Zašto su tate nezamenljive?

Ne dovodeći u pitanje krucijalnu ulogu majki i nimalo ne potcenjujući herojstvo žena koje same podižu svoju decu, stručnjaci uvek naglašavaju da većina mališana ipak čezne da ima oba roditelja.

Odnosno, da ne postoji nikakva zamena za prisustvo oca. Američke studije pokazuju da je rizik od maloletničke delinkvencije, zloupotrebe alkohola i droga, seksualnog zlostavljanja, rane trudnoće i napuštanja škole šest puta veći kod dece čiji biološki očevi nisu deo njihovog života. "Kada pravog oca nema na vidiku, mala deca to mogu da dožive kao lično odbacivanje, i steknu utisak da s njima nešto nije u redu", konstatuje Randal Flaneri, dečji psiholog iz Instituta bihevioralne medicine u Sent Luisu.

"Čak i ako je porodica kompletna, važnije je da tata provodi dosta vremena s detetom nego da radi do kasno da bi mu obezbedio luksuzniji život. Luksuz nije ono što je deci zbilja potrebno i za čim ona najviše žude", dodaje Flaneri. Prema njegovim rečima, očev angažman postaje naročito značajan u tinejdžerskom dobu. Dečaci se tada obično nalaze na ivici gubitka kontrole, ali kada intervenišu tate, oni se brzo primire.

Očevi su očito bolji od majki u postavljanju ograničenja dečacima koji su dospeli u tinejdžerske godine. Ali, izgleda da je njihovo prisustvo još bitnije za razvoj i ponašanje devojčica u ovom osetljivom uzrastu. Kod devojčica su šanse da posle puberteta padnu u depresiju dva puta veće nego kod dečaka. NJihove promene raspoloženja su često povezane sa otuđenošću od oca. One bi volele da im upravo taj roditelj pruži poneku informaciju o svetu muškaraca, i ako je on odsutan, osećaju se uskraćenim.

Osim toga, zna se da je kvalitet odnosa između tinejdžerki i njihovih očeva predskazivač kvaliteta ljubavnih veza koje će one ostvariti kao mlade žene.

Ipak, kada je reč o devojčicama koje rastu bez oca, najviše iznenađuje otkriće do koga je došao Amerikanac Brus Elis. Obavljajući obimna istraživanja, ovaj psiholog je utvrdio da one fizički sazrevaju brže od svojih vršnjakinja, da ranije ulaze u pubertet, i uglavnom rano ostaju u drugom stanju.

Elis pretpostavlja da je rani pubertet neka vrsta odgovora na konflikte i stresove koji se javljaju u porodicama razvedenih žena ili da je rezultat prisustva nekog drugog muškarca u kući, u slučaju da su se one ponovo udale.

"Telo može da detektuje blizinu muške osobe koja nije rođak i moguće je da zbog toga dolazi do bržeg seksualnog sazrevanja. Čini se da ono nastupa utoliko ranije ukoliko očuh ili neki drugi "stranac" duže živi u istom domaćinstvu", kaže Elis. On navodi da prisutnost biološkog oca odlaže pubertet i to na duži rok ako je njegova veza sa ćerkom dublja.

Dakle, očevo učešće u vaspitanju ženske dece pomaže da ona budu pošteđena ne samo preuranjene trudnoće već i drugih nevolja koje nastaju zbog vremenske neusklađenosti seksualnog i emotivnog sazrevanja.

Glas javnosti \ Prevela S. Prokić