Evo ja da pocnem.

Poslanici ojadili skupštinsku blagajnu

Poslanik Dragoslav Milković (SRS) iz Trgovišta je za 11 meseci ove godine podigao skoro 4.300.000 dinara ili 49.454 evra sa skupštinske blagajne. Dovoljno za kupovinu stana, ali i za prvo mesto na listi „skupštinskih milionera“.

Naime, prema podacima o poslanicima koji su najviše para dobili za službeni put, troškove prevoza sopstvenim autom i za prenoćište kada je reč o sednicama za period od 1. januara do 30. novembra 2005. Milković je podigao 2.076.970 dinara na ime putnih troškova i bar još 2.200.000 dinara na ime poslaničke plate. Prosečna poslanička plata sa paušalima iznosi oko 100.000 dinara, odnosno predstavnici građana u Skupštini Srbije godišnje zarade oko 2.200.000 dinara. Tako je i stigao do iznosa koji je jednak zbiru 234 prosečne plate u Srbiji koja je u oktobru iznosila 18.345 dinara.

Odmah za njim, po naplaćenim putnim troškovima slede još dvojica kolega iz SRS - Nenad Mitrović iz Bujanovca i Dragutin Perić koji su sa blagajne podigli tek možda 100.000 dinara manje, što znači da su i oni blizu sume od oko četiri miliona dinara.

Socijalista Zvonimir Stević iz Gračanice je četvrti na listi onih čiji iznosi koje su podigli sa blagajne. On je podigao nešto manje od dva miliona na ime putnih troškova, te i on ulazi u krug poslanika koji su podigli preko četiri miliona dinara.

Kada je reč o dnevnicama za službeni put u zemlji, ubedljivo vode Tomislav Kitanović, Vojislav Mihailović, Radovan Teodorović i Radojle Bukvić (svi iz SDPO) od kojih je svaki dobio oko 250.000 dinara za dnevnice za rad na terenu. Interesantno je i da se neki poslanici pojavljuju i kao korisnici smeštaja kada su sednice, ali naplaćuju i prevoz sopstvenim kolima. Tako je Stević za 11 meseci uzeo 1.928.000 dinara za putne troškove, ali i 51.472 dinara za smeštaj. Sličan slučaj je i sa njegovim kolegom iz SRS Ljubomirom Kragovićem koji je peti na listi onih koji idu sopstvenim autom na sednice Skupštine sa 1.718.199 dinara, a opet prvi na listi kada je reč o naknadama za prenoćište u beogradskim hotelima za šta je dobio 172.688. To ga čini petim najplaćenijim poslanikom u Skupštini Srbije u generalnom plasmanu. Skupštinska procedura inače predviđa da poslanici za zasedanja za koja su uzeli naknade za smeštaj ne mogu da naplate i putne troškove koji se nadoknađuju sa 12 dinara po kilometru. Naravno, uzimamo u obzir mogućnost da su navedeni poslanici mogli određenim danima da dolaze kolima i da se vraćaju po okončanju sednice, a da su opet u nekim drugim slučajevima uzimali naknade za smeštaj kada nisu dolazili automobilima.

Samo me zanima ima li kazna za tako nesto, da li ce vratiti pare koje su uzeli od naroda preko poreza i dokle ce ovaj narod samo da sleze ramenima dok kradu milione???

Poslanik G17+ Dragan Petrovic iz Vranja na lazne putne troskove za 11 meseci uzeo skoro milion dinara.

Nestalo više od 10 miliona evra od prodaje preduzeća po Srbiji
Šta zna Dinkić šta su milioni!
Kako je izjavio Mlađan Dinkić, ministar finansija, u Fondu za restituciju 2004. godine bilo 42 miliona evra, a izveštaj Evropske komisije za SCG pokazao da u Fondu ima isto novca iako je, u međuvremenu, samo do marta ove godine, prema zvaničnim podacima, prodato još 375 preduzeća. Fond je trebalo da bude bogatiji za oko 10,6 miliona evra

BEOGRAD - Gde su nestali milioni evra iz Fonda za restituciju u Srbiji!? Da li ih je država negde preusmerila, nezakonito ili nenamenski potrošila, krpila njime budžetske rupe!? Jedna od mogućnosti jeste da novac od 2004. godine, kada je vlada premijera Koštunice preuzela vlast, nije više ni uplaćivan u ovaj fond, čime je povređen Zakon o privatizaciji. U izveštaju Evropske komisije za Srbiju i Crnu Goru, u Fondu za restituciju u Srbiji, iz koga bi trebalo da se jednoga dana obeštete stari vlasnici imovine oduzete po osnovu propisa komunističkog zakonodavstva posle 1945. godine, prikupljeno je 42 miliona evra.

To ne bi bilo ništa neobično da je ovo izveštaj o prikupljenim sredstvima do marta 2004. godine, kada je u Fondu, prema izjavama zvaničnika, bila potpuno ista suma. Mlađan Dinkić, ministar finansija Srbije, izjavio je u intervju za novosadski Dnevnik još 11. marta 2004. godine da je 3. marta, prilikom primopredaje vlasti, u Fondu za restituciju bilo 42 miliona evra. Ovaj podatak poklapa se sa izjavom Dinkićevog prethodnika na funkciji ministra finansija Božidara Đelića, koji je istog meseca izjavio magazinu Ekonomist da je u Fondu za restituciju ostalo 32,5 miliona evra i 12,5 miliona dolara.
   
     

Labus kaže da pitamo Dinkića

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, izjavio je juče da je na zvaničan zahtev upućen Miroljubu Labusu, potpredsedniku Vlade Srbije, stigao odgovor da se za pitanja o Fondu za restituciju Mreža obrati ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
- Obratili smo se i Dinkiću i čekamo zvaničan odgovor o tome gde su sredstva iz fonda, s obzirom na to da je u izveštaju Evropske komisije za SCG od 9. novembra 2005. godine u njemu i dalje samo 42 miliona evra - rekao je Antić.
     
     
     
   

Na sajtu Ministarstva privrede Srbije može se pročitati da je od marta 2004. do marta 2005. godine tenderima i aukcijama prodato 375 preduzeća i ostvaren budžetski prihod od 212,274 miliona evra. Zakonom o privatizaciji je predviđeno da se pet odsto prihoda dobijenih privatizacijom daje u ovaj fond. Prema jednostavnoj računici, Fond za restituciju je od marta 2004, do marta 2005. godine trebalo da bude bogatiji za oko 10,6 miliona evra. Ali, privatizacija je nastavljena, a bliži se i kraj 2005. godine, tako da je suma koja nedostaje verovatno još mnogo veća.

Suma od 42 miliona evra svedoči o tome koliko je vlast neozbiljno shvatila problem vraćanja imovine jer ova suma predstavlja cenu dve solidnije lokacije, odnosno placa u Beogradu. U Mreži za restituciju u Srbiji sumnjaju da li fond uopšte postoji i da li se pet odsto, propisan zakonom, uopšte daje gde treba.

Nikola Tanurdžić, predstavnik Udruženja za vraćanje nacionalizovane imovine u Vojvodini i predstavnik Mreže za restituciju, izjavio je za Glas da novac koji se, prema zvaničnim podacima, nalazi u Fondu nije dovoljan da bi se obeštetili stari vlasnici i da on predstavlja siću u odnosu na ono što potražuju stari vlasnici.

- Iako je reč o nedovoljnim sredstvima, građani moraju da znaju šta je s tim novcem. Samo cementara u Beočinu prodata je svojevremeno za 120 miliona maraka, kao jedno od boljih preduzeća u zemlji, a u Fond se na ime onih pet odsto za restitucioni fond slilo svega nekoliko miliona maraka. Neke šećerane prodate su u bescenje za oko tri evra po fabrici, pa je u Fond "stiglo" ne više od devedeset dinara. Samo Đorđe Dunđerski imao je 3.000 hektara najbolje zemlje u Vojvodini.

Ako se uzme da je njena cena danas od 1.000 do 4.000 evra po hektaru, a u EU najlošije obradive površine koštaju 20.000 evra po hektaru, što pokazuje zašto moćni privatnici kupuju zemljište koje će sutra, kada uđemo u Evropu, vredeti mnogo, mnogo više... i do 100.000 evra po hektaru. Nekada se smatralo da su zemljoposednici državni neprijatelji sa 3.000 hektara, koliki je bio najveći posed, a sada su oni koji imaju 20.000 hektara ugledni građani. To pokazuje kako se država odnosi prema starim vlasnicima i koliko je malo novca u Fondu. Oni kupuju vreme i zato ne donose zakon o restituciji, dok sve ne rasprodaju - rekao je Tanurdžić.

Kako nas na računima potkradaju oni koje smo birali

Poslanici četiri puta obišli kuglu

Poslanik Nemanja Šarović iz Vranja, koji je za 11 meseci sa skupštinske blagajne podigao 1.639.088 dinara na ime putnih troškova, zapravo živi u Beogradu, pa nije ni bilo razloga da mu se plaća dolazak na sednice parlamenta.

Naime, prema podacima do kojih je došao, Šarović je odbornik Srpske radikalne stranke u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu.

Na sajtu ove opštine (www.starigrad.co.yu) može se naći da je Šarović odbornik radikala u ovoj opštini, a na zvaničnom sajtu Skupštine Srbije i potvrda da je reč o pravniku iz Beograda. Međutim, izveštaj računovodstva Skupštine Srbije koji je dostavljen „Blicu“ tvrdi suprotno. Ovaj dokument pokazuje da je on iz Vranja i da je podigao oko 19.000 evra na ime putnih troškova, odnosno da je za 11 meseci prešao oko 150.000 kilometara, putujući navodno iz Vranja na sednice i vrćajajući se isti dan.

Po Zakonu o lokalnoj samoupravi (član 7), ako neko ima prebivalište u Vranju ne može da se kandiduje za odbornika na Starom gradu jer na toj opštini nije prijavljen. Sa druge strane, ako jeste iz Beograda, onda ne može kao poslanik iz Vranja da podigne 19.000 evra na ime putnih troškova. Sa pomenutim poslanikom juče nismo uspeli da kontaktiramo, ali je interesantno da na zvaničnom sajtu SRS postoji podatak da je Šarović predsednik Opštinskog odbora Stari grad, kao i da je istovremeno zadužen i za OO SRS u Vranju.

Ko laže?

Ko laže i ko je ovde odgovoran?

Na pitanje da li postoji mogućnost da poslanik zloupotrebi skupštinsku kasu, šef poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić juče je odgovorio:

- Pitajte poslanika SRS Nemanju Šarovića.

Kada je reč o ostalim poslanicima koji su podigli milionske naknade za putne troškove, reč je o pravim svetskim putnicima koji su poništili sve zakone fizike, i logike, a ponajpre moralne norme.

Naime, za korišćenje sopstvenih automobila Skupština poslanicima plaća 11,2 dinara po pređenom kilometru, u šta je uračunata i amortizacija vozila.

Po toj računici, poslanici koji su u proseku uzeli po dva miliona dinara sa skupštinske blagajne za 11 meseci prevalili su oko 180.000 kilometara. Obim polutara je oko 40.000 kilometara, što će reći da su zarad narodnog interesa ti požrtvovani ljudi obišli Zemlju četiri i po puta. Sve da bi narodu i Srbiji bilo bolje, a njima kako bude.

Valja znati da profesionalni vozač „Laste“ godišnje prevali tek 90.000 kilometara.

Poslanik SRS Dragoslav Milković juče nije želeo da komentariše navode „Blica“ da je uzeo dva miliona dinara za nadoknadu putnih troškova. Njegove kolege su ga branile rečima „bežite, dođite za jedno šest sati, vidite da je čovek potresen“.

Upućeni kažu da se do Trgovišta, gde je Milković prijavljen, stiže za nekih šest sati, što znači da mu svakog dana na vožnju bez ikakvog odmora otpada 12 sati. Ako provede u skupštinskoj sali prosečnih pet-šest sati, to je 17 sati. To znači da mu ostaje samo sedam sati za sve drugo - porodicu, spavanje, a tek ako je magla ili kakav zastoj... Da se ne foliramo, to je nemoguće.

Mihailović nije putovao

Ponašanje pojedinih poslanika je bezobrazluk koji ne služi na čast ni njima, ni Skupštini, ni narodu koji ih je birao.

Potpredsednik parlamenta Vojislav Mihailović ocenio je da je neko namerno selektivno izvlačio određene poslanike i da su objavljeni podaci „neviđena laž“.

- Nisam imao nijedno službeno putovanje naplaćeno u Skupštini, tako da se zaista stvara kriva slika koja nekome odgovara i mislim da se sprema prljava igra za naredne izbore - rekao je Mihailović novinarima u Skupštini Srbije. On je rekao da živi u Beogradu i da je „verovatno neko za celih godinu i po dana obične dnevnice od 1.200 dinara zbrojio u tu sumu“. U zvaničnom dokumentu koji je „Blic“ dobio u Skupštini Srbije navedeno je da je Mihailović na ime dnevnica za put po Srbiji ukupno podigao 254.593 dinara.

Istovremeno, sekretar parlamenta Marko Danilović juče nije želeo da daje izjavu, ali je u prolazu novinarima rekao da su podaci „Blica“ tačni.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Zvonimir Stević iz Gračanice izjavio je juče da su mu u skupštinskim službama tokom godine isplatili 1.928.000 dinara, i da je reč o zvaničnim podacima.

- Možda sam i više prešao, jer sam ja i partijski funkcioner i deo tih sredstava izdvajam i za partiju na terenu - objasnio je Stević i upitao da li bi možda trebalo ukinuti mandate za 176 poslanika iz unutrašnjosti i formirati skupštinu od poslanika iz Beograda i okoline. Ali Stević nam nije rekao zašto bi poreski obveznici finansirali bilo čije partijske aktivnosti, pa i njegove.

- Možda je to rešenje, da napravimo jedan beogradski pašaluk - rekao je Stević. On je optužio novinare da „objavljuju vesti po zadatku pojedinih nevladinih organizacija i da su za to debelo plaćeni“.

Poslanici odobravaju pljačku

Nadležne službe Skupštini Srbije, po svemu sudeći, neće se pozabaviti ozbiljnim istraživanjem kako je poslanik mogao da pređe 180.000 kilometara za godinu dana i da za to podigne dva miliona dinara koje izdvajaju građani Srbije. Umesto toga, poslanici se „zalažu za pooštravanje kontrole trošenja para“, ali između redova, kada se kamere ugase, gotovo da podržavaju kolege „milionere“ i kažu da „ne možete zameriti nekome što koristi zakonske mogućnosti, makar one omogućavale i podizanje milionskih iznosa sa skupštinske blagajne“.

Šef radikala u parlamentu Tomislav Nikolić pravdao je juče svog poslanika Nemanju Šarovića rečima da „Šarović želi da živi u Vranju, da tamo ima iznajmljeni stan i da bar tri puta nedeljno boravi u tom gradu“.

Za tog poslanika smo prekjuče naveli da je je, prema podacima do kojih je došao „Blic“, za 11 meseci sa skupštinske blagajne podigao 1.639.088 dinara na ime troškova za putovanje iz Vranja, a zapravo živi u Beogradu. Na primedbu da je Šarović takođe i odbornik SRS u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu, Nikolić je rekao da „pretpostavlja da će Šarović da se ženi u Vranju, a da je izabran za odbornika zato što je u to vreme bio prijavljen u Beogradu i ispunjavao je uslove za izbor“. Samo da građanima još ne ispostavi račun i za svadbu. Ostaje nejasno kako je na zvaničnom sajtu Skupštine Srbije kao prebivalište Šarovića naveden Beograd, a u izveštaju Skupštine Srbije dotični radikal je Vranjanac.

Nikolić objašnjava da „Šarović stiže da obavlja sve poslove i u lokalnoj i u republičkoj skupštini“, i ocenio da je Šarović naplaćivao troškove samo onda kada je boravio u Vranju. Problem je u tome što se troškovi ne naplaćuju kada on boravi u Vranju, nego kada iz Vranja u Beograd dolazi na sednice Skupštine Srbije. Ako je iz Vranja.

Na kraju će ispasti da bi javnost trebalo da je zahvalna Šaroviću.

Uostalom, neka čitaoci procene da li je moralno uzeti novac za kilometre koji nisu pređeni, da li je logično uzeti od naroda troškove za navodno pređenih 180.000 kilometara koliko je prešao njegov kolega Dragoslav Milković. Nije teško uočiti da su pojedini poslanici od naplate troškova napravili unosan biznis sa sigurnim prilivom, bez straha od poreznika i zahteva tržišta. Ispuniš formulare, i eto para. Neki su ispunjavali slične formulare i za dnevnice, subotom i nedeljom i kad nije bilo nikakvih sastanka. Bruka!

Portparol CeSID-a Marko Blagojević za naš list kaže da Zakon o lokalnoj samoupravi ne isključuje mogućnost da neko promeni prebivalište, ali da neko ko je savestan i dobronameran ne bi koristio takvu rupu u zakonu.

Izveštaj o putnim i smeštajnim troškovima poslanika koji je objavljen u medijima, a po kome su pojedini poslanici podigli i po nekoliko miliona dinara u prvih 11 meseci ove godine, izazvao je različite reakcije poslanika, ali niko nije demantovao iznose.

Za korišćenje sopstvenih automobila Skupština poslanicima plaća 11,2 dinara po pređenom kilometru, u šta je uračunata i amortizacija vozila. Prema toj računici, poslanici koji su u proseku uzeli po dva miliona dinara sa skupštinske blagajne za 11 meseci prevalili su oko 180.000 kilometara. Isto tako, za naplatu troškova nije potrebno podneti nikakav račun, već se samo uzima u obzir utvrđena kilometraža. Poštenje poslanika se podrazumeva.

Poslaniče Šaroviću, vrati pare!

Poslanik SRS Nemanja Šarović koji je za 11 meseci podigao 1.639.088 dinara ili oko 19.000 evra na ime putnih troškova morao bi da vrati novac državi jer nije iz Vranja.

Prema saznanjima „Blica“, on u Vranje dolazi uglavnom vikendom kao koordinator SRS za Pčinjski okrug, a na toj poziciji ga odmenjuje i savezni poslanik Slaviša Topalović.

- Ko god tvrdi da Nemanja Šarović putuje svakodnevno iz Vranja za Beograd i nazad, taj laže. Za mesec dana on dođe u Vranje manje puta nego što je prstiju na jednoj ruci - tvrde za „Blic“ u OO Srpske radikalne stranke u Vranju Šarovićevi partijski saborci.

Pristali su da govore za „Blic“, insistirajući na anonimnosti jer smatraju da je Šarović, osim što je oštetio državnu kasu, naneo štete i SRS. Priča oko Šarovića i njegovog angažmana u Vranju počela je pre oko godinu i po. A svela se na dolaske u Vranje samo petkom predveče, i to na nekoliko sati.

- Šarović je došao u Vranje na funkciju koordinatora stranke u Pčinjskom okrugu i vodio je sastanke. Dolazio je u početku subotom. Ostajao je taj dan i odmah se vraćao u Beograd. Retko kada je ostajao duže. Desilo se za ovih godinu i po dana, i to u junu ove godine, da je tokom jednog meseca sastavio u Vranju zaredom dva-tri dana - kaže izvor „Blica“.

On dodaje da Šarović uopšte i nije Vranjanac, te da nema razloga da se iz Beograda vraća u Vranje.

Stranački kolega Šarovića kaže da je tačno da je u Vranju iznajmljen stan za potrebe stranke i dodaje da ne može ni da tvrdi ni da negira da li je stan i dalje iznajmljen, ali je siguran da je renata plaćana oko 100 evra.

- Van pameti je da se svakodnevno putuje na relaciji Vranje-Beograd i nazad. To normalan čovek ne može da izdrži. I ostali poslanici iz drugih stranaka, koliko nam je poznato, putuju ponedeljkom i vrate se četvrtkom ili petkom kući. Šarović ima vozača i, eto, dođe na jedno popodne ili čak i celo veče. Ali, odmah se vraća - zaključuje „Blicov“ sagovornik iz SRS.

Valja još znati da je Nemanja Šarović odbornik u beogradskoj SO Stari grad, a kandidat za odbornika se bira od stanovnika te opštine.

Šef radikala u Skupštini Srbije Tomislav Nikolić pokušavao je da Šarovića odbrani tvrdnjom i da će se ovaj poslanik možda ženiti u Vranju. Međutim, naš sagovornik navodi da Šarović nema devojku iz Vranja, već da je u nekoliko navrata dolazio sa devojkom koja je iz Beograda.

Inače, poslanici podižu novac za putne troškove na blagajni Skupštine tako što kažu odakle su i da su došli svojim vozilom. Nikakav drugi dokaz o putu im ne treba. Tako se i desilo da su pojedinci na ime troškova podigli i po dva miliona dinara, ili preračunato u kilometre da su prešli po 180.000 kilometara za 11 meseci.

A nadležni javni tužilac neće pokrenuti bilo kakvu istragu ako nema prijave, tvrdi advokat Slobodan Beljanski, inače i član Republičkog odbora za sukob interesa.

- Ukoliko bi se cela stvar istražila, moguće je da se utvrdi da li je bilo neke zloupotrebe položaja ili falsifikovanja troškova i za to bi moglo i krivično da se odgovara. Mada ovakvi podaci pobuđuju čuđenje i sumnju, ukoliko niko ne podnese krivičnu prijavu, tužilac tako nešto neće pokrenuti po službenoj dužnosti jer nema više dokaza da su računi preuveličavani - zaključuje on.

Zato, očigledno, jedino preostaje da ponovimo zahtev sa početka teksta: Šaroviću, vrati pare građana Srbije!

sramota,kako se kradu citavi fondovi,iz kojih je deo potrazivanja,onih kojima je oduzeta imovina,ali i zivoti predaka,koji,stvarno cenu nemaju,mogla,delimicno da se nadoknadi i da se na taj nacin,nama i nasim precima,poshumno,vrate,dostojanstvo i identitet,koji su silom oduzeti. Sramno da se u ovo doba,citav deo,jednog naroda,pravno,ali i u stvarnom zivotu i dalje,diskriminise i vodi kao neprijatelj ostatka naroda. Sa tim se ovde radja,zivi i ocigledno,umire. Marko J. Zdravkovic

Trebalo bi organizovati masovnu donaciju "Dinar za poslanicku klupu". Svaki stanovnik Srbije da donira poslanike, da bar znamo na sta su nam pare otisle, bez da moraju iznova i iznova da nas kradu i pljackaju. Posto im nije dovoljna poslanicka plata i sve povlastice koje sobom nosi ovo radno mesto, red je da im olaksamo situaciju da ne bi morali da dizu pare iz blagajne i opravdavaju ih nekakvim lazima i putnim troskovima.

Plašim se - i opet bi uzimali!