Verovatno već sve znate o tradiciji kakanosti igara zasnovanih na filmovima – a pogotovo kada se radi o akcionim igrama iz trećeg lica inspirisanih akcionim filmovima koje se istovremeno razvijaju i za konzole i za PC i puštaju na tržište manje više istovremeno kada i film stigne u američke bioskope. Mislite da takvih ima malo? Biće ih sve više, ne brinite. Ali, red je da svakoj igri damo fer šansu. A možda i među vama ima onih koji toliko vole Ženu-mačku (malo verovatno) ili su fanovi nove crne boginje Hollywooda, glumice Hale Berry (mnogo verovatnije) pa žele da poseduju sve što ima pečat njihove ljubimice. Ovaj tekst će primarno biti usmeren da te zabludele mlade duše pokuša da otrgne iz kandži grozomorne komercijalizacije koja je lišena koncepta kvaliteta.

Dakle, Catwoman. EA se i ovaj put drži oprobane formule: popularna licenca (bar bi trebalo da bude), malo 3D grafičke privlačnosti, ista stara akciona igrivost iz trećeg lica i - rezultat su koferi para. OK, oko licence nema puno šta da se priča: igrači su u ulozi Catwomen, koja svoj superherojski život započinje kada mlada pripravnica Patience Phillips bude bačena kroz prozor od strane svoje zle šefice jer je provalila planove koji ne smehu biti provaljeni. U sve to se meša čudnovata egipatska maca – i superherojka je rođena, spremna da proskakuće, izakrobatiše i uzvere se kroz sedam velikih nivoa (tačnije, okolina) izdeljenih na manje nivoe. Ako ste gledali film znate sve o priči, a i ako ga niste gledali neće biti nikakvih iznenađenja. Izgled igre je ono čime su tvorci pokušali da privuku igrače, i bili su na ivici da im to i uspe – ali, Catwomen i dalje ostaje samo pristojno grafičko iskustvo, bez ikakvih sjajnih uzleta. Okoline su uglavnom na isti fazon: ili se radi o tamnim urbanim eksterijerima ili o tamnim urbanim enterijerima. Osvetljenje je atmosferično, a specijalni grafički efekti na nivou čestica i "cvetanja" – ukratko, ništa novo. Glavni adut igre su modeli likova, tačnije model same Mačkice koji je veoma dobro animiran, fluidan i životan. Pored nje, modeli ostalih likova u igri deluju prosečno – ali surova istina je da ni ona ni drugi modeli likova nemaju baš veliki broj poligona za današanje standarde, a ni teksture nisu baš bogzna kako detaljne. Dakle, samo animacija vadi stvar iznad proseka.

Tvorci igre su rešili da u igri u kojoj je u glavnoj ulozi graciozna krovopentraljka fokus igrivosti treba da bude na skakutanju, što bi značilo da je Catwomen prevashodno 3D platformska igra u kojoj vam veći deo vremena odlazi na stizanje do visokih i teško dostupnih mesta u cilju prolaska nivoa, što je tek ponekad razbijeno pokojim protivnikom (kojega ćete uglavnom veoma lako eliminisati). Maca može da se vere uz glatke površine i da koristi svoj bič kao što Tarzan koristi lijane. Nivoi su osimšljeni funkcionalno – veoma brzo ćete morati da koristite sve Macine sposobnosti kao i svo svoje platformsko iskustvo da biste napredovali po prilično dobro osmišljenim krecijama dizajnera nivoa. No, pre toga ćete morati da posegnete duboko u sebe i upotrebite sav svoj Zen da ne biste polomili tastaturu o monitor i zavrljačili CD sa igrom čak do Atine…

Jer, dok sve to interesantno i raznoliko lomatanje po dobro dizajniranim nivoima zvuči fino u teoriji, u praksi postoji ogroman problem izvedbe. Glavni razlog tome je kamera koja je, u očiglednoj želji tvoraca da postignu "filmski" efekat dramatičnosti akcije, fiksirana u nemogućim uglovima koji čine orijentaciju idiotski teškom. Pored toga, kontrole su isključivo vezane za tastaturu, iako bi miš veoma olakšao stvar (recimo, kada bi služio za kontrolu kamere) što je posledica razvijanja igre paralelno i za konzole – isto kao i nedostatak opcije za više igrača.

Iako su najave za Catwomen obećavale bogatstvo borbe, napadi koje Maca može da izvede su prilično prosti i nema ih baš mnogo. Iako je moguće izvesti neke malo ekstravagantnije, baletskije i ekstremnije stvari (kao što je izbacivanje protivnika sa ekrana) i ovde je kamera aktivan protivnik normalnom igranju. Jedan fin detalj su junakinjina ekstra-oštra čula (vizuelni trag koji za sobom ostavljaju zlotvori itd.) koja efektivno imaju ulogu da igrače za nos povuku tamo kuda bi trebalo da idu.

Iako je Halle lično pozajmila glas virtuelnoj verziji svoga filmskog lika, scenaristi su u ovom slučaju nekako uspeli da budu još gori od onih koji su se pozabavili filmom. Srećom te su dijalozi retki.

Ali ovakve igre na žalost nisu. Iako i dalje verujemo da bi igre zasnovane na hit-filmovima mogle da budu dobre, kada je filmski uzor loš teško da igra koja bi taj film trebalo da promoviše može biti kvalitetna.



@ki.com

Mogao si sve da opises u zadnja dva pasusa, sve ostalo je suvisno...

Stvarno
Nema sta raspavljati.Idioti zele zaraditi na losem filmu.

Nikad nisam gotivio Catwoman, a sada josh manje...

Film i nije toliko los, za igru ne znam...

ma koji je film los sa halle berry?