Kolin Maklorin

Kolin Maklorin (eng. Colin Maclaurin; februar 1698. - 14. jun 1746) bio je škotski matematičar.

Rođen je u Kilmadanu u Argajlu. Njegov otac, prečasni Džon Maklorin, bio je sveštenik Glenderula i autor irske verzije Psalama. Kolin je izgubio oca još dok je bio dete, a majku pre nego što je napunio devet godina, pa ga je obrazovao ujak, prečasni Danijel Maklorin, sveštenik Kilfinana. Upisao je Univerzitet u Glazgovu kada je imao 11 godina, što tada nije bilo neuobičajeno; ali diplomiranje uspešnom odbranom teze na temu Moć gravitacije sa 14 godina jeste bilo neuobičajeno. Nakon diplomiranja, ostao je u Glazgovu da studira bogosloviju jedno vreme, a 1717. godine, sa 19 godina, nakon takmičenja koje je trajalo deset dana, izabran je za profesora matematike na Mariskal koledžu pri Univerzitetu u Aberdinu.

Tokom odmora 1719. i 1721. godine, otišao je u London, gde se upoznao sa ser Isakom Njutnom, dr Houdlijem, dr Semjuelom Klarkom, Martinom Fouksom i ostalim značajnim misliocima i primljen je u Kraljevsko društvo.

Godine 1722, pošto je našao kompetentnu osobu da ga menja u Aberdinu na određeno vreme, otputovao je u kontinentalni deo Evrope kao tutor Džordža Hjuma, sina Aleksandra Hjuma, drugog erla Marčmonta. Tokom njihovog boravka u Lorenu, napisao je esej Sudar tela, koji mu je doneo nagradu Kraljevske akademija nauka 1724. godine. Po smrti svog učenika u Monpeljeu, vratio se u Aberdin.

Godine 1725, postao je zamenik profesora matematike u Edinburgu, Džejmsa Gregorija (brata Dejvida Gregorija i nećaka poznatijeg Džejmsa Gregorija), prema preporukama Isaka Njutna. Njutn je toliko bio impresioniran njegovim radom, da je ponudio da on isplaćuje Maklorinovu platu. 3. novembra te godine, Maklorin je došao na Gregorijevo mesto. Maklorinu se pripisuje podizanje uspostavljanje reputacije tog univerziteta kao škole nauke.

Prve nazive za "Maklorinov red" za neke trigonometrijske funkcije dao je Madhava iz Sangamagrame u 14. veku u Indiji. Red je takođe razvio i objavio Džejms Gregori, ali Maklorin nije bio svestan toga i objavio ga je u Methodus incrementorum directa et inversa. Nezavisno od Ojlera, otkrio je "Ojler-Maklorinovu formulu".

Godine 1733, oženio se sa En Stjuart, ćerkom Voltera Stjuarta, zamenika generala za Škotsku, sa kojom je imao sedmoro dece.

Aktivno se suprotstavljao Jakobinskoj diktaturi iz 1745. godine i nadzirao je operacije potrebne za odbranu Edinburga od gorštačke vojske, ali po njihovom ulasku u grad, morao je da pobegne u Jork, jer ga je nadbiskup Jorka pozvao da živi sa njim.

Na putu ka jugu, pao je sa svog konja, a umor, zabrinutost i hladnoća kojoj je tada bio izložen, prouzrokvale su da dobije vodenu bolest. Vratio se u Edinburg nakon što su jakobinci otišli južno, ali je umro ubrzo po povratku.

Sahranjen je u Grejfrajars Kerkjardu, u Edinburgu.

Neka od njegovih dela uključuju:
Geometria Organica - 1720.
De Linearum Geometricarum Proprietatibus - 1720.
Treatise on Fluxions - 1742. (763 strane u dva toma. Prvi sistematski prikaz Njutnovih metoda.)
Treatise on Algebra - 1748 (dve godine po smrti.)
Account of Newton's Discoveries - nedovršena i objavljena 1750. ili 1748. godine (izvori se razlikuju.)

Reference
Anderson, Vilijam, Škotska nacija, Edinburg, 1867, tom VII, str. 37.

Izvor: Wikipedia