Misterija - Isparilo osam tona zlata

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije nekako je „isparilo“ oko osam tona zlata bivše SFRJ, koje je našoj zemlji pripalo posle sporazuma o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama.

 Prema tom sporazumu, Srbiji je trebalo da pripadne 17,48 tona ( 38 odsto) od ukupno 46 tona čistog zlata koje je bilo smešteno u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu. Naša zemlja, prema podacima iz NBS-a, ima svega 9,9 tona. U izveštaju o sukcesiji nema detalja o podeli zlata bivšim jugoslovenskim republikama, a među nadležnima od kojih smo pokušali da saznamo šta se desilo sa ostatkom vlada prava zavera ćutanja.

Jedini podatak koji može da se izvuče iz NBS-a je da su ukupne devizne rezerve Srbije 9,5 milijardi evra, a da je od toga samo 2,5 odsto u zlatu. Dakle, sadašnja vrednost srpskog zlata je 237,5 miliona evra, pa bi, prema trenutnoj ceni od 917 dolara za uncu, trebalo da Srbija trenutno ima oko 9,9 tona zlata, znatno manje od 17,48 tona.
Interesovanje domaće javnosti za sudbinu zlata bivše SFRJ podgrejali su kriza na svetskom finansijskom tržištu i konstantno poskupljenje, kao i nestašica zlata koja se već oseća u nekim evropskim zemljama. Međutim, u nadležnim institucijama u Srbiji zlato je tabu tema, pogotovo u Narodnoj banci Srbije.
- O tome da li je i koliko zlata ostalo nepodeljeno i da li nešto nedostaje ne možemo ništa da kažemo - kažu u NBS-u, uz napomenu da su i imena banaka u kojima se zlato čuva državna tajna i da o njima brine Savet NBS-a.


Neupućeni su i u Ministarstvu finansija, gde su zbunjeni pitanjima i ne znaju da li sa tim imaju veze.
- Nije da nećemo da pričamo, već nemamo šta da kažemo na tu temu - ponovili su nekoliko puta u kabinetu pomoćnika ministra za imovinsko-pravne poslove Marije Karadžić.
Ni Gašo Knežević, koji je bio srpski predstavnik u međudržavnom komisiji za sukcesiju, ne želi da govori o tome. Kaže da nije upućen u podelu zlata.
- Ja sam se bavio imovinom i sličnim stvarima, a ne podelom zlata i stvarno ne znam šta je sa tim bilo - kaže Knežević.
Razgovor je odbio i profesor prava Dobrosav Mitrović, šef jugoslovenskog tima za sukcesiju, za koga Knežević kaže da zna sve o zlatu.
Bivši direktor Beogradske banke i bankar Slobodana Miloševića Borka Vučić kaže da ni ona ne zna koliko je bilo i koliko sada zlata ima NBS i odvraća nas od daljih pokušaja jer „te informacije ima samo NBS, a novinarima ih sigurno neće dati“.
- Niko nije uspeo to da sazna. To je najstroža tajna Narodne banke. Ni ja ne bih smela da kažem, da znam - kaže Vučićeva.
 

Kod nas nema zlatne groznice
Finansijska kriza je u Nemačkoj izazvala ogromno povećanje potražnje za zlatom. Vodeća nemačka kompanija za trgovinu plemenitim metalima „Pro Aurum“ saopštila je da ne prima nove porudžbine jer je zatrpana pozivima interesenata, a poluge od 100, 250 i 500 grama su već razgrabljene. Domaći zlatari tvrde da prodaja zlata nije povećana, ali da postoji verovatnoća da će se broj građana koji prodaju zlato smanjiti.
 

Devizne rezerve mogu da presuše
 Niko ne veruje da će se finansijski potresi u svetu dramatično odraziti na Srbiju i da će pritisak na devizni kurs nastaviti da raste, ali ako ovakvo stanje potraje do proleća, sa sadašnjim deviznim rezervama NBS-a od 9,5 milijardi evra, i mi bismo mogli imati problem.

Centralna banka je samo od početka meseca u četiri navrata na međubankarskom tržištu prodala ukupno 83 miliona evra, kako bi sprečila veće dnevne oscilacije deviznog kursa.
Iako veruje da će se kriza uskoro stabilizovati, Saša Đogović sa Instituta za istraživanja tržišta napominje da su devizne rezerve ograničene.
- Rokovi za odbranu dinar mere se mesecima - ocenio je Đogović. On napominje da će zbog krize u svetu priliv stranih direktnih investicija u Srbiji biti manji, što će otežati „peglanje“ spoljnotrgovinskog deficita.
Da su prilivi iz inostranstva ključni za odbranu kursa, smatra i Goran Nikolić, saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije. On ocenjuje da, ako kojim slučajem globalna kriza eskalira i zbog toga zaduživanje u inostranstvu bude otežano, nećemo moći da držimo postojeći nivo kursa.
- Najveći rizik Srbije nije sigurnost bankarskog sektora, već šta će biti sa nama u smislu pokrivanja tekućeg platnog bilansa i spoljnotrgovinskog deficita - napominje Nikolić. Ako zbog toga budemo imali problem, država će, prema njegovoj oceni, morati da smanji potrošnju ili povećavanjem cena ili obaranjem dinara, kako bi se smanjio uvoz.
Sličnog mišljenja je i Pavle Petrović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. On napominje da se dosad manjak u spoljnoj trgovini pokrivao od privatizacije i zaduživanja banaka i preduzeća u inostranstvu, ali bi zbog krize ti izvori bi mogli da presuše.
 

Rezerve u septembru povećane
Devizne rezerve NBS-a su u septembru povećane za 192 miliona evra i iznosile su 9,69 milijardi evra, saopštila je juče centralna banka. Porastu deviznih rezervi izraženim u evrima značajno su doprineli pad vrednosti evra prema dolaru i rast tržišne vrednosti stranih hartija od vrednosti.
 

 
Dok zamajavaju narod part..ups,ovaj-patriotizmom zlato ode