Čokolada je najomiljenija poslastica u celom svetu, a najverniji obožavaoci lako će prepoznati pravu i kvalitetnu čokoladu. Na njen kvalitet, prema rečima Sare Džejn Stejns, direktorke britanske Akademije kulinarske umetnosti i autorke dve knjige o čokoladi, osim procenata sastojaka koje sadrži veoma utiče i njihov način obrade.

- Prema pravilima, crna čokolada trebalo bi da sadrži minimalno 60 odsto kakaoa, a mlečna 30 odsto. Međutim, iako čokolada ima, na primer, 70 odsto kakaoa, ne znači da je kvalitetna jer na to utiču kvalitet i proces obrade zrna kakaovca. Kako biste lakše procenili njen kvalitet, u popisu sastojaka na deklaraciji ne bi trebalo da stoji ništa što ne poznajete. Ako vidite oznaku E i uz nju brojke, veštačke konzervanse i hidrogenizujuće masnoće, razmislite još jednom pre kupovine - savetuje Stejns.
Kvalitet čokolade možete da prepoznate i po njenom ukusu i izgledu. Ona na dodir treba da bude svilenkasta i ne sme da se lepi za prste. Tek posle nekoliko sekundi njena tekstura trebalo bi lagano da počne da se otpušta.
Kvalitet čokolade takođe možete da proverite i njenim prelamanjem. Ako ispusti čist, pucketav zvuk, znači da je dobra. Pri prelomu ne bi smela da se mrvi ili raspada. Takođe, dobra čokolada se otapa pri prvom dodiru sa jezikom. Većina osećaja za ukus slatkog nalazi se na vrhu jezika, gde ukus čokolade i počinje da se oseća. Ako ne počne odmah da se topi na jeziku, niskog je kvaliteta.
Dobra čokolada trebalo bi da u ustima ostavlja gladak, kremast ukus koji se nežno rastvara u kremastu tečnost. Ne bi smela da se lepi ili bude zrnasta. Nakon što ste pojeli čokoladu, ukus treba da se oseća još nekoliko minuta. Taj ukus treba da bude čist i bez taloga, a neke čokolade ostavljaju ukus i do 45 minuta. Ako čokolada ima voštani ukus, verovatno su proizvođači kakaov maslac zamenili biljnim uljima, što nije oznaka prave čokolade.
Takođe, treba da znate i da su sastojci na deklaraciji napisani prema količini, od većeg prema manjem. Na crnoj čokoladi prvi je kakao (kakao masa), a na mlečnoj šećer. Prava čokolada trebalo bi da ima u sebi vanilu, ali ne vanilin, koji je napravljen od soka ananasa. Čokolada se topi na 18°C, a na njen ukus utiču i vlaga, vazduh, kao i promena temperature.

Istorija nastanka čokolade

Po meksičkoj legendi, čokolada, odnosno „xsocotlatl", kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je piće bogova u raju, a seme kakao drveta su bogovi darovali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
Kakao zrna Kortez je 1525. godine doneo španskom kralju, koja su u španskim manastirima obrađivana u strogoj tajnosti. Italijanski trgovac Antonio Karleti uspeo je 1606. da dođe do kakao zrna, koje je zajedno sa recepturom tajno preneo u Evropu. Za samo nekoliko godina, „čokoladna groznica" je zahvatila sve zemlje.
Prva prodavnica čokolade otvorena je 1657. u Londonu. Cena je bila takva da su je sebi mogli priuštiti samo najelitniji slojevi. U isto vreme, čokolada je bila prepisivana bogatim slojevima kao lek za mnoge bolesti, pa je lični lekar kardinalu Rišeljeu prepisivao svakodnevnu upotrebu čokolade. Marija Tereza od Austrije, ćerka Filipa IV, 1960. udala se za Luja XIV i na francuski dvor dovela sa sobom posebnog slugu za spremanje čokolade.
Zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima, 1750. čokolada stiže u Švajcarsku. Petnaest godina kasnije, u Americi, u mestu Dorčester, počela je sa radom prva fabrika čokolade. U Holandiji je 1815. osnovana fabrika „Van Huten", u kojoj je kasnije prvi put pronađen način za obradu kakao butera i kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi.


Izvor: Press