Čudo drevne Aleksandrije   

Prvi automat za novac na svetu kreirao je Heron, a upotrebljavao se u egipatskim hramovima. Ubacivanjem novčića u automat dobijala se sveta voda za ritualno umivanje pre molitve.

Jedno od najvećih čuda drevnog grada Aleksandrije bio je prvi automat za novac na svetu. Njega je smislio Heron, grčki fizičar i matematičar i izvanredni pronalazač, rođen u tom gradu, čija je strast prema automatima bila neprevaziđena. Kao što je kreirao parnu mašinu, Heron je dizajnirao mehanička lutkarska pozorišta, vatrogasnu mašinu, vodomer, uljanu lampu koja sama skraćuje fitilj, novu vrstu šprica, instrument za posmatranje sličan današnjem teodolitu, mehaničke ptice za pevanje, fontanu pokretanu snagom sunca, orgulje na vodu i na vetar i tako dalje.

Automat za novac, kao i mnoga ostala čuda, bio je dizajniran za hramove. Ideja je bila da vernik ubaci bronzani novčić od pet drahmi u odgovarajući prorez a da zauzvrat dobije malu količinu vode za ritualno umivanje i pranje ruku koje se zahtevalo pre ulaska u hram. Mašina se na kraju dana praznila i sveštenici su skupljali novac baš kao što se i danas radi u nekim katoličkim crkvama gde ljudi ubacuju novčiće u električne sveće koje se zatim automatski pale. Drevni automat je radio tako što je novčić padao na malu kašiku koja se nalazila na jednom kraju dobro izbalansirane poluge. Njegova težina je podizala drugi kraj poluge koji je otvarao slavinu kroz koju bi potekla sveta vodica. Kada bi se kašika spustila, novčić bi skliznuo sa nje i taj deo poluge se dizao, dok bi se drugi spuštao i zatvarao slavinu, odnosno dotok vode.

Heronov izum je možda inspirisan jednom novinom na zabavama koju je smislio Filon, helenski inženjer i taktičar koji je napisao veliko delo "Sistem mehanike". Bio je to sud sa ugrađenim specijalnim efektom, koji je goste služio vodom za pranje ruku. Iznad grlića za vodu nalazila se izrezbarena ruka koja je dizala kuglu od kamena plovušca. Kada bi gost uzeo kuglu da istrlja ruke pre večere, izrezbarena ruka je nestajala u napravi a iz grlića je poticala voda. Posle nekog vremena, voda je prestajala da teče a ruka se pojavljivala sa svežim komadom plovušca, spremnim za sledećeg gosta. Nažalost, Filon ne daje detaljan opis rada tog mehaničkog čuda, ali se ono sigurno oslanjalo na principe slične onima iz Heronovog automata za novac.