нек су вала,само то нема вероватно,нике везе,истукли би ти и србе илити коју год оћеш нацију само да су закували ко ови павијани 

inace na ovoj slici mu je mikrogestikulacija kao polozaj crne gore..

sto bi reko..."i sta cemo sad?"

DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE: Suvereni, ali podeljeni; Pacoli čestitao i na srpskom jeziku



Marković povodom Dana nezavisnosti / Foto Vlada CG
MAJSKIM referendumom 2006. godine obnovljena je državna nezavisnost Crne Gore, ali njome, nažalost, nisu zacelile podele i svađe koje su pratile kampanju dva "suprotstavljena" bloka - za suverenu Crnu Goru i za zajedničku državu sa Srbijom. Državnu samostalnost doneli su glasovi 55,5 odsto građana (230.661) prema 44,5 odsto (185.002) onih koji su hteli da Crna Gora nastavi suživot sa Srbijom u zajedničkom državnom okviru. U međuvremenu Crna Gora je postala članica najmoćnijeg vojnog saveza NATO, oko čega su se građani takođe žestoko delili. Sporni su postali državni simboli - zastava, grb, himna, ali i neki istorijski datumi, bitke, pobede i porazi.


- Nećemo dozvoliti prekrajanje svoje istorije ni manipulacije oko po Crnu Goru tragične 1918. godine - poručio je premijer Duško Marković, na prijemu zvanica koji je priredio povodom Dana nezavisnosti, na kojem nije bilo predstavnika opozicije. - Pre ravno sto godina, na kraju Velikog rata, teškom nepravdom oteta nam je država, iako smo podneli ogromne žrtve na strani pobednika u tom ratu. Oni koji danas žele da nam to prikažu kao oslobođenje Crne Gore, veličajući 1918, žele zapravo reviziju 2006. godine i naše istorijske referendumske odluke. Zaboravljaju, međutim, da su Crna Gora i njeni građani u međuvremenu naučili, jednom zasvagda, da će onaj ko ne bude pamtio prošlost - morati da je ponavlja. A 21. maja 2006. Crna Gora je prvi put u svojoj istoriji mudrošću i strpljenjem, umesto herojskim žrtvama, odbranila pravo na svoju kuću i pravo da bira sopstvenu budućnost.


Za ovih 12 godina Crna Gora se nametnula kao važan faktor stabilnosti, ocenjuje predsednik Vlade, podsećajući da iako najmanja država regiona, Crna Gora je dala najveći doprinos balkanskoj stabilnosti.

- Mi već godinu dana delimo koristi od članstva u NATO koje nam je, jednom zauvek, obezbedilo državnu stabilnost, nepovredivost granica i sigurnost za građane Crne Gore. Zbog toga je crnogorska ekonomija među najbrže rastućima u Evropi - saopštio je Marković.

Politički analitičar profesor dr Srđa Vukadinović smatra da su podele u Crnoj Gori po raznim osnovama danas izraženije.

- To je znak da Crna Gora nema kapacitete da ih reši, pa otud i produbljivanje političke krize koja je veća nego što je bila pre dvadeset godina! Ako u Skupštini nema polovine poslanika, koji bojkotuju rad parlamenta, onda je to ozbiljan alarm da se vlast zamisli zbog čega je to tako. Dvanaest godina od obnove državne nezavisnosti, čini se da se Crna Gora nalazi na tački mnogo nižoj od nulte koja je bila 2006, kada su bile prisutne podele po nacionalnim, religijskim, istorijskim i drugima osnovama. One su prouzrokovale duboku političku krizu i umesto da se ne bavimo prošlošću nego onim što je naša budućnost, mi se vraćamo u 1918, u istorijske teme kojima treba da se bave istoričari i nauka. Ako se političari time bave, onda će se procesi i događaji svoditi na banalizaciju koja neće doneti rešenje za podeljenost crnogorskog društva - kaže dr Srđa Vukadinović.

BOLNA TRANZICIJA

DVANAEST godina od obnove nezavisnosti crnogorski sindikalci posmatraju, zbog gubitka radnih mesta, stečajeva i likvidacija preduzeća, kao pad životnog standarda. Podsećaju da je za ovo vreme bez posla ostalo oko 40.000 radnika, a samo u prerađivačkoj industriji njih više od 15.000! Ističu da je pre 12 godina javni dug iznosio 500-600 miliona, dok danas premašuje dve milijarde evra.

- Ekonomsko stanje nije dobro, kao ni kvalitet života građana Crne Gore. To je mnogo važnije od 1918, članstva države u NATO ili Evropsku uniju - upozorava profesor Vukadinović.

PACOLI ČESTITAO CRNOJ GORI DAN NEZAVISNOSTI I NA SRPSKOM JEZIKU

Šef diplomatije samoproglašenog Kosova čestitao je danas Crnoj Gori Dan nezavisnosti na engleskom i srpskom jeziku.

"Crna Goro, srećan ti Dan nezavisnosti", napisao je na srpskom jeziku na tviteru Pacoli.

Na engleskom je naveo: "Srećan Dan nezavisnosti našim prijateljima i dobrim komšijama. Mi smo ponosni što imamo odlične odnose koji su stub stabilnosti i evroatlantskih orijentacija Zapadnog Balkana".


Izvor: Novosti

Први доктор црногорског језика: Аднан Чиргић одбранио тезу у Хрватској


Номинацију Аднана Чиргића, „првог професора црногорског језика у историји“ за највеће државно признање — „Тринаестојулску награду“, многи у Црној Гори доживљавају као прилог политичкој борби власти за посебност црногорског језика, а све у склопу укупне посвећености режима за „бригу о црногорском државном идентитету“.

Чиргић је, наиме, декан на Факултету за црногорски језик и књижевност на Цетињу, а осим тога је и аутор „Рјечника црногорског језика“ као и „Граматике црногорског језика и књижевности“, који су својевремено критиковани од стране стручне и лаичке јавности због „промовисања архаизама“, честог убацивања „хрватизама“, као и чињенице да су оригиналној Вуковој азбуци додата два нова слова.

Такође, за многе је једнако био контроверзан и развојни пут др Чиргића, који је првобитно дипломирао и магистрирао на катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, да би потом отишао у Загреб, гдје је уписао катедру за црногорски језик и књижевност, која је у Хрватској установљена деведесетих година прошлог вијека.

Након тога, Чиргић први доктор црногорског језика у историји постаје тако што је докторску тезу на тему „Говор подгоричких муслимана — синхрона и дијахрона перспектива“, одбранио на Свеучилишту Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку.

Занимљиво је да је по завршетку рада на првој црногорској граматици, на питање новинара због чега су у стварању црногорске граматике првенствено задужени хрватски стручњаци, Аднан Чиргић одговорио да „у Црној Гори нема нити стручности нити интереса да се направи прва црногорска граматика“, па су на том послу уз Чиргића били ангажовани Јосип Силић, професор емеритус хрватског језика на Свеучилишту у Загребу, и Иво Прањковић, такође хрватски језикословац.

Коментаришући могућност да први доктор наука и аутор граматике црногорског језика Аднан Чиргић добије највише државно признање, историчар Будимир Алексић прије свега напомиње да се „већ читавих 20 година од заокрета у Демократској партији социјалиста (ДПС) када је та странка прешла на позиције црногорског сепаратизма, државне награде у Црној Гори додјељују искључиво за лажни патриотизам, слуганство, и послушност ДПС-у као владајућој странци“.

Да је то тако, додаје Алексић, потврђује и чињеница да је предсједник жирија за додјелу Тринаестојулске награде, сликар Рајко Тодоровић, недавно казао да се та награда не смије додјељивати „државним непријатељима“, што је, како сматра „један револуционарни дискурс и пракса тоталитарних режима који не могу да функционишу без постојања тзв. унутрашњег непријатеља“.

Када је у питању конкретно номинација Чиргића, овај историчар истиче да се то прије свега ради у „функцији настојања да се Црна Гора претвори у ’црвену Хрватску‘ од стране владајуће елите која у Црној Гори која спроводи хрватски идеолошки и империјални програм“.

„Што се тиче Аднана Чиргића, декана факултета за црногорски језик, познато је да је он хрватски ђак, и да је он у служби црногорског идеолошког и великохрватског империјалног пројекта који Црну Гору види као интегрални дио хрватског државног историјског и културног простора. То је позната теза о Црној Гори као ’црвеној Хрватској‘, о чему су писали и нашироко елаборирали црногорске усташе Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, као и познати хрватски усташки идеолози Доминик Мандић, Крунослав Драгановић, Иво Пилар и други“, каже Алексић за Спутњик.

„Дакле, Чиргић није научник, он није лингвиста. Напротив, он је политички дјелатник који спроводи један режимски пројекат, а то је преименовање српскога језика и конституисање тзв. црногорског језика и протјеривање ћириличног писма, што се данас види у пракси јер је ћирилица брутално избачена и елиминисана из државне администрације и јавне употребе уопште“, додаје наш саговорник.

У прилог томе, Алексић каже и да је „Чиргић у складу са изјавом предјседника жирија за додјелу Тринаестојулске награде, као подобан режимски интелектуалац, номинован за највише државно признање“, а које се, понавља он, „више не додјељује за изузетне домете у науци, стваралаштву, култури и просвети, већ се додјељује идеолошки подобним режимским интелектуалцима и слугама“.

Наш саговорник такође оцјењује да номинација Чиргића не би требало да буде никакво изненађење, нарочито ако се има у виду да је новоизабрани предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у свом инагурационом говору најавио „утврђивање“, а што према Алексићевом мишљењу „треба читати као ’утјеривање‘ црногорског идентитета“, јер је жеља власти, сматра он, „већ двадесет година да поништи и анулира традиционални идентитет Црногораца, који је био еминентно српски и православни“.

„Ово је први корак након те његове најаве да ће да ’утврђује‘ и ствара нови црногорски идентитет и награђује оне дјелатнике који раде на промоцији и афирмацији тог новог идентитета, а Аднан Чиргић, као водећи језикословац који овдје установљује нови језик уз помоћ хрватских и украјинских псеудолингвиста, треба да буде награђен за тај подухват у служби режимске политике и идеологије“, закључује Алексић.

Hoce li CG ikada biti Srbija opet?

davno je bio XV vek

оди то реци у херцег новом,и околини 

CG je i danas srpska država, vrlo bitna zemlja za nas, sa kojom imamo preko 700 miliona evra trgovinsku razmenu, od čega je oko 650 miliona naš izvoz i to je pravac u kom treba da razmišljamo, a snove o imperiji od Soluna do Alpa da ostavimo za neko drugo vreme, možda kad dostignemo GDP od 250-300 milijardi,a možda ni tada jer bi tek tada shvatili gde leži prava moć jedne zemlje.

Ma slazem se ja sa tobom, nego mislim u sklopu Srbije, bez ovih sranja.

Svi Srbi u jednu drzavu. Velika Srbija treba biti cilj, sa tim naravno da se etnicki ocisti Kosovo, i da se prodre do Skadra, sve sto je bilo Srpsko da ponovo bude Srpsko. Hrvatsku razoriti kompletno. Obrezane iz Raske iseliti i poslati u Tursku, ili ako hoce u reku Drinu, moze i jedno i drugo.