Prva koalicija

Rat prve koalicije (1792.-1797.) označava prvi veliki rat više evropskih sila protiv revolucionarne Francuske. Kada je Nacionalni konvent proglasio da je cilj izvoz revolucije stvorena je koalicija protiv Francuske. Kralj Luj XVI je januara 1793. pogubljen na giljotini. Prvu koaliciju su činili:
 Austrijsko carstvo (unutar Svetog rimskog carstva)
 Austrijska Nizozemska
Velika Britanija
Napuljska kraljevina (sklopljen mir 1796)
Kraljevina Sardinija(mir 1796)
različite Italijanske države 1793-1796
 Prusija (sklopljen mir 1795)
 Španija (sklopljen mir 1795)
 Portugal
 francuski rojalisti, monarhisti i pobune

Te sile započele su seriju invazija na Francusku. Austrija i Prusija su napadale preko Rajne i iz Austrijske Nizozemske (današnja Belgija). Velika Britanija podržavala je pobune po francuskim provincijama i opsedala je Tulon. Francuzi su u jednim bitkama pobedili, ali poraženi su od Austrijanaca u bici kod Nervindena, a imali su unutrašnje pobune. Koaliciona vojska je krenula u napad na Francusku. Komitet javne bezbednosti je pozvao u vojsku sve od 18 do 25 godina. Nova francuska armija je izvela kontranapad i invazionu vojsku je potisnula van granica Francuske. Francuska vojska je osvojila Holandiju i osnovala je Batavijsku Republiku kao vazalnu državu u maju 1795. Francuska je Bazelskim mirom osvojila i pruski Rajnland. Španija je sklopila poseban mirovni sporazum (drugi Bazelski mir) sa Francuskom. Posle tih mirovnih sporazuma Direktorij je izvodio planove osvajanja severne Italije i delova Nemačke. Napoleon je pobedio u severnoj Italiji, pa je Austrija bila izbačena iz rata Kampoformijskim mirom. Prva koalicija je tada propala. Na bojnom polju protiv Francuske ostala je samo Velika Britanija.

Pozadina i 1792.

Šarl Dimurije   

Pjer Ogero   

Žan-Batist Karije


Već 1791. druge monarhije u Evropi su bile zabrinute zbivanjima u Francuskoj i razmatrali su da li da intervenišu. Jedni su nameravali da intervenišu da bi podržali Luja XVI , a drugi su nameravali da iskoriste haos u Francuskoj. Ključna osoba je bio Leopold II, koji je bio brat Marije Antoanjete. Bio je sve zabrinutiji kako je revolucija postajala radikalnija, ali još uvek se nadao da će izbeći rat. Car Leopold II i pruski kralj Fridrik Vilhelm II od Prusije savetovali su se 27. avgusta 1791. sa francuskim plemićima i izdali su proglas u kome su pretili intervencijom, ako se što desi francuskom kralju ili njegovoj porodici. U Francuskoj su ozbiljno shvatili tu pretnju.

Pored ideoloških razlika između Francuske i evropskih monarhija postojali su i sporovi oko Alzasa. Osim toga postojala je agitacija francuskog plemstva u emigraciji u Austrijskoj Nizozemskoj i manjim državama Nemačke. Francuska je prva Austriji proglasila rat. Skupšina je glasala za rat 20. aprila 1792. Šarl Dimurije je najpre pripremao invaziju Austrijske Nizozemske, jer su se Francuzi nadali da će se stanovništvo Belgije dignuti protiv Austrije. Međutim francuska vojska je zbog revolucije izgubila organizaciju, a nisu mogli ni sakupiti dovoljno vojske za invaziju Belgije. Vojnici bi bežali na prvi znak bitke, masovno bi dezertirali, a u jednom slučaju su ubili svoga generala. francuska revolucionarna vlada je krenula u reorganizaciju armije i mobilisanje svežih snaga. Saveznička armija, u kojoj su Prusi bili većina sakupili su se u Koblencu pod komandom vojvode od Brunsvika. U julu 1792. su započeli invaziju i lako su zauzeli tvrđave Longvi i Verden. Posle toga vojvoda od Brunsvika je izdao proklamaciju o nameri saveznika da se francuskom kralju vrati sva vlast. Osim toga proglasio je da se grad ili pojedinci koji im se budu suprostavljali tretiraju kao pobunjenici i da će biti osuđeni na smrt. Taj proglas je motivirao revolucionarnu armiju i vladu da se suprostave svim sredstvima. Masa je zbog toga provalila u kraljevski dvorac Tiljerije i svrgla francuskog kralja.

Invazija se nastavila, ali 20. septembra 1792. u bici kod Valmija došlo je do zastoja invazije. Visoko profesionalna francuska artiljerija se posebno istakla u toj bici. Bitka je završila taktički nerešeno, ali predstavljala je veliki poticaj francuskom moralu. Za Pruse je invazija Francuske postala suviše dugačka i suviše skupa, a rizik i troškovi preveliki, pa su odlučili da se povuku iz Francuske da bi sačuvali svoju armiju. Francuzi su u međuvremenu bili uspešni na nekoliko frontova. Zauzeli su Savoj i Nicu, a general Adam Kistin je izvršio invaziju Nemačke. Zauzeo je nekoliko nemačkih gradova na Rajni i došao do Frankfurta. Šarl Dimurje je ponovo pokrenuo ofanzivu u Belgiji i pobedio je Austrijance u bici kod Žemapa 6. novembra 1792. Posle te bitke zauzeo je Belgiju do kraja zime.

Luj Deso   

Žak Digomije   

Žan Batist Bernadot


1793

17. januara 1793, kralj Luj XVI je osuđen na smrt zbog "zavere protiv javne slobodne i generalne bezbednosti" od strane slabe većine u Konventu. Pogubljenje 21. januara 1793. je dovelo do još više ratova sa ostalim evropskim državama, jer je ujedinilo celu Evropu uključujući Španiju, Napuljsku kraljevinu i Holandiju protiv revolucije. I Velika Britanije se uključila u prvu koaliciju protiv Francuske. Sakupljene su velike vojske protiv Francuske na svim njenim granicama. Francuska je na to objavila novu regrutaciju stotina hiljada ljudi. To je bio početak francuske politike korištenja masovne regrutacije da bi imali više ljudstva nego što bi mogle imati aristokratske države. Francuska vojska je u početku bila isterana iz Belgije, a suočila se sa pobunama i na jugu i na zapadu. Do kraja godine pobune su ugušene sprovođenjem oštre represije, koja je uključivala i masovna streljanja. Nove velike francuske armije su uspele da se odupru vanjskim invazijama. Godina je završila sa usponom francuske vojske, a granice su bile blizu predratnih granica.

Luj Lazar Hoš   

Žan-Batist Žurdan   

Fransoa Kelerman


1794

Tokom 1794. francuske revolucionarne armije su postale sve uspešnije. Nisu uspeli zauzeti Pijemont, ali invazija Španije je bila uspešna. Francuzi su zauzeli San Sebastijan. Francuzi su pobedili u Belgiji i zauzeli celu Belgiju i Rajnland.

Žan Batist Kleber   

Etjen MekDonald   

Andre Masena


1795

Francuzi su iznenadnim zimskim napadom zauzeli Holandiju i osnovali su Batavijsku republiku kao vazalnu državu. Sklopljen je Bazelski mir sa Prusijom i Španijom, pa je Prusija prepustila Francuskoj levu obalu Rajne. Francuska i Španija su uspostavile predratne granice. Francuska je time oslobodila veliku armiju na Pirinejima i tom armijom je ojačala armiju na Alpama, pa su lako zauzeli Pijemont. Britanija je neuspešno pokušala da potpiruje i šalje pojačanja za pobunu u Vandeji u Francuskoj. Pokušaj svrgavanja vlade u Parizu sprečio je Napoleon svojim topovima. Posle toga uspostavljen je Direktorij. Na reci Rajni general Pišegri je pregovarao sa proteranim rojalistima i izdao je francusku armiju. Zbog toga su Francuzi morali obustaviti opsadu Meca i morali su evakuirati Manhajm.
 
Napoleon u bici kod Arkole

1796

Francuska se pripremala za velike napade na tri fronta. Žan-Batist Žurdan i Žan Moro su bili na Rajni, a Napoleon u Italiji. Tri armije su se spojile u Tirolu i krenuli su na Beč. Žurdan i Moro su napredovali kroz Nemačku. Moro je došao do Bavarske i ruba Tirola do septembra. Pošto je Žurdan bio poražen od nadvojvode Karla obe armije su bile prisiljene na povlačenje preko Rajne. Napoleon je sa druge strane ostvario puni uspeh u invaziji Italije. Razdvojio je vojske Sardinije i Austrije i pobedio ih. Sardiniju je prisilio na mir i zauzeo je Milano i opsedao je Mantovu. Nastavljajući opsadu pobedio je nekoliko austrijskih vojski, koje su bile poslane protiv njega. Luj Lazar Hoš je konačno 1796. slomio pubunu u Vendeji .

1797

Napoleon je zauzeo Mantovu. Tu se predalo 18.000 Austrijanaca. Nadvojvoda Karlo nije mogao sprečiti Napoleona da izvrši invaziju Tirola, pa je austrijska vlada molila za mir u aprilu. Tada je započela i nova francuska invazija Nemačke. Kampoformijski mir je sklopljen oktobra 1797. Francuska je dobila Belgiju i veliki deo Porajnja i jedan deo Italije. Mletačka republika je podeljena između Austrije i Francuske. Tako je završio rat Prve koalicije, iako je Velika Britanija još ostala u ratu.

Izvor: Wikipedia