovima.

Penzija samo 5.000 dinara

Dobrica Janković od države dobija samo 5.000 dinara na ime nadoknade za tuđu negu i pomoć. Kako kažu njegovi srodnici, do devedesetih godina dobijao je pristojnu svotu kao novčanu nadoknadu, ali mu je ovaj prihod ukinut bez obrazloženja.

Sam se kupa i oblači

Dobrica živi u kući svog bratanca Saše Jankovića, koji za njega kaže da, i pored fizičkih nedostatka i već poodmaklih godina, nerado prihvata pomoć drugih.
- Sve sam radi, oblači se i kupa. Vrlo rado ide u šetnju po selu, samo se plaši grmljavine, tada ne izlazi. Zdrav je kao dren, u životu je samo jednom bio kod zubara - kaže Saša. Njegov sin desetogodišnji Jovan naročito voli Dobricu. Deda mu pomaže u pisanju domaćih zadataka, a zahvaljujući njemu, Jovan uvek ima najlepše radove iz likovnog.

(D. K.)

Izvor: Kurir