Piše: Slobodan Vučetić
Crno-beli bilans 2006.

Kraj godine je uobičajena prilika za sumiranje i ocenu rezultata i stanja u državi i društvu uopšte. Te ocene izriču, svako iz svog ugla, političari, analitičari, statističari, međunarodne organizacije i, najzad, građani. Najviše se razlikuju ocene vlasti i prosečnog građanina. Kao da se radi o dve različite države.

Ako godinu koja je na izmaku, procenjujemo sa stanovišta važnih događaja za državu i društvo, onda se može reći da je ona u tom pogledu bila vrlo bogata. Nažalost, dominirali su, i dalje ostali nerešeni, izuzetno teški problemi koji su nasleđeni iz vremena bivšeg režima, pre svih status Kosova, saradnja sa Hagom, siromaštvo ogromne većine građana.

Najznačajniji politički događaj u 2006. godini bio je raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore, tačnije posledice koje je izazvao. Direktna politička i međunarodno-pravna posledica istupanja Crne Gore iz državne zajednice SCG bilo je ponovno sticanje državne nezavisnosti Srbije. Međutim, u Srbiji, pre svega od strane Vlade i Skupštine i relevantnih političkih stranaka, raspad SCG ocenjen je krajnje negativno, a ponovno sticanje državne nezavisnosti obeleženo je više na komemorativan, nego na svečan način, koji dolikuje takvom događaju. O tome najrečitije govori činjenica da još uvek nisu uspostavljeni diplomatski odnosi sa Crnom Gorom. Zato su obnova i razvoj svestranih odnosa sa Crnom Gorom jedan je od političkih prioriteta Srbije u 2007. godini.

Jedna od pozitivnih, iako ne sasvim direktnih posledica državnog osamostaljenja Srbije bilo je donošenje novog, prvog ustava nezavisne Srbije posle 1903. godine. Mada je početkom godine izgledalo da je sporazum među parlamentarnim strankama daleko, na opšte iznenađenje Predlog ustava u Skupštini je 30. IX 2006. godine usvojen brzometno, uz potpuni stranački konsenzus (242 od 250 poslanika) i odmah zakazan i uspešno sproveden ustavni referendum 28. i 29. oktobra. Nema sumnje da je do iznenadnog ubrzanja ustavnog procesa i parlamentarnog konsenzusa o ustavnoj preambuli o neotuđivosti Kosova, prvenstveno došlo zbog najave međunarodne zajednice da će do kraja godine biti doneta odluka o njegovom konačnom statusu. Što se samog Ustava tiče, osim što je njime obeležen početak nove i pune državnosti Srbije i izvršena jedna obaveza prema EU, najveća mu je vrednost u tome što je, u skladu sa Evropskom konvencijom, celovitije i potpunije definisao ljudska i manjinska prava i slobode. Uz to, on simbolički označava diskontinuitet sa vremenom i političkom praksom pre 2006. godine.

Kosovsko pitanje, o kome su otpočeli međunarodni pregovori u februaru 2006. godine neprekidno je bilo predmet političke pažnje domaće i međunarodne javnosti. Ali, bez rezultata u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Ako ništa drugo, bar je prvi put došlo do jedinstvenog političkog stava svih parlamentarnih stranaka, kako prilikom izglasavanja Rezolucije u Skupštini o Kosovu tako i prilikom utvrđivanja predloga novog ustava. Sve to, međutim, uključujući i ustavnu preambulu o neotuđivosti Kosova, pa i celokupno međunarodno pravo koje je na strani Srbije, verovatno neće biti dovoljno da se kosovsko pitanje reši povoljno po Srbiju. Jedina nada Srbije je najavljeni veto Rusije u Savetu bezbednosti u slučaju da bude predložena nezavisnost Kosova. Mada je najava ruskog veta inspirisana unutrašnjim političkim razlozima Rusije (Čečenija i sl.), nema sumnje da će se zbog usaglašavanja stavova, pre svega SAD i Rusije, za izvesno vreme odložiti utvrđivanje konačnog statusa Kosova, sa izgledima da se nađe kompromisno rešenje.

Sledeća višegodišnja politička mora, koje se Srbija ni ove godine nije rešila, jeste saradnja sa Haškim tribunalom. U toku 2006. godine i, pored usvajanja akcionog plana Vlade Srbije, došlo je do potpunog zastoja u toj saradnji, pre svega kad je reč o izručenju generala Mladića. Odnosi sa Hagom ove godine bili su najviše u znaku smrti Miloševića i dugog Šešeljevog štrajka glađu. Srbija je za to već primerno kažnjena tako što je u aprilu 2006. EU obustavila pregovore o sporazumu o pridruživanju i asocijaciji, koji je trebalo da bude zaključen do kraja ove godine. A onda je, kao predizborna utešna nagrada, namenjena proevropskim demokratskim partijama, iz Evrope i SAD Srbiji upućeno nekoliko ohrabrujućih poruka i gestova. To je, pre svega, odlaganje rešenja konačnog statusa Kosova do okončanja izbora i obećanje da će pregovori o pridruživanju EU biti nastavljeni posle izbora, s tim da sporazum ne može biti potpisan pre izručenja Mladića. Zatim je Srbiji upućen poziv da pristupi sporazumu o „Partnerstvu za mir“, koji je u decembru i potpisan. Takođe je otpočeo proces liberalizacije viznog režima, potpisan je regionalni trgovinski sporazum CEFTA.

Na makroekonomskom planu, u 2006. godini postignuti su značajni rezultati u oblasti reforme ekonomskog i pravnog sistema, rasta društvenog proizvoda i deviznih rezervi, izvoza, stranih ulaganja, stabilnosti dinara i smanjenja inflacije. Međutim, životni standard ogromne većine građana nije vidno povećan, a nezaposlenost je i dalje ogromna. U isto vreme, „novokomponovani“ bogataši su postali još bogatiji.

Veoma je ohrabrujuće to što je u toku 2006. godine pokrenut niz krivičnih istraga i sudskih procesa protiv velikog broja lica za organizovani kriminal (stečajna, putna, saobraćajna, carinska i naftna mafija, Karić itd). Mada je to „vrh ledenog brega“ koji je prožeo celo društvo, ohrabruje širok front borbe protiv kriminala i korupcije.

Najzad, kraj 2006. godine u znaku je veoma duge i skupe predizborne kampanje koja će se preneti i na januar 2007. godine. Nažalost, u novu godinu će se preneti i najsloženiji nerešeni društveni i državni problemi. Njihovo uspešno rešavanje uslovljeno je pobedom demokratskih, reformskih snaga. To bi, objektivno, bio najlepši novogodišnji poklon za Srbiju i njenu evropsku budućnost.

Izvor: Blic

  Neznam sto bi na ovo jos...
  Pod dojmom sam ce se mnogo toga bit konkretizirano u slijedecoj godini.
  Kosovo, Hag, nastavak pregovora...
  Visi gospodarski rast i u 2007

 Kako poslovni ljudi vide pozitivne i negativne procese i uslove poslovanja u 2006.
Godina koju nisu pojeli skakavci

U protekloj godini u srpskoj ekonomiji bilo je više pozitivnih nego negativnih dešavanja, ocena je ekonomske rubrike „Blica“, ali i većine poslovnih ljudi sa kojima smo razgovarali. S druge strane, istraživanja pokazuju da više od polovine stanovništva kao najveće probleme izdvaja nezaposlenost i nizak standard.

Dobrobit od stranih ulaganja i ekonomske poteze koji znače približavanje Srbije EU većina građana i sagovornika „Blica“ doživljava kao pozitivne. Među pozitivnim „iznenađenjima“ na prvom mestu je stopa inflacije koja će posle više od 20 godina po prvi put biti jednocifrena na godišnjem nivou. Iako je za to, reći će zlobnici, više zaslužan pad cena nafte nego srpska vlada.

Među iznenađenjima koja tek treba da pokažu svoje pozitivne strane na prvom mestu su kupovina „Telekoma Srpske“ od strane „Telekoma Srbija“ (po mnogima dato je previše para za malo tržište) i najavljeno spajanje trgovinskih lanaca „Delte“ i hrvatskog „Agrokora“ (po mnogima to neće ići tako lako).

Što se tiče loših stvari, one su, nažalost, i dalje loše, a neke čak i gore nego prethodnih godina. Od platnog deficita, preko nesmanjene korupcije, pa do predizbornog hvalisanja koje, ako se nacionalni investicioni plan otme kontroli, može rezultirati još većim rastom javne potrošnje.

I konačno, u Novu godinu ulazimo sa jakim dinarom a da mnogim građanima, a anketa pokazuje ni mnogim biznismenima, nije sasvim jasno da li je to dobro ili nije. I uprkos uveravanju rukovodstva centralne banke, prisutan je strah da će dinar biti jak samo do izbora. Evo šta o ovoj i drugim dilemama misli srpska poslovna elita.
Miloš Kržić, generalni direktor kompanije „Verano motors“


Preoštre mere NBS

Privredna situacija tokom protekle godine daje povoda za optimizam. Privatizacija je nastavljena u punom zamahu, a prodajom „Mobtela“ stvoreni su uslovi za razvoj telekomunikacionog tržišta i unapređenje usluga.

I automobilska industrija beleži stalan rast proteklih godina. Tržište novih vozila iz uvoza se neprekidno razvija, pa i kriterijumi koje u poslu treba zadovoljiti postaju sve viši. Najveći izazov za nas koji smo već duže vreme prisutni na tržištu je ulazak novih konkurenata na tržište, koji koriste agresivnu politiku cena kako bi obezbedili što veći udeo na tržištu.

Pored svih ovih povoljnosti, uvek postoje i okolnosti koje taj rast usporavaju. Banke i lizing kuće su uslovljene pooštrenim merama Narodne banke zbog kojih ne dozvoljavaju da visina rate za kredit pređe 33 odsto ličnog dohotka naših kupaca. To, naravno, direktno koči našu prodaju. S druge strane, tržište polovnih vozila iz uvoza se procenjuje na jednu milijardu evra, što ugrožava nas uvoznike novih automobila.

Rade Pribićevoć, direktor za korporativne i regulatorne poslove „Danube Foods Group“
Dobro je što je dinar stabilan

Na listu onoga što je na ekonomskom planu bilo dobro u 2006. stavio bih nizak nivo inflacije i stabilan kurs dinara uprkos svim primedbama na račun veštački precenjene domaće valute. Potom sniženje kamatnih stopa kao posledica velike konkurencije u okviru bankarskog sektora i prvi put najavljen budžetski suficit, bez obzira na izvore tog viška, koji su posledica vanrednih prihoda iz privatizacije, a ne privredne delatnosti. Na listu pozitivnog stavio bih još i kvalitetnu snabdevenost tržišta i potpisivanje CEFTA sporazuma.

S druge strane, spoljnotrgovinski deficit, gde pokrivenost uvoza izvozom iznosi svega 30 odsto, najveći je strukturni problem naše ekonomije. Problem je i izostanak ozbiljnijih grinfild investicija bez kojih nema razvoja i smanjenja nezaposlenosti. Visok nivo korupcije i nedovoljno brzo prilagođavanje pravnog sistema takođe su obeležili 2006. godinu.

Franz Weiler, predstavnik „Uniqe“ za Srbiju
Za liberalizaciju reosiguranja

Poslovna 2006. godina nije donela tako izuzetno povećanje premija kao prethodna godina, ali je došlo do niza kvalitativnih poboljšanja. Narodna banka Srbije znatno doprinosi jačanju i konsolidaciji srpskog tržišta osiguranja, a poslednjih meseci je, pre svega u oblastima solventnosti i ulaganja, učinjen značajan napredak. Na taj način se ublažava nepoverenje pojedinih slojeva društva prema sektoru finansijskih usluga i stvaraju se uslovi za stabilno tržište u segmentu osiguranja. Neophodno je, međutim, dalje usaglašavanje zakonskih propisa o reosiguranju sa propisima EU. Prioriteti su liberalizacija reosiguranja, dalje usavršavanje sistema prodaje, poboljšanje školovanja aktuara i zaštita potrošača.

Vojislav Đorđević, vlasnik kompanije „Si&Si“
CEFTA test za EU

Godinu koja je za nama obeležilo je više pozitivnih nego negativnih tendencija. Izdvojio bih kao pozitivnu tendenciju ka otvaranju granica za slobodan protok robe i kapitala uz rad. U tom kontekstu značajno je pristupanje CEFTA kao svojevrstan test spremnosti za pristup i EU. Tome ide u prilog i tendencija ukrupnjavanja regionalnih trgovinskih lanaca, koju vidim i kao pozitivnu i kao negativnu. Pozitivna sa aspekta regionalnih mogućnosti za plasman proizvoda, a manje afirmativna iz ugla posmatranja na nacionalnom nivou, zbog prenaglašene uloge pojedinih trgovinskih lanaca i u tom kontekstu zavisnosti u plasmanu proizvoda. Negativna tendencija je i naglo smanjenje vrednosti evra u odnosu na dinar, što je umanjilo cenovnu konkurentnost naših proizvoda na stranim tržištima.

Slobodan Vučićević, direktor „Droga Kolinske“ za istočnu Evropu
Šta će biti kad evro bude realan

Primećuje se poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji - tržište i uslovi su sve transparentniji, bankarski sistem sve bolje funkcioniše, a i konkurencija se povećava. Ohrabrujući je nastavak regionalne saradnje, kao i relativno smanjenje trgovinskog deficita koji je ipak i dalje neprihvatljivo velik. Naravno, najbolja stvar koja nam se desila ove godine je potpisivanje CEFTA.

U 2006. godini u Srbiji je bilo blizu tri milijarde evra neto direktnih stranih ulaganja, što je duplo više nego prošle godine. Sve su to pozitivni efekti otvaranja našeg tržišta, ali u poređenju sa iskustvom ostalih zemalja u tranziciji, to je još nedovoljno. NIP je hrabar i ambiciozan projekat i verujem da će, uz dobru kontrolu upravljanja sredstvima, pozitivno uticati na razvoj srpske privrede.

Inflacija od šest odsto je bila pod kontrolom tokom 2006. godine, što je pokazalo dobre efekte na našu privredu, ali ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti kada se pređe na realan kurs evra.

Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“
Po kredite u Zagreb i Bugarsku

Pozitivno je to što je u našoj ekonomiji PDV konačno razdvojio one koji rade legalno i one koji švercuju. Kao pozitivan doživljavam i ulazak Srbije u „Partnerstvo za mir“, mislim da je to značajan korak ka EU. Tim pre što je Srbija jedno od najatraktivnijih tržišta u regionu.

Mislim da je loše to što je Narodna banka toliko stegla lokalne banke koje bi morale imati znatno fleksibilniju kreditnu politiku. Neophodna je liberalizacija bankarskog sektora, a to će pokazati i pristupanje CEFTA. Tržište će pripasti onima koji su u poziciji da uzimaju kredite po povoljnijim uslovima, sa godišnjom kamatom od tri do četiri odsto. Ili ćemo na tom planu poboljšati konkurentnost ili će naše firme otići u banke u Zagrebu ili u Bugarskoj i tamo uzeti kredite.

Oliver Regl, direktor „Rajfajzen banke“
2007. još oštrija konkurencija

Godinu na izmaku u bankarskom sektoru obeležilo je dalje intenziviranje konkurencije na domaćem tržištu, a u normativnom smislu novi Zakon o bankama i restriktivnija monetarna politika. Restriktivna monetarna politika je rezultirala obaranjem inflacije, ali i učinila rad banaka komplikovanijim.

U 2006. godini je započet trend smanjenja broja banaka, i taj trend će biti nastavljen i u 2007. godini. Konkurencija banaka nadmašuje kapacitet domaćeg bankarskog tržišta i zbog toga će tržišna utakmica i u narednom periodu biti veoma oštra.

Stavros Joanu, predsednik izvršnog odbora „Eurobank EFG Štedionice“
Beograd je grad budućnosti

Srbija je po mnogim pokazateljima zemlja sa najvišim tržišnim rastom u regionu centralne i jugoistočne Evrope i ove godine je rangirana kao druga u regionu po prilivu stranih investicija, iza Rumunije. Uprkos čvrstoj fiskalnoj i monetarnoj politici, taj rast bi trebalo da se nastavi istim tempom i u narednom periodu. Zakonski propisi i postupak legalizacije moraju biti dodatno unapređeni kako bi strani investitori bili ohrabreni da ulažu u Srbiju.

Usvajanje nacionalnog investicionog plana je veoma značajno za zemlju, jer će razvoj infrastrukture zasigurno uticati na porast direktnih stranih investicija, što indirektno doprinosi razvoju lokalne zajednice. Beograd je grad budućnosti jugoistočne Evrope, jer ima perspektivu da, kao i cela Srbija, postane dominantan finansijsko-privredni centar u regionu.

Ali napredak treba da se oseti u celoj Srbiji, a ne samo u Beogradu i Novom Sadu.

    Eugenio Sidoli, predsednik Američke privredne komore
    Srbija lider u regionu

    Srbija je tokom 2006. godine učinila važan napredak u podsticanju ekonomskog rasta kroz privlačenje značajnih stranih direktnih investicija i primenu reformi koje su izmenile poslovnu klimu u zemlji. Sa procenjenim ekonomskim rastom od 6,5 odsto i investicijama od preko četiri milijarde dolara, Srbija se smatra liderom u regionu.

    Dalje, sa ulaskom Srbije u „Partnerstvo za mir“ učinjen je najvažniji korak u procesima evroatlanskih integracija i poslat značajan politički signal stranim investitorima.

    U tom smislu postoji još nekoliko prepreka. Dobijanje dozvola i komunalni priključci i dalje predstavljaju značajan problem. Takođe, sprovođenje usvojenih zakona, naročito u delu koji se odnosi na osnivanje i funkcionisanje regulatornih institucija, ostaje izazov.

    Važan je i završetak procesa privatizacije velikih preduzeća kao što su NIS i EPS. I na kraju, privatni sektor i dalje ima ograničen pristup procesu izrade zakona i uticaju na konačna rešenja. Sa preko 170 kompanija članica, koje su zajednički investirale preko pet milijardi dolara, Američka privredna komora neprekidno radi na uspostavljanju i jačanju tog dijaloga.

    Ivana Veselinović, direktorka „Delta M“
    Neznanje ljudi koji vode poljoprivredu

    Pozitivno

    1.Spajanje „Delte“ i „Agrokora“. Na taj način stvoriće se moćna kompanija sa više od 3,5 milijardi evra prometa u 2007. godini. To je velika šansa za našu prehrambenu industriju, jer će se kroz zajednički lanac maloprodaje plasirati roba na teritoriji Hrvatske i drugih zemalja.

    2.Potpisana je CEFTA, što nam omogućava brži i lakši pristup tržištu od 30 miliona stanovnika. Srpska privreda ima šansu, jer je konkurentija od drugih zemalja u regionu.

    3.„Siti banka“ je došla u Beograd.

    4.Srpske klanice dobile su dozvolu za izvoz junećeg mesa u zemlje EU.

    5.Usvojen je Zakon o investicionim fondovima. „Delta“ ima nameru da formiranjem jednog takvog investicionog fonda omogući građanima da investiraju svoj kapital i tako ostvare dodatnu dobit.

    Negativno

    1.Nismo uspeli da kupimo značajniji paket akcija slovenačkog „Merkatora“ i ostvarimo uticaj na upravljanje ovim preduzećem zbog netržišnog ponašanja vlasti u Sloveniji. Srpske vlasti, nažalost, nisu uspele da obezbede reciprocitet u tretmanu stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje regiona.

    2.Izuzetno restriktivna monetarna politika, koja je kroz povećanje obaveznih rezervi banaka uticala na rast kamata. Ovakva situacija nama otežava poslovanje i investiranje.

    3.Veliko neznanje pojedinaca zaduženih za strategiju razvoja poljoprivrede Srbije. Favorizuju se mala gazdinstva iako sitni paori sa 50 ili 100 hektara zemlje ne mogu da budu nosioci razvoja. Poljoprivredu napred mogu da vuku samo veliki kombinati, sposobni da donesu nove investicije, znanja i tehnologije. Sitni proizvođači mogu da učestvuju u tom razvoju, ali ne mogu da budu njegovi nosioci.

Danijela Nišavić - Branislav Krivokapić

Izvor: Blic

Anea samo siris dezinformacije ovde po forumima.I obradujes tracerajske novine.Nije narod glup sve propada to dobro oseca na svojoj kozi

Blic tracerska novina?! ...    Bravo!...   

---

 Šta su pokazala istraživanja o političkoj 2006. godini

U Briselu ključ za Srbiju

Piše: Prof. dr Srbobran Branković, direktor „Medium Gallupa“

Cilj nam je u ovom tekstu da se podsetimo kako je izgledala 2006. godina u srpskoj politici, osim što je, kao i svih ranijih 20, bila istorijska i prelomna.

Počnimo sa nekoliko podataka koji ilustruju opštu atmosferu u društvu. Skoro 60 odsto punoletnih žitelja Srbije su, kad sve uzmu u obzir, sebe smatrali srećnim tokom 2006, a ako se izdvoje samo oni koji su se smatrali veoma srećnim, onda je to svaki deseti građanin naše zemlje. Ali nije zanemarljiv ni broj onih drugih: trećina se nije osećala srećnim, a šest odsto se smatralo nesrećnim.

U proseku, samo osam odsto je svoju materijalnu situaciju iz meseca u mesec tokom 2006. ocenjivalo kao dobru, 38 odsto kao podnošljivu, 42 kao lošu, a 11 odsto kao nepodnošljivu. Dakle, svaki drugi žitelj Srbije smatrao je svoju materijalnu situaciju ili lošom ili neizdržljivom.

Slalom na grafikonu

Prošlogodišnju analizu političkog opredeljenja započeo sam konstatacijom da dolazi do nove i jake radikalizacije biračkog tela i grafikonom na kome se kao razjapljena čeljust uočavala šupljina između rastuće krivulje SRS i padajućeg trenda demokrata.

Takav slalom vidljiv je i na grafikonu za 2006: nisu izostali vrtoglavi uzleti, ali ni padovi radikala. Na to je izgleda najviše uticalo nekoliko krupnih događaja. Prvi se desio 11. marta i izazvao je kratak ali snažan potres. Bila je to Miloševićeva smrt. Na grafikonu kretanja stranačkih rejtinga jasno se u martu vidi skok SPS-a, ali i istovremeni pad SRS. To znači da se, kao i mnogo puta ranije, rast jedne od ove dve partije hranio prelivanjem bratskih glasova.

Drugi značajan događaj bio je početak pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, 12. aprila. Radikali su ostali na skromnom martovskom rezultatu, ali se vladine stranke, kao ni DS nisu od toga ovajdile verovatno zato što se svom silinom odvijao treći važan događaj - kampanja za referendum u Crnoj Gori - i što je on imao suprotan učinak od prethodnog.

Maj je obeležio prekid pregovora zbog nesaradnje s Hagom, kao i ishod crnogorskog referenduma i oštre rasprave o tome na domaćoj sceni. Radikali su eksplodirali - bila je to udžbenička situacija za porast radikalizma: prekrajanje granica, produbljavanje nesporazuma sa Zapadom, oštar politički sukob u zemlji. Pravilo je: što jači pritisak spolja, što dublji politički konflikt u zemlji, što gora materijalna situacija - to bolji rejting radikala. Jednom rečju, što gore to bolje.

Faktor zapada

Ali već u julu dolazi do nagoveštaja da bi pregovori mogli biti nastavljeni ako bi se general smilovao da se do 1. oktobra odazove sudskom pozivu, ili ako bi bio sačinjen akcioni plan za njegovo privođenje pravdi. Petnaestogodišnja istraživanja pokazuju da je Zapad jedan od faktora na koji je naše javno mnjenje najosetljivije. Tačnije, samo je taj faktor bio u stanju da pravi ovako nagle obrte u rejtinzima stranaka.

Taj julski nagoveštaj otopljavanja odnosa sa Briselom doveo je do značajnog pada podrške SRS i do rasta stranaka Vladine koalicije i DS. Na radikalski pad verovatno su uticali i žalosni događaji oko Ivane Dulić-Marković: neke njihove umerenije pristalice su verovatno u tome videle povratak ove partije šešeljevskom obrascu političkog delovanja.

Tokom septembra postignut je, za naše prilike neuobičajen konsenzus parlamentarnih stranaka o tekstu ustava i raspisivanju referenduma. U skladu sa već pomenutim pravilom, atmosfera kompromisa i saradnje loše se odrazila na rejting SRS - ova stranka je nastavila da pada, DSS je stagnirao, a DS je nastavio rast.
(Pro)birači

Šta će odrediti ishod izbora 21. januara? Sudeći po dosadašnjim pokazateljima političkog raspoloženja birača, skupštinska većina stranaka evroreformske orijentacije ne bi trebalo da dođe u pitanje. Radikalsko-socijalistički blok, dakle, teško da može prirediti neko iznenađenje.

Iznenađenja su, međutim, i te kako moguća u drugom bloku. Njihov izvor je u mnogo većoj izbirljivosti proreformski i proevropski opredeljenih birača. S jedne strane, ponuda u ovom skupu stranaka mnogo je šarenija: od demokratskih radikala, tehnokratskih pragmatika, preko stranke iz koje su svi ponikli i koja se iz sve snage trudi da pokaže da je još uvek matična stranka, do narodnjaka-domaćina. S druge strane, ovi birači su i inače mnogo kritičniji u izboru onoga kome će dati svoj glas.

U jednom nedavnom istraživanju ispitanicima su ponuđene dve suprotne tvrdnje. Prva je glasila: „Što se mene tiče, predizborne kampanje su nepotrebne: ja o političkim pitanjima, strankama i njihovim vođama imam čvrst stav i gotovo nikad ga ne menjam, čak i ako oni čine nešto što se protivi mojim stavovima o njima“. Druga je tvrdnja: „O političarima i strankama sudim na osnovu njihovih postupaka i, pre nego što odlučim za koga ću glasati, pažljivo odmeravam ono što u međuizbornom periodu i u predizbornoj kampanji o njima vidim i čujem“.

Nešto više od polovine biračkog tela se potpuno ili pretežno slaže sa prvom tvrdnjom - dakle, imaju čvrst sud o strankama.

U grupi onih koji se potpuno slažu s ovom tvrdnjom - ukupno 23 odsto biračkog tela - najviše je apstinenata, 46 odsto, pa potom radikala 23 odsto, dok su evroreformske stranke mnogo manje zastupljene. Zato je veći procenat njihovih birača u grupi veoma probirljivih.

Odluka u finišu

Tačno polovina biračkog tela spada u kategoriju onih koji ne glasaju ali razmišljaju o nekoj stranci ili glasaju za neku stranku ali razmišljaju bar još o jednoj. Četvrtina biračkog tela pored svog osnovnog izbora razmišlja samo još o jednoj stranci, 14 odsto još o dve, sedam odsto još o tri i tri odsto čak o četiri partije kao o svom mogućem izboru. Tek se iz ovoga vidi koliko je grupa evroreformskih birača izbirljiva. Dve trećine radikala ne razmišljaju o drugim strankama, ali zato toliki deo pristalica DS, G17 i koalicije oko LDP razmišlja bar još o jednoj stranci.

Dve trećine apstinenata ne razmatraju nijednu mogućnost za glasanje, ali zato jedna trećina razmišlja bar o jednoj stranci. Elem, izbirljivost ovog dela biračkog tela i otvorenost jednog dela apstinenata za mogućnost da ipak glasa za neku stranku učiniće izbore neizvesnim. Zato se i u rejtinzima ovih stranaka javljaju prilične i naizgled teško objašnjive oscilacije.

Preostali deo kampanje evroreformskih stranaka biće stoga presudan: ko više ubedi birače u superiornost svog političkog projekta, taj će biti faktički pobednik izbora. Formalni pobednik će svakako biti radikali.

Izvor: Blic

 Slazem se da je bilo vise pozitivnog.
Tek kad se zavrsi privatizacija videce se sta smo uradili.
Ako raste proizvodnja i izvoz, znaci ne propadamo.
Za one koji ne rade ili malo primaju sigurno nista ne izgleda bolje.
Ko nema ni posla ni novca, a ni bogatu tetku, nek nauci neki zanat(ili posao) koji mu se svidja, uz rad, i izvucice se vremenom iz krize. Od cekanja nema vajde.
Bar jos neku godinu bice ovako.