АП: Црна Гора на раскрсници између Запада и Русије


Будућа чланица НАТО-а Црна Гора, чија су четири војна авиона на продају, а два оперативна ратна брода ретко напуштају матичну луку, тешко да је импресивна војна сила, оценила је агенција "Асошијетед прес".

Црна Гора са 2.000 војника, стиснута између високих планина и Јадранског мора, тешко да би могла да унапреди одбрану Запада у било каквој конфронтацији са Русијом.

Упркос величини и мањку војне снаге, Црна Гора је у напетој ситуацији због надметања Запада и Москве за утицај на Балкану, а исход би могао да одреди правац целог региона Балкана – ка ЕУ, НАТО-у и интеграцији са Западом или ка Русији, наводи АП.

"Јасно је да су тензије између Истока и Запада оставиле последице на политичку и безбедносну ситуацију на Западном Балкану", рекао је бивши премијер Црне Горе Мило Ђукановић у недавном интервјуу за агенцију АП.

Бивши црногорски премијер Мило Ђукановић позвао је ЕУ да заустави "деструктивни" утицај Русије на Балкану, укључујући кампању дезинформацијама, након наводног покушаја државног удара на дан избора у Црној Гори.

Црногорско тужилаштво је оптужило Русију и оперативце њене тајне службе за покушај државног удара, 16. октобра прошле године, на дан избора у Црној Гори, укључујући и планирање убиства тадашњег премијера Ђукановића.

Црна Гора је била верни савезник Русије до одвајања од Србије на референдуму 2006. године, када је држава са 620.000 становника направила снажан преокрет ка евроатлантским интеграцијама, подсећа агенција АП.

Русија се снажно противи експанзији западне војне алијансе у региону који сматра делом стратешке "сфере интереса", додаје агенција.

Црна Гора је на прагу уласка у НАТО и до сада је приступни Протокол о чланству потврдило 25 од 28 земаља чланица Алијансе. Остало је да то ураде САД, Холандија и Шпанија.

Пријем у НАТО могао би да буде одложен за лето јер Амерички сенат у календару нема простора за дугу расправу о Црној Гори, наводи Политико, а преносе подгоричке Вијести.

Политички магазин истиче да је главни кривац републикански сенатор Ренд Пол, који је прошле недеље спречио да се одлучи о ратификацији протокола.

Кремљ је негирао умешаност у покушај државног удара, али отворено води кампању против НАТО-а не само у Црној Гори већ и у суседним земљама – Србији, Босни и Херцеговини и Македонији, пише АП.

Лидер црногорског Демократског фронта Андрија Мандић истиче да Црна Гора никада не треба да постане чланица НАТО-а и да треба да одржава блиске односе са својом словенском, православном "браћом" у Русији.

"Ми припадамо цивилизованом кругу који је наследио најбољу традицију Црне Горе, која је током 300 година имала најбоље односе најпре са Руском империјом, а касније са Совјетским Савезом", рекао је Мандић за агенцију АП.

Аналитичари сматрају да иза свих тензија стоје велики стратешки циљеви. За Русију то је приступ лукама за војне бродове на Медитерану и одржавање својих економских и политичких интереса, а за НАТО држање руске морнарице подаље од такозваних "топлих мора".

Црна Гора је једина држава која има излаз на Јадранско море а да још није чланица НАТО-а, подсећа АП.

Та држава је и даље дубоко подељена на оне који се противе и на оне који се залажу за чланство у НАТО-у и другим западним интеграцијама.

НАТО је 1999. године бомбардовао Црну Гору, као и Србију, због чега је западна војна алијанса непопуларна у тим државама, закључује АП.

ЛАВРОВ: Црна Гора је попустила пред ултиматумом — или Русија или НАТО


Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров се осврнуо на проблематику цjелокупног балканског региона.

    „Све нормалне везе балканских земаља са Русијом истог часа постају брига појединих званичника, који то коментаришу као мијешање Русије у унутрашња питања Балкана. Ми се не плашимо таквих изјава, наши ставови се поклапају са ставовима многих земаља Балкана“, рекао је Лавров.

Лавров је упозорио западне земље на опасност заоштравања ситуације у Македонији.

    „У Македонији је тренутно изузетно сложена ситуација, можемо је чак назвати и својеврсном кризом, која је умногоме вјештачки изазвана и води ка друштвеној подјели“, рекао је Лавров, изразивши наду да ће „Запад разумјети опасност те ситуације“.

Када је ријеч о Црној Гори, Лавров је рекао да жали што је та земља ријешила да уђе у НАТО.

    „Црна Гора је попустила пред ултиматумом — или Русија или НАТО и одлучила да занемари економски аспект и да жртвује односе са Русијом. Нека је та одлука на савјести црногорских лидера, као и руководилаца НАТО“, поручио је Лавров.

Министар иностраних послова Русије је упитао и на који начин ће чланство Црне Горе допринијети повећању безбједности НАТО пакта.

Криминалци у полицијским униформама кривично гоне уредника ИН4С


Управа полиције Црне Горе, на чијем је челу Славко Стојановић, грубо је обманула јавност тврдњом како је Основно државно тужилаштво у Подгорици наложило да се против главног уредника портала ИН4С Гојка Раичевића поднесе кривична пријава, због наводне основане сумње да је починио кривично дјело „позивање на отпор“.

Наиме, ради се о томе да Основно државно тужилаштво није наложио да се поднесе кривична пријава у редовном поступку, већ су службеници Управе полиције то урадили самоиницијативно.

Управа полиције првобитно је саопштила како је Основно државно тужилаштво у Подгорици наложило да се против Раичевића поднесе кривична пријава у редовном поступку. Ту дезинформацију, позивајући се на саопштење Управе полиције, објавили су медији у Црној Гори и региону. Управа полиције је у вампирском термину, нешто прије поноћи, медијима упутила исправку, односно у тренутку када је већина штампаних медија већ закључила издања. Такође, Тим за односе са јавношћу о истом није обавијестио редакцију ИН4С.



У исправци се наводи да „Основно државно тужилаштво није наложио да се поднесе кривична пријава у редовном поступку већ су службеници Управе полиције то урадили самоиницијатвно, а у склопу своје надлежности и овлашћења„.

Ради се, дакле, о прворазредном скандалу и грубом фалсификату Управе полиције на штету Раичевића, у намјери да се сакрију иза тужилаштва.

Ово није прво непочинство Управе полиције према Раичевићу, који је у више наврата био мета полицијских батинаша, чији идентитет ни до дана данас није откривен.

Да је Раичевић три пута – 17, 18. и 24. октобра 2015. године био мета бруталних напада, пребијања и хапшења од стране црногорске полиције, иако је у свим тим случајевима био на радном задатку извјештавања са протеста опозиционих странака испред Скупштине у центру Подгорице констатовали су и Савјет Европе и Заштитник људских права у Црној Гори.

У првом случају, 17. октобра Раичевић је физички нападнут од стране полиције и ухапшен у раним јутарњим сатима док је пратио незаконито привођење посланика црногорског парламента и тадашњег предсједника Одбора за европске интеграције Славена Радуновића.

Други случај угрожавања безбједности Раичевића десио се 18. октобра када му је полицијски службеник из возила у пролазу поред њега пријетећи гестикулирао да ће се наставити са батинама.



https://www.youtube.com/watch?v=B6rAtt9pXgo

Трећи напад на Раичевића, у два наврата, догодио се 24. октобра, када је извјештавао о полицијском разбијању опозиционог скупа испред Скупштине Црне Горе. Раичевића је прво, без икаквог повода или претходног упозорења, са леђа пендреком ударио полицајац. Десетак минута касније, услиједио је други напад. Из једног возила, из полицијске колоне, изашао је маскирани припадник специјалних јединица и, поново без повода и објашњења, задао више удараца Раичевићу.

Индикативан је податак да је портал ИН4С оборен сваки пут кад је полиција спроводила бруталност над учесницима опозиционих протеста.

Раичевић се сада поново нашао на удару Управе полиције због акције „Поштуј живот – задржи оружје“.



https://www.youtube.com/watch?v=MXliGZNLf9s

Senat SAD-a na korak do ratifikacije članstva Crne Gore u NATO


Crna Gora je preskočila važnu prepreku na putu do punopravnog članstva u NATO.

Američki senat podržao je proceduralnu mjeru kojom je ograničena rasprava i omogućeno da se senatori izjasne o Protokolu o prijemu Crne Gore u NATO, prenosi VOA.

Za ograničenje rasprave glasalo je 97 senatora. Protiv su bili senator iz Kentuckya, Randy Paul, i njegov stranacki kolega iz Utaha, Mike Lee. Nije glasao senator Johnny Isakson iz države Georgia.

Senatorima je na raspolaganju 30 sati za raspravu o rezoluciji kojom se daje zeleno svijetlo članstvu Crne Gore. To znači da bi završno glasanje moglo da bude održano već u srijedu, ali špekuliše se kako bi Senat već danas mogao ratifikovati Protokol.

Za usvajanje rezolucije o ratifikaciji protokola potrebna je dvotrećinska većina u Senatu.

Народ одваја Црну Гору од НАТО-а – гласом или протестима


Референдум је једина брана уласку Црне Горе у НАТО, па ће сви они који су противници ове идеје усмерити све снаге да до њега и дође, првенствено у овој држави, али и у Холандији. Ненасилна борба и блокада институција су још неке од метода борбе. Свакако, и јавни проглас да ће „прва демократска власт поништити сваку ненародну одлуку”.

Црногорска чизма на српској глави.

Баш овако би, не дао бог, хипотетички могла да гласи ударна вест ако би некад неком опет пало на памет да као 1999. НАТО изврши агресију на Србију. Ономад је Црна Гора била та на коју су поред Србије 78 дана падале бомбе, а сутра би могла да буде та која ће је нападати.

Јунаци, са чим ћете пред Његоша

Наиме, после доста одлагања амерички Сенат је ратификовао Протокол о приступању Црне Горе у НАТО, па је сад само одлука на председнику САД кад ће и како ће се определити. Највероватнији исход је да он потпише одлуку Сената.

Међутим, како за Спутњик рече активиста црногорског Покрета за неутралност Марко Милачић, ратификација Протокола у Сенату је само ратификација у једној од 28 земаља, али је најважнија земља у којој треба да се ратификује овако круцијална одлука — Црна Гора.

Шта ће дакле урадити Црна Гора?

Режим Мила Ђукановића и елите блиске њему, као да су свесне да би исход референдума о приступању НАТО-у био неповољан по њих, па га и не узимају у обзир већ поодавно најављују да ће одлуку о томе донети парламент. С друге стране, опозиција исто толико времена понавља да ће или бити референдум или сукоба у држави.

Унија за неутралност апеловала је на све да подрже акцију за одржавање референдума у Холандији, на којем би се преиспитала одлука холандског Сената, којом је та држава ратификовала Протокол о уласку Црне Горе у НАТО.

Процедура спровођења референдумског поступка била би истоветна оној кад су холандски грађани 6. априла 2016. одбацили Споразум о придруживању Украјине Европској унији.
Батина у рукама Запада

„То што је парламент земље која нас је бомбардовала гласао да будемо у савезу који нас је бомбардовао, да будемо, дакле, са њима, разумљиво је: они хоће да сви буду део зла, да се тиме избрише граница између добра и зла, да угасе разлику између оних који бомбардују и бомбардованих, између убице и убијеног, џелата и жртве. Сваки убица сања да му се отац и син убијеног придруже у пиру који следи“, категорички тврди Марко Милачић за Спутњик.

Можете ли да замислите, пита овај активиста, то епохално брисање кривице и гриже савести! Тих 97 сенатора који су гласали за протокол, додаје Милачић, сами признају да нису битни грађани и Црна Гора, већ порука Русији.

„Колико само човек, попут ових ’људи‘ на власти у нашој земљи, мора бити мали, па да прихвати улогу батине и да се њоме хвали“, резигниран је Милачић.

Отпоздрав Ђукановићу

Црна Гора је, подсећа, преживела многе „НАТО савезе“: и Османлије и Аустроугаре, и многе пре њих, вековима. Борба против окупатора и покушаја нове анексије тек почиње, најављује Милачић. И тврди да је то је сведруштвени императив. Достојанство је, каже, у питању, не НАТО.

„Наше је да сад приморамо ове издајнике на власти — то је најпрецизнији израз иако грубо звучи — да о овом питању одлучимо ми, јер огромна већина — 84 одсто, чак и оних који су за НАТО, 68 одсто — жели референдум. Одбрана те већине је основна борба за демократију, за голи образ“, наглашава Милачић.

Међутим, уколико се црногорски режим ипак одлучи за гласање у парламенту Милачић најављује да ће се према Милу Ђукановићу, Душку Марковићу, Филипу Вујановићу и Ивану Брајовићу односити према заслугама.

„Морамо се односити као према непријатељима ове земље и издајницима. Као према неком ко жели да ти удари на породицу, а то су народ и земља, зар не?!”, истиче Милачић и појашњава да то конкретно значи да треба да ураде све што је могуће, а у границама је озбиљног грађанског и ненасилног отпора да то спречимо.
Саучесништво у злочинима

Војни аналитичар и главни уредник часописа „Арсенал отаџбине” Виктор Мураховски каже за Спутњик да евентуално ступање Црне Горе у НАТО неће утицати на безбедност Русије већ да ће само побољшати безбедносну ситуацију, јер Црна Гора неће повећати војну моћ НАТО-а, него ће постати каменчић на врату Алијансе, која ће бити приморана да издвоји новац, као и да се позабави модернизацијом црногорске војске и војне инфраструктуре 29. чланице НАТО-а.

Оно што забрињава, додаје Мураховски, јесте то што ће након учлањивања у Алијансу Црна Гора аутоматски сносити одговорност за све евентуалне будуће злочине ове организације, јер код њих је на снази принцип колективне одговорности, који омогућава земљама које стварно планирају и изводе све ове операције широм света да избегну директну одговорност.

„Наравно да је Русија забринута због евентуалног учлањивања Црне Горе у НАТО, јер сматра да је реализација плана ’ЕУ=НАТО‘ штетна по међународне односе, али то не значи да ће Русија предузети реципрочне мере или формирати војне јединице за напад на Црну Гору, то би било смешно. Москва одлично схвата где се налазе кључни положаји НАТО-а у Европи, и Црна Гора није на том списку“, прецизира Виктор Мораховски.

Блокада институција и појачана видљивост

Политиколог Александар Павић саветује свима који су против НАТО-а у Црној Гори да се организују и постану видљиви, за шта ће им бити преко потребна помоћ медија.

„Значи да може да се у свет пренесе слика хиљада људи као демонстрирају и траже референдум и захтевају да питање НАТО-а буде питање демократског избора. И да се јасно пошаље порука свету да је све друго насиље“, појашњава своје становиште Павић.

Ово је ствар која се тиче и безбедности Србије, додаје Павић и сматра да би било добро кад би се спојиле анти-НАТО организације и из Србије и из Црне Горе.

„Могу да примене гандијевске методе мирних протеста и блокирања институција, то је и сам Ганди радио и то је сасвим легитимна ствар. Друга ствар је да се исто тако пошаље јасна порука — чак и ако на силу усвоје пријем у НАТО да то никад неће бити признато и да први пут кад буде била стварно демократски изабрана власт да ће та ствар да се поништи“, јасан је Павић.

Најзад, Марко Милачић понавља да све снаге треба усмерити на референдум и најављује, како каже, брзу али огромну народну петицију којом би се показало колико заиста народа жели тај референдум.

Do Juna imaju fore da se izjasne.

liberate me..

Jel to isti onaj narod kojim onaj debil vlada 28 godina, ili imaju neki drugi narod da uvezu


O čemu?

Batina je iz raja izisla